Forums : Pravoslavlje

Comment
Odanost Crkvi
Tempa
(Teolog)
2010-10-18 09:29 AM
Mi Pravoslavni Hrišćani vjerujemo u Svetu Trojicu; Oca i Sina i Svetoga Duha. Vjerujemo da se Sin Boziji Isus Hristos, koji se radja od Oca u vjecnosti, u vremenu ovaplotio od Duha Svetoga i Marije Djeve- Bogorodice i postao covjek, „radi nas i nasega spasenja”. Sin Boziji jedini od Tri Lica Svete Trojice ovaplocuje se i prima stradanje, „nestradalni Logos strada” /Sv. Kliment Aleksandrijski/, kao Bog u tijelu, „u adu s dusom kao Bog, u raju s razbojnikom i na pretolu si bio sa Ocem i Duhom”... i u nedelju /voskresenije/ vaskrsao iz mrtvih. I vaskrsenjem svojim podario nam Novi Zavjet, Novi Savez Boga sa covjekom, jer „da ne vaskrse Gospod uzalud nam vjera nasa” /Sv. Apostol Pavle/. 40. Dana poslije Vaskrsa Gospod se uznosi, pred ucenicima svojim i Apostolima i pred Svetom Bogorodicom, obecavsi da će im poslati „Duha Utjesitelja”-Duha Svetoga, i zaista, kada s Apostoli bili okupljeni u Jerusalimu, deset dana od Vaznesenja, zbiva se na praznik Pashe u Jerusalimu silazak Duha Svetoga na Apostole, i tada je bila cuvena propovjed Apostola Petra kada se 5000 inosalvnih obraca u Hrišćane...Taj dogadjaj se zove još i „rođendan Crkve”, jer je Sveti Duh sisao na Apostole i oni su tada, tek, potpuno shvatili ikonomiju Bozansku, spasenja roda ljudskoga, krenuli su na sve strane svijeta da propovjedaju Jevandjelje i Hrista Vaskrslog iz mrtvih, i svi su muceniscki postradali sem Apostola Jovana Bogoslova.
Crkva je proganjana od strane Jevreja i Rimske imperije sve do 313. godine do Milanskog edikta koji je izdao Sv. car Konstantin, kojim je dao slobodu ispovjedanja Hrišćanske vjere. Vjeruje se da su na milioni Hrišćana stradali od progona, dok ovaj edikt nije izdat.

Kada su Hrišćani dobili slobodu ispovjedanja vjere, mase naroda uvidjaju istinu Hrišćanstva i prilaze kroz krstenje Hristu.
Tada nastaju jeresi, jer su krenule rasprave o Hristu, ko je On, kako se rodio, jeli stvoren, o Duhu Svetome, o Bogorodici, nastaju razne jeresi o ovim glavnim pitanjima naše vjere iSveti Oci sabrani na Prvom vaseljenskom saboru 324. godine u Nikeji rjesavaju pitanje: Ko je Hristos Bog, a na poslednjem sedmom 787. godine, rjesavaju pitanje o IKONAMA, da se Svete Ikone trebaju „pobozno postovati”...
Tako je na Sedam Svetih Vaseljenskih Sabora utvrdjena Pravoslavna vjera.
Međutim, djavo ne miruje.
1054. Godine nastaje raskol u Crkvi, Zapadna Crkva otpada od Istine i gubi se u lavirntiima satanskim.
Od tada do danas imamo kanonske Pravoslavne Crkve; Vaseljensku patrijarsiju, Jerualimsku, Antiohijsku, ALeksandrijsku, Srpsku, Bugarsku, Rusku, Rumunsku, Gruzijsku...
Kod nas Srba je Srpska Pravoslavna Crkva. Ona nas je u istoriji cuvala i ocuvala. Od pada Srbije 1459. na Smederevu, do danas Majka Crkva nas je ocuvala. pod komunistima, Crkva nas je cuvala. Danas nas ista Crkva cuva i spasava, i danas smo mi Pravoslavni Srbi dostojn i clanovi pravoslavne porodice.
Uvijek su postojala iskusenja i sablazni, ali onaj ko ostane do kraja u barci spasenja taj će se spasiti.

Eleme(kako mi polupismeni ali vjerni Crkvi pišemo),

ostavite sablazni, manite se prevara i laži, ostanite u Crkvi do kraja i spasicemo se.

_Strazbenica_RS
2010-10-18 11:05 AM
Brate Tempa, evo „jedna” od mene. Vjezbaj je pa kad dodjem, ako Bog na ljeto, da je srusimo ti, Jack i ja :))))))

http://www.youtube.com/watch?v=GULcLLLCpbk
_Strazbenica_RS
2010-10-18 12:07 PM
Vjezbaj i ovu Tempa. Nije losa :)

http://www.youtube.com/watch?v=VwVBwn0_uz8
Makarije-
(Pravoslavni)
2010-10-18 12:08 PM
Потписујем све што је Темпа написао. Између осталог, он написа и ово: „Od tada do danas imamo kanonske Pravoslavne Crkve...”

Смемо ли да набројимо које све каноне нарушише (окачише мачку о реп) они који би требали да их чувају као зеницу ока свог?

Сад ће Темпа и његови истомишљеници да дрекну „ко си ти да судиш...”!

Али, Темпа, а и остали... није то мој суд... него суд тих истих канона које они прекршише. Црква Божија која их је донела је судија кршитељима. Наше је, по могућности нашој, да кршитеље подсећамо на безакоње њихово, не би ли се покајали, јер нас на то позива и Свето Писмо:

(Језекиљ 3)
20. Ако ли се праведник одврати од правде своје, и стане чинити безакоње, и ја му подметнем на шта ће се спотаћи, те погине, а ти га не опомену, он ће погинути са свог греха, и неће се поменути праведна дела његова што је чинио, али ћу крв његову искати из твоје руке.
21. Ако ли ти опоменеш праведника да не греши правеник, и он престане грешити, он ће живети, јер прими опомену, а ти ћеш сачувати душу своју.

----------------------

Темпа, јеси ли прочитао икада Свето Писмо?
Tempa
(Teolog)
2010-10-18 04:30 PM
Šta ti je Makarije? Ja i moji istomišljenici odani smo nasoj Crkvi i našim jerarsima. A ti i tvoj Stevo, se zdruzujete u napadima na patrijarha, episkope itd.
Nemam šta da drecim i vicem Makarije, svi imamo prava na svoja mišljenja. Napisi mi ti koje su kanonske Crkve a koje ne.
Šta ti mislis, iskreno da li sam procitao Sveto Pismo?
Jesi li ti?
„Novi zavjet u Starom se krije a Stari u Novom otkriva”.
Makarije, koja je osnovna poruka Svetog pisma Starog i Novog zavjeta?
Ja kažem ovo; ko sam ja da sudim tebi, njima, ili ne dao Bog- Crkvi ili episkopima?
Ali ako neko vrijedja moju Majku, ajde npr. moju rođenu Majku, neću moći odreagovati bez toga da kažem onome sto to čini da je bezobrazan i da ne čini kako treba. Isto tako kada neko napadan nasu Majku Crkvu, ne mogu da kažem: nema veze. Nego kažem, kao npr. Stevi- da je jeretik, jer stvarno je napisao jeresi i uporno ih ispovjeda, na zalost, kao sto mozete i procitati ono sto je napisao.

Za mene je Pravoslavna Crkva jedina Crkva, koja je Hristova Crkva. Nasa Crkva je Istina. Ona će docekati Hrista kada opet dodje. Nasa Pravoslavna Crkva sastavljena je iz autokefalnih kanonskih pravoslavnih Crkava koje sacinjavaju Jednu Crkvu.
Za mene nije sablazan postupak vladike Lavrentija, on zna šta čini, a ja znam šta je cinio, koliku korist za narod i koliku žrtvu za sirotinju, kao i za sabiranje i objavljivanje djela Sv. Nikolaja.

Makarije, sad ti i „tvoji” izvolite.
Makarije-
(Pravoslavni)
2010-10-18 05:02 PM
Видиш... управо ти ти твоја клика сте поделили Цркву на „нас” и „вас”. Онога момента када нисмо били спремни да тапшемо рукама на саблазно екуменисање, самовољна мењања литургије, скидања иконостаса под изговором „рестаурације”, итд... добили смо најгоре могуће епитете.

Ја сам до појаве тих саблазни био на форуму „религија” где сам се мачевао са иноверницима из секти. А сада сам искључиво овде, и ако Бог да, остаћу док се брвна из СПЦ-а не исчисте. Да ли ћеш ти указивање на неканонска и неуставна понашања клира (без обзира на чин) назвати овако или онако, уопште није битно. Оно што јесте битно је да ћете ти и твоји истомишљеници морати да се помирите са чињеницом да ће овде увек бити и оних који не мисле као ви.

А шта си ми од аргумената до сада понудио? Једно велико ништа...

И уместо да лепиш етикете и епитете, како би било да мало завириш у каноне и устав СПЦ, па да нам оданде објасниш? Или и ти то качиш мачку о реп?

Ја те отворено позивам да пређеш на аргументе! Изволи.
Tempa
(Teolog)
2010-10-18 05:31 PM
Zašto „klika”?
Ja sam samo odan mojoj SPC do kraja zivota. Ja samo postujem moje arhijereje i prvojerarha Srpskoga. Ja nikog od ljudi ne mrzim.

Ne djelim ja vas od nas, nego vi djelite sebe od nas.

Ides li ti u Crkvu, ispovjedas li se pricescujes?
Jesi li ti krsten u SPC i kao takav pripadnik SPC, ili?

Ja jesam procitao Sveto Pismo, a ti?

„Jer Hristos je uvijek isti, i juče i danas i do vijeka” Sv. Ap. Pavle.

I kakve ti argumnte trazis, u vezi čega?
Šta želiš da dokazes? Da se nisi možda, zarazi virusima na raspravljanju sa sektasima?

Makarije-
(Pravoslavni)
2010-10-18 05:40 PM
У томе и јесте проблем што се ти и твоје друштванце овде, ако се поведе мало озбиљнија дискусија, начисто погубите. Немате појма ни шта се то од вас заправо тражи. Спремни сте једино за неко лично препуцавање типа „ти си овакав, ти си онакав”. Кад већ спомињеш секташе, могу ти рећи да су много озбиљнији од тебе и твог друштванцета овде. Према њима, ви сте обична талашика. Жао ми је прика, али... тако је.
probisvijet
(siromah)
2010-10-18 05:42 PM
Темпа, јеси ли прочитао икада Свето Писмо?
+++++
Heheheh, da ja ipak izvadim malu crnu knjizicu o nadimcima poznatih, moram nešto zapisati na slovo „M” :))))
Tempa
(Teolog)
2010-10-18 05:43 PM
Dobro Makarios, znaš šta znaci „makarios” na grckom- blazeni.

Dakle,
objasni šta želiš dokazati, koji ti je cilj, meni je cilj da živim u Hristu, da mislim kroz Hrista, gledam kroz Hrista, u mojoj SPC.
Cilj mi je da slavim Boga dok postojim i ostanem do kraja odan mojoj Crkvi.
Šta ti hoćeš?
Makarije-
(Pravoslavni)
2010-10-18 05:53 PM
1. Да престанете да се изругујете појединцима на овом форуму.
2. Да престанете да се изругујете неистомишљеницима као групи.
3. Да престанете да се понашате као они који поседују СПЦ, а сви који не мисле као ви су „страно тело које треба да оде”.
4. Да престанете да лепите епитете и етикете неистомишљеницима.

Јел за почетак превише? Када постигнемо минимални ниво неопходног поштовања у дискусијама, кренућемо даље...
Tempa
(Teolog)
2010-10-18 11:55 PM
Ja to nisam ni radio.
A o gospon Stevi, ponavljam- da je covjek ispovjedio vjeru u „sveto trojstvo” pa je poslije toga ispovjedio vjeru u Svetu Trojicu, poslije objašnjenja. U redu.
Jeres koje se nije odrekao- da su Sveta Trojica takva „zbog odvojenosti”-ispovjedanje „triteizma”- jeres.
Jeres u vezi raskaludjera-bivšeg monaha Antonija-da mu Crkva ne može oduzeti cin tj. -monastvo, „covjek mu ne može oduzeti cin”- još jedna jeres koju je ispovjedio a nije opovrgao, jer ne priznaje Crkvu na zemlji kao Vaseljensku, i brise svu crkvenu hijerarhiju, jer „episkopi su ti koji” proizvode u monahe, koji rukopolazu, „koji postavljaju ali i razrjesuju”.
Stevi želim pokajanje za te tvrdnje-jereticke, bez imalo zlobe.

A ti reci- ides li ti u SPC ili negdje drugo, li nigdje?
Ispovjedas li se, postis i pricescujes. Ja DA.
Jesi li ti još pripadnik SPC, ili gdje si? Ja sam dozivota pripadnik SPC.
I, da li se mi već poznajemo?
Makarije-
(Pravoslavni)
2010-10-19 03:35 AM
Кажеш: „Crkva ne može oduzeti cin tj. -monastvo”
----------------------------

Изједначио си две потпуно различите ствари. Монаштво није чин. Монаштво је лични ЗАВЕТ појединца Богу. Управо зато што монаштво НИЈЕ чин, оно се не може одузети. Оно се не може расчинити, јер НИЈЕ чин. Оно није ни положај, па се не може ни свргнути. И у томе и јесте још једно новачење у нашој СПЦ... ова „размонашења” новијег датума, потпуно непозната нашем Светом Предању.

Мислим да се то новотарство у нашу СПЦ увукло од браће Грка, где се појавило у време увођења папског календара у ГПЦ. Пошто је у то време код њих део монаштва одбијао да се повинује увођењу те јереси, они су, у спрези са полиицијом (однекуд ми звучи познато) насилно шишали и бријали монахе, скидали мантије са њих и избацивали их на улицу у световњачком оделу. Насиља која су се тада код њих дешавала, сукоби између Православних верних светоотачком календару и полиције, произвела су и крвопролића, па и људске жртве. Временом је притисак полиције постигао да се ситуација смири, и да сукоби престану. Противнике увођења јереси су обележили као „контрареволуционаре”, претворили их у „политички проблем”, што је била тешка лаж. А јерес и не може на поштен начин да се увуче. Увек је прати гомила других лажи.

Нешто слично се и код нас дешава... па се политизује свако окупљање противника екуменистичке јереси...

Вратимо се на тему са почетка ове поруке.

Самом чињеницом да „размонашење” извана (од стране Цркве) не постоји - монах се једино може одлучити од Цркве на одређено време или трајно - али и то тек ако је исповедио неку јерес, испада да Стева ту није ништа нетачно рекао. Ако сте ви одлучили да прихватите нешто што у Православљу не постоји, и није могуће, него је измишљотина новијег датума, то је ваш проблем, а не Стевин, и не можете му то качити и приписивати као „јерес”.

Шта је са монахом који одлучи да прекрши неки од завета, нпр. да се ожени? Такав монах је прекршио свој ЛИЧНИ ЗАВЕТ са Богом, и то је лични чин супротан даном завету, па је на неки начин починио „самовољно размонашење” - које не прати никакав декрет са печатом и потписом надлежног архијереја, синода или сабора... и такав монах одлази из манастира међу световњаке...

Још једна опаска... Размонашење постоји код латинских јеретика. За претпоставити је да се њихова пракса полако увукла у Православље.
lad
2010-10-19 06:46 AM
Pomaze Bog!

Hajd malo da narusim vas dijalog s par stvari :)

Makarije se sjeca kad su ovaj podforum posjecivali razni sektasi. Svi su oni tražili postovanje razlicitih mišljenja, otvoren dijalog, hrišćanski odnos prema sagovorniku i slično. Makarije se takođe sjeca kakav je odgovor bio ovog podforuma. Da je ovo podforum vjerujucih (zvanicne) Pravoslavne Crkve, a svi ostali foliranti neka idu na Religija i neka se tamo razonode. Bogu hvala, rijesih smo se tih napasti.

Sad možemo da vidimo istu pojavu. Doduse ponovni vinovnici su vjeroispovijesno nedeklarisani. Ali isti pristup. Ponovo vidjamo toboznje neznanje i pitanja za koja se samo formalo traže odgovori.

„Zašto mi ne slavimo subotu kada tako vise u Pismu?” Potrudis se da odgovoris, onda te zaspu već pripremljenom kontra argumentacijom.

Reanimacija glasi ovako:
Zašto je otkazan moleban? Na odgovor stize već pripremljena argumentacija.

---

Što se tiče „novotarija” i novotarija. Ikonomija je nešto sto mnogi ne razumiju. Da li zbog manjka ljubavi, ličnih ubjedjenja - ko zna. Pocivsi Patrijarh Pavle je detaljno pisao o ikonomiji.

Usput, čuli ste da pojedini domaćini nemaju slavsko zito za sv. Iliju. Cik, ispravi sad taj obicaj. Optuzise svestenika da uvodi novotarije sto ispravlja domaćine.

Vjerujem da tako ima sličnih anomalija i u drugim sferama Crkvenog zivot. Liturgija je centralna Pravoslavna sluzba, ne samo Srpske Pravoslavne Crkve. Svaka promjena, ako već dolazi do nje, može jedino da bude saborna sa drugim Crkvama. Ispravke „obicaja” u sluzbi ne mora da znači da je sluzba postala nepravoslavna.
Makarije-
(Pravoslavni)
2010-10-19 07:35 AM
Бојим се да „исправке” које су хтели да уведу у Литургију нису тако минималне и баналне да би се могле упоредити са исправкама славских обичаја. Поред тога, битан је и мотив. Ако погледамо шта се наводе као разлози за те промене, видећемо да су они у својој суштини протестантски: „наталожило се током столећа, хајде да се вратимо на обичаје раних хришћана”. Под тим мотом су протестанти кренули у реформисање пре 500 година, и то још увек траје.

Да ли да споменемо и то да тај порив за мењањем Литургије негира развој Цркве као организма? Што је рекао један повратник у Православље... очекивања су (изгледа) да одрастао човек има изглед бебе! Да ли би то било нормално? Свакако не.

Е сад, ако свему овоме још додамо и то да су измене увођене џа-бу методом, онда не чуди што је и одговор био ту негде...
Tempa
(Teolog)
2010-10-19 07:59 AM
ZNACI, Makarije ti tvrdis da nema „razmonasenja” od strane Crkve, a rascinjenje postoji. Sam sebe pobijas. Kako? Pa, koji je veci cin, svestenicki ili monaski? U stvari monah- je rasofor- sto znaci onaj koji nosi mantiju, i pri tome se zavjetovao, polozio zakletvu pred episkopom na monaske zavjete. A svestenik postoji ozenjen i jeromonah-znaci monah svestenik.Ako postoji oduzimanje svestenickog cina u Crkvi, kako ne postoji oduzimanje nize jerarhije - monastva (jer monah ne može da sluzi, jedino ako je jerodjakon ili jeromonah).
Po Crkvenom pravu, Crkveni sud se bavi tim pitanjima. I svakako da se svestenik zbog odredjenih razloga može rasciniti, kao i monah zbog nedolicnog zivota na Crkvenom sudu „biti vracen u red svetovnjaka” sa odredjenom epitimijom nadleznog arhiereja. Ta stvar je prosta i jasna.

Što se tiče novotarstva, bilo ga je i za vrijeme mitropolita Mihajla Jovanovica i oduvijek, jer, jednostavno uvijek su neki vjetrovi duvali, a danas imamo episkope koji su se skolovali u Rusiji i sa sobom donijeli ruske prakse, i one koji su se skolovali u Grckoj i donijeli sa sobom grcke prakse.
I postavlja se pitanje a šta je to novotarstvo a šta starotarstvo?
Ja sam svakako za to da se ništa ne mijenja, ali kada odem u Grcku i ako je tada 10. jul ja postim u Grckoj jer je tada tamo Gospojinski post, a ako se 18 vratim u Srbiju nastavljam post.
Dakle,
u ciju eparhiju, ili parohiju idem ja postujem pravila koja tamo važe i ustaljenu praksu. „Kada ides u tudji manastir svoj tipik ostavi kod kuce”-kAžU Svetogorci..
Mislim da se te stvari potenciraju bez potrebe, nikakve to veze nema sa „unijacenjem” „papizmom”, bego sa odlukama nadleznih arhijereja, i za mene tu nema nikakvog spora, jer svaki manastir ima svoj tipik, svaki iguman odlucuje u svom manastiru, svestenik u parohiji, vladika u eparhiji, i tu nema šta da se raspravlja.
Makarije-
(Pravoslavni)
2010-10-19 08:54 AM
Темпа, ти мешаш бабе и жабе. Питаш: „Pa, koji je veci cin, svestenicki ili monaski?” а ја ти кажем да то не можеш да поредиш, јер монаштво није чин. То што монах носи мантију (расу) не значи да „има чин”. Монах да би добио чин, тек треба да буде рукоположен у неки чин. И тек тада може да врши Свете Тајне. Без примања чина он не може ништа, баш као ни обични мирјанин. Расчињење се везује за чин, па на пример, јеромонах може бити расчињен при чему он и даље остаје монах. Примањем чина, монах и дае истаје монах.. сваки владика је истовремено и монах.. Али, хајде да погледамо мало чинове..
Јерархија хиротоније
-----------------------------
јерођакон-ђакон, архиђакон-протођакон, јеромонах-јереј, игуман-протонамесник, синђел-протојереј, протосинђел-протојереј.ставрофор, архимандрит, епископ, митрополит, архиепископ, патријарх.

Јерархија хиротесије
-----------------------------
чтец (појац, црквењак, пономар, параеклисијар), ипођакон

Где је ту „чин монаха”? Узми мало па прелистај књиге тамо где се прича о јерархији, па ћеш видети да монаштво нигде не фигурира као чин. И заиста, то је ЗАВЕТ а не чин.

Надаље... надлежни архијереји имају надлежност у својим епархијама, али не и да мењају оно што није њихово да мењају. Они се на заклетви изјашњавају да неће сами нешто мудровати... па тако и питања мењања Литургије нису у надлежству владика како се коме прохте. Манастирски типици се односе на начин уређења живота у манастиру, а суштинска питања вере нису у типицима. Ако и уводе нешто своје, онда то може бити само додатак на праксу у целој Цркви, а никако одузимање нечега и постављање свога уместо тога. Ако неко ради измене изван свог надлежништва, онда то постаје самовоља = безакоње. А то не иде...
Tempa
(Teolog)
2010-10-19 09:43 AM
Vjerovatno nisam bio jasan, i u redu. Jasno mi je šta je „cin” a da „monah” nije cin? Reci mi Makarije ko zamonasuje-rukoproizvodi lice u monaha/hinju? Episkop. I valjda ti je jasno kakvo poredjenje sam ti pravio, kada pišes da ne može biti razmonasenja a može rascinjenja. Kada Crkveni sud može rasciniti svestenika (zenjenog-mirskoga, ili jeromonaha-dakle kaludjera svestenika/, koji je viskoi Crkveni cin u crkvenoj hijerarhiji, i vrsi Svete Tajne/ kako onda isti Crkveni sud ne može monaha koji nije crkveni cin /nego crkveni klir/ znaci i monastvo spada u KLIR, jer sjeti se kada svestenik na Velikom Vhodu spominje: „..sav svesteni i monaski klir, da pomene Gospod...”, kako ne može dakle, da monaha Crkveni sud „vrati u red svetovnjaka, time sto mu fakticki skida mantiju, i vraca mu svetosvno ime i obavezno nalaze epitimiju, ali opet cineci to radi ikonomije spasenja doticnog lica. Jer taj koji je prekrsio monaski zavet ”poslusanja i siromastva„ itd, ne može ostati monah, nego Crkva i dalje starajuci se za njegovo spasenje, vraca ga u red svetovnjaka, i nalaze mu strog način pokajnickog zivota, nudeci mu opet i da pod takvim uslovima nastavi zivot u Crkvi a ne van nje. Jasno kao dan.

Postis li Makarije, ispovjedas li se i pricescujes?
Ides li na Svetu Liturgiju u SPC?

Ja to cinim, jeste da je slabo, ali se nekako borim i pripadam SPC.

Zatso nećeš da odgovoris? Budi istinit.”
Makarije-
(Pravoslavni)
2010-10-19 10:14 AM
То су ствари личне природе, и немам намеру да се било коме овде исповедам.

Хтео си рећи: „...свештенички и монашки ред и сав клир Црквени да помене Господ Бог у Царству своме...”

И као што видиш и сам... да ти ја не говорим.. монаштво је РЕД, и у Литургији се спомиње одвојено од свештенства...

Не знам одакле ти то цитираш да црквени суд може монаха размонашити. Можеш ли навести извор?
HEIIIO
(servus servorum Dei)
2010-10-19 10:41 AM
Дајте људи уозбиљите се , може неко паметан да ово прочита, па да вам се смеје шта пишете на подфоруму Православље :)
Није монаштво игра, него послушност Цркви. Не може неко да се замонаши, па да после живи како му воља, неће да борави у манастиру, не слуша игумана и епископа, неће да полаже рачуне, оде на службу у други манастир и епархију...
А све то свештеник који има породицу мора да испуни ;)
МОже се изгубити монашки чин и онда се дотични-а се пресудом Црквеног суда враћа у ред мирјана, враћа им се мирјанско име и могу ступити у црквени брак.
Тако је пракса у СПЦ по Уставу и Брачном праву и сад кад неко почне да пише неке керефеке...
Tempa
(Teolog)
2010-10-19 11:07 AM
Znaci Makarije, ispovjest je reci: Ja sam cado SPC, i živim Crkveno (postim, ispovjedam se i pricescujem) ili ako nije tako, „onda je ovako”...
U redu;
Crkveno Pravo- pokojni Dimsa Peric- kod njega sam citao- a sada ne sjecam se stranice, pravo da ti kažem.
Makarije-
(Pravoslavni)
2010-10-19 02:16 PM
Не знам на чему би такво нешто, ако и постоји као пракса у СПЦ, било засновано, јер такво нешто нема своје утемељење нигде и ни у чему. Како некоме можеш одузети заветовање? Чин за собом вуче неко достојанство, нека права, привилегије, обавезе, итд... и одузимањем чина све то престаје. А завет за собом не вуче баш ништа. Како можеш да одузмеш ништа? Како можеш онога који је умро за овај свет, да поново „оживиш” за овај свет? Има ли пример негде у светоотачкој литератури који говори о томе?
HEIIIO
(servus servorum Dei)
2010-10-19 04:08 PM
Може, као што је могло да се претедент на престо насилно замонаши, или одбегли монах затвори у тамницу. Или као што је до 1776.г. удови свештеник после 3 године од смрти супруге, морао да се замонаши, без обзира о колико је деце имао да брине.
Овако је поштеније, неко нпр. млад оде у манастир, после види да то није за њега и зашто га на силу држати или спречавати да се посвети породичном животу.
Или ако неко оде у јерес или раскол, да не може да се ослучи него остаје недодирљив.
Makarije-
(Pravoslavni)
2010-10-19 04:53 PM
Нешо, такав није недодирљив. Бива одлучен од Цркве и избачен из манастира, и ако нико неће да га прими, он је препуштен себи у свету. Да ли је он при томе и даље остао монах или не, не прави за Цркву никакву разлику, нити Црква има икакве потребе да о томе брине.

Исто важи и за монаха који би да се врати у свет и ожени. Ако он оде из манастира и уради што је наумио, Црква ни у том случају нема никакве потребе да га „размонашује”...

У сваком од тих случајева неки декрет о „размонашењу” уопште ништа не значи, нити је потребан.
HEIIIO
(servus servorum Dei)
2010-10-20 04:57 AM
Зашто се онда објављује пресуда Црквеног суда у Гласнику... да се тај и тај враћа у ред мирјана са крштеним именом...
Ако се не размонаши, не може се венчати у цркви, нити ће му деца бити уписана као брачна у МКК.
lad
2010-10-20 08:22 AM
Makarije brate mili pricas kao da nikada nisi vidio monaha, a kamo li razgovarao s njima.
Možda zbog predugog druzenja sa protestantima, pokupio si i malo njihovog. Potenciras licni odnos osobe s Bogom (licni zavjet itd), a malo zapostavljas sabranje. Po tvojoj logici, koja je uloga Crkve pri monasenju?

Usput, moja majka ima licni zavjet Bogu, pa je to ne čini monahinjom.
Makarije-
(Pravoslavni)
2010-10-20 12:12 PM
Нешто нисам приметио да је услов за венчање да докажеш да ниси монах. Чини ми се да је сва та прича о могућности „размонашења” некакав уплив световњачког права у Црквено, без икакве подлоге и корена у Светом Предању Цркве, или канонима. Интересантно би било сазнати када је то по први пут унешено у Црквено право, и где и ко је то први тамо уписао.

Да поновим своје питање - постоји ли игде икакав траг у светоотачкој литератури о томе?

ПС: Завета има разних...
HEIIIO
(servus servorum Dei)
2010-10-20 02:23 PM
Члан 24. и 49. став 4 Брачних правила СПЦ, по сећању ваљда је добро.

Има једна новела цара Јустинијана по којој се одбегли монах затварао, чак и ако би стекао неко световно звање, али ово треба гледати у оквиру феудално-робовских обавеза у том друштву, кад није могао зависни сељак да напусти земљу и да иде где му драго.
Као и онај канон који је бранио свештеницима из провинције да долазе на службу у цркве у Цариграду.
Било ту свега , што хвала Богу, није ушло после у праксу.

Нпр.Савладар Константина Порфирогенита, Роман I (919. до 944.) који је дошао за савладара после горе поменутог Александра, хтеде наиме по узору на Леона Философа да опет једног принца, свога сина Теофилакта, подигне на патријарашки престо, и пошто је старог патријарха Трифона (928. до 931.) уклонио, са пристанком и помоћу тадањег папе Јована XI (931. до 936.) подигне (933.г.) на патријарашку столицу Теофилакта, а изасланици га папски посвете. Али принц беше тек младић од 16. година, па иако је патријарх Стефан, Леонов брат, у своје време (886. - 893.) био такође младић, беше богословски образован и веома побожан младић, но садањи патријарх, Таофилакт не, него напротив веома лакомислен млад човек, који је имао за све друго више смисла, него за духовнички позив. Као страстан љубитељ коња и јахач беше он патријарх, од кога горег Цариград никада није имао. Овај патријарх, који је помоћу Рима натурен Цариграђанима, прљао је 23 године патријарашку столицу и беше сасвим пристао уз тадање римске папе, папе из времена порнократије. Његова лакомисленост ишла је тако далеко, да је био у стању у сред литургије скинути литургијско одело и похитати у шталу, кад му је јављено, да му се најбоља кобила ождребила. Умро је од наглог одилажења крви из жила, кад га је коњ у најжешћем трку збацио 956. г. Било му је тада 39. година

Јевсевије Поповић, Општа Црквена историја 1, 791. стр.
Comment Remember this topic!
Looking for Oil Diffuser Necklaces Sterling Silver?
.