Beli ljiljane,

nazalost nasa Srpska Crkva u Rasejanju prošla je i
prolazi kroz velika iskusenja obzirom da misiju vrsi
u nepravoslavnim državama i među nepravoslavnim narodima.

Tkzv. clanstvo u crkveno-skolskim opstinama u Rasejanju je postojalo,
ali Bogu hvala, više ne postoji. To je tipican uticaj sredine u kojoj živimo jer skoro sve ostale verske zajednice koriste taj metod za clanstvo.

U Pravoslavlju se svetom Tajnom krstenja ulazi u sabranje, zajednicu Crkve ( postaje se clan). Crkva kao Bogocovecanski organizam, kao organizacija vernih mora i treba da ima materijalna sredstva da bi vrsila svoju misiju među ljudima.

Svaka Pomesna Crkva ( Srpska, Ruska, Grcka...itd) ima svoj Ustav koji
regulise organizacijono ustrojstvo, prava ali i duznosti svestenosluzitelja i vernika)

U Crkvi se sve zasniva na poslusnosti u ljubavi, ništa se „ne mora”!
Iako je nas Trojicni Bog ( Otac, Sin i Duh Sveti) izvor i ishodiste svake ljubavi i tom ljubavlju prozima Crkvu i sav svet, svu tvorevinu...On ipak nikoga na silu ne spasava. Bog od nas trazi slobodu volje, jer nas je uzdigao iznad svega stvorenog, svih bica, podario nam razum ali i slobodu...„Daj Mi srce svoje” govori Gospod, pridji mi slobodnom voljom...

Tvoja dilema je da se neko krsti kod jednog svestenika koji nije „dostojan” jer pišes da je stav prema mnogim stvarima tog svestenika i njegova razmišljanja su te sablaznila.
Eh sad tu je nedoreceno i kojim se stavovima prema cemu radi?
Ako si siguran/a da taj svestenik ne ispoveda Veru, ne cinodejstvuje onako kako Crkva uci...onda treba da se obratis nadleznom episkopu koji ga je postavio na tu parohiju i da mu na osnovu cinjenica i svedoka to sve predocis.

Ako se radi o nedolicnom ponasanju, privatnom zivotu tog svestenika sve svete Tajne koji vrsi takav svestenik su valjane...jer rukopolozenjem svestenik ( bez obzira koliko je porocan ) zadobija - prima blagodat sv. Tajnom svestenstva i kroz njega Duh Sveti svrsava svako cinodejstvo ( sve Svete Tajne, vencanje, krstenje, opela sv.Liturgiju i dr.). Tu dileme nema, tako uci Sveta Crkva, tako je u svim Crkvama ...Srpskoj Ruskoj, Grckoj, Americkoj...

Tvoja je slobodna volja kako ćeš odluciti...Ako smatras da su tvoja prava kao prarohijana/ke povredjena uvek se možeš obratiti nadleznom arhijereju/vladiki...

Pisanje pisama Patrijarsiji zbog ovakvih dilema nema smisla. Patrijarsija ili Sveti Arhijerejski Sinod je izvrsno telo naše Crkve
(Svetog Arhijerejskog Sabrora) koji resava druge probleme u nasoj Crkvi.



Nama je po

Ne znam o kojoj se to grckoj parohiji radi ali ovo nije praksa kod Grka koji su pod Konstantinopoljskom Patrijarsijom ovde u Rasejanju a nije takva praksa i u Arhiepsikopiji grcke Crkve u Grckoj.

To je verovatno metod lokalnog grckog svestenika da svi pristupe sv. Tajni braka...sto je dobro ali može biti veoma diskutabilno o valjanosti takve prakse.

I kod nas ponegde svestenik tako uslovi krstenje deteta da prvo roditelji treba da se crkveno vencaju pa tek onda mogu da krste dete.
To je vrlo pogresano sredstvo da se ljudi ocrkove.
Sv Tajna krstenja ne može se tim uslovljavati.

npr.Kod grka ne možeš biti kum na krstenju ili svjedok na vjencanju ukoliko nisi vjencan crkveno (moras da im doneses potvrdu od svestenika- sto ja mislim da je jako posteno i lijepo od strane brace Grka).

I ako možeš da mi objasnis ovo molio bih te: ima Srba i Srpkinja koji kažu: imamo nasu crkvu u ovom gradu. Po cemu je ta crkva njihova, ako dolaze u nju samo za Badnje vece?

O ovome bi se mogli ispisati tomovi knjiga i da se opet ostane nedorecen. Svaki vernik bi mogao na osnovu prvenstveno svoga licnog opita, iskustva, spoznaje, ucenosti i na kraju oBRAZovanosti da kaže koju reč o narodu kojem pripada i njegovom poimanju Boga, Vere, Crkve, uloge svestenosluzitelja, vladika, svestenika, mirjana koji vrse poslusanje u Crkvi (ktitori, donatori, eparhijski upravni odbori, crkveno-skolski upravni odbori, predsednici, kola srpskih sestrara itd. itd...

Tokom ratnih stradanja u manastiru Tvrdos kada su nosene svete mosti jednog od najvecih cudotvoraca nese Crkve, sv, Vasilija Ostroskog tadasnji episkop zahumsko-ercegovacki Atanasije odrzao je besedu koja je zaista bila protkana stradanjima i ranama našeg naroda koji je stradavao tokom tih godina.

Rece Vladika tada „Koga narod voli toga i kara...Srbi su teski Bogu a i sebi samima” Voistinu, cudesan smo Bogonosni, Krstonosni narod koji je zadobio parce Neba Nebeskom Srbijom, deo našeg Nebeskog Jerusalima...

Narod, koji pamti u svojoj istoriji „Egipatsko ropstovo' pet stotina godina pod Turcima, ocuvavsi Veru,ime...svest o zlatnoj slobodi, iako u lancima ropstva uvek gledajuci u Nebo, gledajuci i prinoseci molitve svetim Pretcima...Dolazi vreme velike odpadije pod bezboznickim komunistickim rezimom. Neosporno je da smo najviše imali ”golgota„ u zajenici sa drugim narodima velike Jugoslavije. Hristos je bio ne samo prognan nego i razapinjan, po rečima svetog Ave Justina Celijskog, na univeriztetima, skolama, fabrikama, gradovima, selima...

Za većinu tadasnjih Srba, Crkva postaje deo mracne proslosti, manastiri i svetinje su samo deo istorijskog kulturnog blaga mracnih vekova. Narodna tradicija i obicaji...saobrazavali su prisustvo Crkve u narodu po onoj...”valja se, ne valja se„...Nacionalni osecaj je gusen od vlastodrzaca tadasnjeg vremena a samim tim i osecaj pripadnosti Veri. Dolazimo u danasnje vreme ”sloboda„ ...Narod je necrkven, odjednom mu se nudi da može slobodno da ispoveda Veru...ali
sad dolazi do onoga ”ocevi su kiselo grozdje jeli a deci će da trnu zubi„

Ograde crkvenih porti nisu vise spremne da prime sve koji Crkvi prilaze. Grad, varos i selo postaje crkvena porta...Bogoslvovije i bogoslovski fakulteti...pune se mladim kadrovima koji knjizki sabiru bogoslovsko znanje...postaju uceni svestnici, episkopi a na drugoj strani je neocrkovljen narod koji ima jedan sasvim drugi pristup Crkvi
kao partiji, klubu, organizaciji...

I ovde u Rasejanju biva to tako da kažu ”e pope mi te placamo ima da radis kako mi kažemo„...Tamo u Otadzbini uceni bogoslovci su nespremni da snishode prostom neucnom narodu koji je Veru, ili nastrojenje Vere ocuvao po onoj ”valja se, ne valja se„...Pa se onda piše o nekakvom ”babskom bogoslovlju, badnjak teologiji„ i tsl.

Onda jedan episkop uzme ”derznovenije„ da ispravlja uticaj ”latinskog bogoslovlja„ sto izbacuje zvonce na cinu evharistije, otvara dveri, cita molitve na glas u oltaru...Deo naroda opet kaže ...gotovo je...'oce da nas odvedu pod Papu...i tako. Muka ziva...

Kad se u ovakvom svetlu promišlja sto neko kaže ”imamo nasu crku u ovom gradu„ onda se može lakse poimati takva izjava pa makar on i samo na Badnjak i Vaskrs udje u taj hram. Takvom coveku treba pomoći...u to sam siguran. Razumem ga ali ga ne opravdavam.

”

Док не стигне Зоран ;)

У Цркви има мерач праведности и само они који су 99,99% безгрешни могу кумовати. Остали јок.

Некада је кум био сведок који је гарантовао пред Црквом да ће оглашени бити добар хришћанин, да неће издати друге и одрећи се Христа кад дође до гоњења...

Данас не би требало узимати за кума безверника, оног ко није у црквеном браку...све оно што пише у Брачним правилима да не набрајам.
А сад...
Мене неки дан пита један да му кум буде пашанац !

та брачна правила и уопште Устав Цркве су предмет о коме ће се расправљати на неком од будућих Сабора јер су настала у време утицаја католичке К и К монархије и ту има свашта.
Нјавећа глупост је када се тражи да неко буде рођен у Црквеном браку да би се могао крстити или причестити. Сада видим да то има и у правилима за кума.
Рецимо код католик се не можеш женити ако не можеш имати деце. Мајбоље и то да проверавамо да поп да упут и да идеш код лекара да провери да муж и жена нису случајно стерилни. :))

'Kum treba da bude primjer djetetu i molitvenik da uci dijete pravoslavnoj vjeri.

Za mene crkvena pravila nisu glupa. Postujem ih dok se ne donesu nova. A zna se ko je nadlezan za to.

Dijete koje se rodi u braku nevjencanih roditelja se smatra za vanbracno dijete.

Zamislite da imate kuma koji slavi svetog Nikolu i mrsi slavu. Dodjete na slavu a krmak se okrece na raznju. (čemu takav kum ima da nauci kumce).'
----------------------------------------------------------------
Zanimljivo ovo sto pripovjedas,

Može se pretpostaviti(umjesto zamisliti)koliko li si samo poj`o te krmetine o posnim slavama.

'Ne sudi o drugima - da ti nebi sudili'.

P.S.,svako je odgovoran samo za lične a ne nečije postupke,pa prema tome...

Zamislite da imate kuma koji slavi svetog Nikolu i mrsi slavu. Dodjete na slavu a krmak se okrece na raznju. (čemu takav kum ima da nauci kumce).

па може и кумче да научи свог кума нешто ако кум не зна. Важно да се виђате па макар се и прасеће окретало а не да имаш кума по наследној линији који пости уредно а никада га ни не видиш после у животу.
Уосталом гост ослобађа пост како каже наш народ.

'Razmisli o ovome...'

Razmišljam,razmišljam jarane ali i ne sudim - već primjecujem;)))

Kad smo već kod izbora pecenja,i ja vise volim janjetinu,ali cerez
gostiju spremim i krmetinu,obzirom da je slava nekijeh osam nedjelja pred Hristovo Rozdenije.

One što ne poste nikad ne opominjem niti osuđujem.Utoliko sto pamtim vremena našeg narodnog posrnuca za koje vecina nije kriva,
a treba(može biti)još toliko vremena do narodnog oporavka.

Evo jedne narodne u prilog recenom:
Dosla baba u crkvu na ispovjest,pa posto se ispovjedila pocne je pop
grditi i osudjivati za grijehe.Tek babi prekipi ovakva besjeda,pa će
reci:Oce, ne zveci već lijeci!

P.S. dakle baba je dosla da olaksa dusi,a ne da joj se dodaje jad i cemer na grijehe;).

Па нису Владике и попови поштари па да морају носити паре са собом.

Нико није ни причао да кум не треба да буде крштен. То се наравно подразумева.
Причали смо да ли су деца која су рођена ван црквеног брака ванбрачна и шта то значи.
Данас имамо да се могу венчати у цркви иако нису крштени и млада и младожења, него рецимо само један од њих, шта ћемо ту? дете је ту полуванбрачно или шта.
За време комунизма ни 1% се није венчао у Цркви значи 99% деце је ванбрачно из тог доба.
У Русији су могли и у Сибир да иду ако би се венчали у цркви и сада треба поново све то венчавати. :))
Мислим и шта значи то за Цркву у односу на крштење да је дете ванбрачно, када крштење ионако поништава природно рађање.

eki uceni teolozi sada tvrde da oni koji su u tkzv vancrkvenoj bracnoj zajednici
a koji se stalno pricescuju da nemaju potrebu vise da pristupaju ovoj sv. Tajni jer su već samim pricescivanjem sjedinjeni u Hristu...!

Шта ту није у реду? То је потпуно исправна теологија поготово да се редовно причешћујемо. Што уопште идемо у Цркву ако се нећемо причестити? Да гледамо попа како се враћа у олтар када каже `Са страхом Божијим приступите`, а нико није приступио или само деца до седам година.
Такође је теолошки исправно тврдити да се они, дакле муж и жена који се нису венчали у Цркви а причешчују се заједно, да не морају да се венчају накнадно у Цркви, Мислим могу и венчаће их поп ако желе али није неопходно.
Брак је као и монаштво, да људи који живе у заједници постану једно тело. Брак и монаштво је једна иста ствар само што је метод другачији. Зато се и поставља питање зашто немамо и осму свету Тајну Свету Тајну Монаштва?
Данас људи знају много боље теологију јер су имали прилику да читају преведене Свете Оце са грчког. Тако да се схватило да оштра подела на 7 тајни је РК теологија или оно што се зове схоластика и то се више тако ни не дели.
Данас многе наше Владика врше крштење у оквиру Свете Литургије као што је и било у првој Цркви.

Nije u redu ako se radi o pravoslavnom, svetootackom ispovedanju Vere.
Treba se prvo upoznati šta je sv. Tajna braka u pravoslavnoj Crkvi, koji je njen smisao i svrha.

Prvo, seksualni odnos u braku koji nije zapecacen, osvecen sv. Tajnom braka odnosno blagoslovom Crkve je ...blud! Od modernih teologa može se cuti da je i ovo neodrziva teorija o braku pa da i seksualni odnos pre braka ne mora da bude blud!

Elem, ima raznih teologija koje možda ovo opravdavaju a ali kad je reč o pravoslavnoj svetootackoj teologiji ovo je neodrzivo.

Po ovakoj nepravoslavnoj tvrdnji da oni koji žive u bracnoj zajednici
a da nisu pristupili sv. Tajni braka a „redovno se pricescuju” (šta god da to znacilo) ne moraju - a mogu da obave sv. Tajnu braka, logicno se namece pitanje zašto je Crkva uposte vaspostavila ovu sv. Tajnu? Je li ova sv. Tajna samo formalnost, ukras svadbenom veselju, ili za pravljenje lepih vencanih fotografija za uspomenu...ili šta drugo?

Zar bi covek neociscen tj nepokajan za učinjene grehove trebao da pristupi Casi? A ako je učinjen blud u takvoj, bracnoj zajednici koja je registrovana kod državnih vlasti zarad imovinsko-pravnih odnosa, trebao bez sv. Tajne Ispovesti i Pokajanja da pristupa sv.Pricescu?

Ako je brak kao i monastvo da ljudi koji žive u zajednici postaju jedno telo...postavlja se pitanje koje „telo”? Cime u Kome postaju to „telo”?

Monastvo tj Angelski postrig je posvecenje zivota Hristu, Crkvi, - uzimanjem zaveta, siromastva, celomudrenosti, poslusnosti, podviga, odricanjem svega ovozemaljskog tj sveta da bi se Hristom svet zadobio.
Hodanje uskim putem molitve i podviga ka Carstvu Nebeskom.

Kroz svetu Tajnu braka porodica se osvecuje blagodacu Svetoga Duha, kao što se blagodacu Svetoga Duha osvecuju svi koji ulaze u Crkvu.
Nekada davno nije postojao posebano Bogosluženje. Sjedinjavanja muskarca i žene u bracnu zajednicu vrsilo se na sv. Liturgiji kao deo opstecrkvene sluzbe i zavrsavalo se sv. Pricescem - primanjem Svetih Darova.

Kao sto sam naveo i u vezi uslova za kumstvo da kum mora da bude krsten bilo bi dobro da se i pricescuje ali krstenje je osnovni uslov.
Inače sv. Simenon Solunski kaže : „zavrsetak svakog svestenodejstva i pecat svake bozanske Tajne je Sveto Pricesce”

Tako su nekada postojala i tkzv. Liturgije Krstenja gde se posle krstenja pricescivalo.

Sveto Pricesce, casno Telo i Krv Gospoda našeg Isusa Hrista je Tajna nad Tajnama i predstavlja pravu zavrsnicu svih ostalih Svetih Tajni.

Danas mnogi kao da su otkrili „toplu vodu” pa samo glagoljaju o „stalnom pricescu” ( ma šta to znacilo) kao da će sam cin pricescivanja bez licnog podviga, pokajnickog nastrojenja, sv. Tajne Ispovesti, mislosrdja, i svega onog sto Sveta Crkva preporucuje, rešiti sva iskusenja u koje covek gresnim i porocnim zivotom čini!

I sad, postavlja se pitanje u cemu ta bracna zajednica koja je registrovana kod državnih vlasti postaje „jedno telo”? Koje je to telo ako Hristos nije tu? Kako se takva bracna zajednica vancrkvena može porediti sa monastvom?

Ako je sveta Tajna braka izlisna ili po volji svakoga jer svetim pricescem postajemo svi jedno telo u Hristu...po takvom rezunu izlisne bi bile i druge svete Tajne...

A ovu smelu tvrdnju da „danas ljudi mnogo bolje poznaju teologiju nego sasudi Duha Svetoga, tj svetitelji” izlisno je da i komentarisem...

Шта ту није у реду? То је потпуно исправна теологија поготово да се редовно причешћујемо. Што уопште идемо у Цркву ако се нећемо причестити? Да гледамо попа како се враћа у олтар када каже `Са страхом Божијим приступите`, а нико није приступио или само деца до седам година.
Такође је теолошки исправно тврдити да се они, дакле муж и жена који се нису венчали у Цркви а причешчују се заједно, да не морају да се венчају накнадно у Цркви, Мислим могу и венчаће их поп ако желе али није неопходно.
Брак је као и монаштво, да људи који живе у заједници постану једно тело. Брак и монаштво је једна иста ствар само што је метод другачији. Зато се и поставља питање зашто немамо и осму свету Тајну Свету Тајну Монаштва?
Данас људи знају много боље теологију јер су имали прилику да читају преведене Свете Оце са грчког. Тако да се схватило да оштра подела на 7 тајни је РК теологија или оно што се зове схоластика и то се више тако ни не дели.
Данас многе наше Владика врше крштење у оквиру Свете Литургије као што је и било у првој Цркви.

Још пре 12 година паријарах Алексеј је у име Синода РПЦ упозорио на злупотребе у духовничкој пракси од који је једна и та да се не признаје грађански брак чак и да се поистовећује са блудом.
Видимо да нисмо далеко одмакли ни после 12 година.

На седници Светог архијерејског синода од 28. децембра 1998. године, којој је председавао Патријарх, размотрени су све чешћи случајеви злоупотребе од стране извесних пастира од Бога им дате власти да „свезују и раздрешују” (Мт. 18, 18) и донете одговарајуће одлуке

`Извесни духовници грађански брак проглашавају за незаконит или захтевају да супружници који су много година живели заједно, али услед ових или оних околности нису обавили венчање у храму, раскину брак. Дешава се да духовник инсистира на разводу брака уколико један од супружника није православне вере. Има духовника из монашког чина који забрањују својој духовној деци ступање у брак и приморавају их да се замонаше, позивајући се на аргумент да је монаштво тобоже изнад брака. Неки пастири-духовници особама које живе у „невенчаном” браку не дозвољавају да се причесте, поистовећујући такав брак са блудом; забрањују својој духовној деци ступање у други брак, образлажући ту забрану тврдњом да Црква, наводно, осуђује други брак; забрањују супружницима развод у случајевима када због одређених околности породични живот за њих постаје немогућ.`

Итд.

ЗНАЦИ НЕМАЊА СТРАХА БОЖЈЕГ - Свети Николај Жички

Ако претрпиш губитак, или ма на који начин будеш лишен ствари које теби припадају и тиме се ожалостиш, немаш страха Божјег. Ако те хвале и ти са задовољством примаш похвалу - немаш страха Божјег. Ако о теби кажу што неистинито и ти се смутиш - немаш страха Божјег. Ако у разговору са браћом тражиш да твоја реч буде изнад речи других - немаш страха Божјег.

Ако практикујеш да посећујеш славне овог света, да би направио познанства и пријатељства са њима - немаш страха Божјег.

Ако се не обрати пажња твојим речима и ти се нађеш увређен због тога немаш страха Божјег.

Побројани знаци показују, да је жив стари грешни човек у хришћанину, који је њиме загосподарио.