11. Још и сада (после дуго година самоисправљања) у мени је много нечистих помисли - зависти, пакости, самоугађања, стомакоугађања, гневљивости, таштине, грамжљивости. Сам по себи сам ништа, а себе сматрам за нешто; припадам броју рђавих људи, а упорно тражим да добијем славу светости; живим у гресима, а желим да ме сви сматрају праведним; сам сам лажљивац, а на лажове се љутим; оскрнављујем се мишљу, а осуђујем блуднике; осуђујем лопове, а чиним неправде беднима; показујем се као чист, премда сам сав нечист; у цркви стојим на првом месту, премда нисам достојан ни последњег; захтевам да ме поштују, иако треба да ме презиру; пред женама хоћу да се покажем љубазан и пред богатима - благочастив; ако ме жалосте, светим се; ако ме изобличавају, негодујем; ако ми не ласкају, гневим се; старешине презирем, и понашам се лицемерно пред њима; не желим да одам поштовање достојноме, а сам захтевам почасти иако сам недостојан. Нећу почети да описујем помисли које ме свакодневно окупирају, бриге око сујете, немар за молитву, страст за осуђивањем. Напротив, описаћу одласке у Цркву једино због установљеног поретка као и намерна закашњења, тражене сусрете, лицемерне разговоре са побожним женама, ненаситост у примању дарова, ласкање ради задобијања бољег. Такав је мој живот, такви су моји недостаци!
2. Отврдло је срце моје, изменио се разум мој, помрачио се ум мој. Као пас враћам се на своју бљувотину (2.Пт.2,22). Нема у мени чистог покајања, нема суза за време молитве, премда и уздишем, и бијем се у прса, тј. у пребивалиште страсти
3. Тамо ће се обелоданити оно што је учињено у тами, и оно што је учињено јавно. Какав ће стид обузети моју душу када ме угледају осуђеног они који сада говоре да сам беспрекоран! Оставивши духовно, ја сам се покорио страстима. Не желим да се учим, а спреман сам да учим [друге]; не желим да се потчињавам, а волим да [друге] подчињавам себи; не желим да се трудим, а врло радо друге обремењујем; не желим да указујем част, а желим да ме [други] поштују; прекоре не трпим, а волим да прекоревам; не желим да ме понижавају, а волим да понижавам; мудар сам да дајем савете, али их сам не испуњавам; говорим шта треба чинити, а сам чиним оно што не треба ни говорити.
1. Тешко мени! У каквом сам стиду! Моја унутрашњост није као моја спољашњост! Заиста, ја имам изглед побожности, али не и њену силу. С каквим ћу лицем изаћи пред Господа Бога који зна тајне срца мога? Подлежући одговорности за толика зла дела, стојећи на молитви ја се бојим да не сиђе огањ са неба и погуби ме. Па ипак, не очајавам, уздајући се на штедрост Божију.

ДОБРОТОЉУБЉЕ
ПРЕПОДОБНИ ЈЕФРЕМ СИРИН

ПОДВИЖНИЧКЕ ПОУКЕ

II

САВЕТИ О ПОКАЈАЊУ

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Dobrotoljublje/dobro227.htm