Припрема за Свето Причешће
Православни предани хришћани уређују и мјере свој живот у овом свијету из заједнице у заједницу.
Ми дочекујемо Господњи Дан сваке седмице са жељним очекивањем да се кроз светио причешће присајединимо са Богом, дејством Духа Светога у Цркви, кроз Исуса Христа, Сина Божијег и Логоса, који је Јагње Божије и Хљеб живота. Сљедеујући сваком Божијем Дану, ми живимо у благословеном сјећању Светог Причешћа, и ми одмах непосредно очекујемо божански дар сљедеће Божанствене Литургије.
Хришћани живе од Недеље до Недеље цијеле године, од Васкрса до Васкрса. Ми такође живимо од Литургије до Литургије, од Евхаристије до Евхаристије, од Причешћа до Причешћа. Наши животи су мијерени према овим светињама.
Све што смо пронашли у његовом почетку и крају, његовом значењу и његовом испуњењу у дару Божијем светог причешћа кроз Христа и Светога Духа у Цркви.
Непрестана припрема за Свето Причешће
Предани хрићани се сјећају шта је Господ учинио у историји и очекују шта ће Господ учинити. Ми живимо у свечаности Христовог првог доласка као роба распетога и прослављеног, и чекамо Његов коначни долазак на крају вјека да установи Царство Божије.
Црквена евхарисијска служба сједињава и обухвата Господња два доласка, заједно са свим Божанским силним дјелима у историји. Чини их присутне нашем присаједињењу овдје и сада, за опроштење гријехова, за исцељење деше и тијела, и за живот бесконачни.
Сваки момент живота хришћана је припрема за сусрет са Богом који је светотајински остварен у светом причешћу. Свакога момената се спремамо да уђемо у Царство Божије које долази са запажањем и силом на крају вијека. Ми живимо свакодневно у сталној свијести Божијег прсуства у нашем животу овдје и сада, припремајући нас у нади бескрајне заједнице са Њим у вијеку који долази.
Из ове перспективе, све што ми хришћани мислимо, говоримо и чинимо у сваком моменту нашега живота је припрема за свето причешће—у овом животу у светој Евхаристији и бескрајно, у вјеку који долази до краја свијета.

Генерална приппрема за свето причешће

Из разлога што ми хришћани живимо у свијету и што смо уплетени у земаљске активности, невоље, кушању и искушењима, и због тога што смо веома лако поражени гријешним страстима , Господ нам даје начине који нам омогућују да га се увијек сјећамо. Он нам даје практичан рад којим можемо бити у непрестаној спремности да се сусретнемо са Њим, и Његовим доласком. Он нам нуди правила духовне и телесне дисциплине да практикујемо да би одржали Његово живо присуство и моћ у нашим животима и да тако спремни примимо Њега када нам се Он даје у Светом Причешћу.
Ове генералне дисциплине припремања за свето причешће су дисциплине хришћанског живота. То су навике које нас чине жиим у Богу, дела која отварају наше умове, срца и тело за присуство Божије благодати и силе у нашем животу. Оне садрже основно:
• Редовно учествовање у црквено литургијском богослужењу.
• Редовно практиковање молитвеног правила.
• Редовно практиковање умно срдачне молитве, ради константног сјећања на Господа.
• Редовно практиковање тиховања.
• Редовно практиковања поста и узджања.
• Редовно читање Светога Писма и духовне литературе.
• Редовно исповједање гријехова(помисли,осјећања, искушења и снова ), свештенику или на кога је свештеник указао и за то благословио.
• Редовно праштање и тражења опроштаја гријеха од свих људи у нашем животу.
• Редовно чињење милосрђа Цркви и онима који потребују.
• Редовно дијељење нашег времена, енергије и онога што имамо са другима.
• Непрестан труд у свакодневном раду колико можемо у славу Божију за добробити свих људи.
• Непрестано стремљење да не гријешимо и у најмањим стварима у нашем свакодневном животу и у личним односима.
Ријечи „редовно и непрестано” су понављане и наглашене јер наше духовно практиковање и дјелање се мора чинити према правилима (уредбама, канонима, правилима). Она морају бити непрестане и досљедне са савјесном пажњом и дисциплином. Оне не могу да се препусте тренутном расположењу, хиру или осјећању.
Оно што особа чини у односу на литургијско богослужење, личну молитву, пост, доприношење, рад и служење биће обликовано према условима његовог или њеног живота. Биће различито од сваке особе према узрасту, снази, здављу, времену и личним способностима. Светитељи кажу да правила молитве, читања и поста треаба да буду кратка али честа, једноставна, чиста, не компликована и одржива. Она треба да су одлучна и утврђена духовном поуком и савјетом на путу који им дозвољава да лако буду укључене у стварне могућности једнога живота.