Гордост

Обмано слатка, клицо лелека,
Ватро што пржи мисли и кости,
Праслико пада, бољко без лијека,
Гдје ти пирујеш, врлина пости.

Уставо мрска, душа те ријека
Док бљујеш отров, надуту храни,
Плијен ти рака и колијевка,
И опјевани и поругани.

Идом си грким мед отровала,
Да жуч заволи који те куша,
Тобом је луча у амбис пала,

Тобом се гости предворје ада,
Кад твоја тмуша крв запјенуша
Поган се роди, а човјек страда.