Zanima me da li postoji pravilo kod SPC kako jedna sahrana MORA ili TREBA da bude obavljena!?

Naime, prošle sedmice je sahranjen moj otac i meni je dosta toga izgledalo „čudno”.

Neka mi Bog oprosti ako sam negde pogrešila, ali kod nas u selu postoje neki običaji koje ja nisam mogla da prihvatim i zbog toga nisam dozvolila da budu sprovedeni. Navešću ih:

- Tatine sestre su htele da mu stave u kovčeg neke slatkiše, „da ponese” drugim rođacima. Nisam dozvolila, one vreće sam vratila kući i rekla da ih podele sirotinji.

- Mama je htela da mu ubaci neku garderobu u kovčeg, „valja se”. Uspela sam da je odvratim od toga i ništa nije stavila. Rekla je da će odeću tatinu da pokloni jednoj siromašnoj porodici. Smatram da to ima smisla, bolje tako nego da truli nova garderoba.

- Hteli su neki ljudi da mu ubace novčiće u kovčeg, „za zdravlje i napredak preživelih”. I to nismo dozvolili.

Kovčeg je ovde u Nemačkoj zatvoren i letovan, tako da smo mog pokojnog oca oprali (naši prijatelji su to učinili), normalno obukli i stavili mu pravoslavni drveni krst oko ruke. Sveštenik je došao i pomolio se Bogu za njega, poprskao svetu vodicu i takav je u kovčegu ostao, bez ikakvih materijalnih dodataka. Međutim, porodica u Srbiji, na selu, je htela da između letovanog kovčega i poklopca gore navedene stvari stavi...i mi nismo dozvolili.

Za mene sve to nije imalo smisla jer smatram da za putovanje ipsred Gospoda telo nije bitno i ti „prilozi” ničemu ne vode osim što se gaje neki paganski običaji iz nekog prošlog vremena.

Sveštenici u Srbiji nisu hteli da zauzmu stav. Izgleda da ne žele da „razljute” narod i kao da ne žele da im objasne da ti paganski običaji nemaju smisla...Doduše, nisu ni meni ništa rekli kada sam se protivila tim prilozima..

Da li je moguće da SPC toleriše sve te lokalne običaje jer ne želi da se suprostavi svojim vernicima!?

Bilo kako bilo, ja se iskreno nadam da nisam pogrešila. Meni svi ti „darovi” deluju besmisleno i nisam dozvolila da ih stavljaju u kovčeg.