RAZ­GO­VOR NE­DE­LJE: VLA­DI­KA PO­R­FI­RI­JE

Savremeni čovek je izgubio stid

Ap­so­lut­no je pre­ko­ra­če­na sva­ka gra­ni­ca pri­stoj­no­sti i oko to­ga po­sto­ji pot­pu­ni jav­ni kon­sen­zus, uklju­ču­ju­ći u taj kon­sen­zus i te­le­vi­zi­ju „Pink”, ka­že pred­sed­nik Sa­ve­ta Re­pu­bli­ke ra­di­o­di­fu­zne agen­ci­je
Fo­to R. Kr­sti­nić

Raz­go­vor s vla­di­kom Po­r­fi­ri­jem (Pe­ri­ćem), pred­sed­ni­kom Sa­ve­ta Re­pu­blič­ke ra­dio di­fu­zne agen­ci­je (RRA), za­po­či­nje­mo u če­tvr­tak, u ča­su ka­da pri­sti­že in­for­ma­ci­ja da je gle­da­nost „Fa­r­me”, ri­ja­li­ti pro­gra­ma te­le­vi­zi­je ,,Pink„, opa­la za vi­še od 50 od­sto po­što je ”Pink„ is­po­što­vao zah­tev da psov­ke i ne­pri­stoj­ni iz­ra­zi bu­du pre­kri­ve­ni, ”bi­po­va­ni„.

Na na­še pi­ta­nje da li je Sa­vet RRA u ovom slu­ča­ju mo­rao da re­a­gu­je i ra­ni­je, vla­di­ka Po­r­fi­ri­je ka­že da je Agen­ci­japret­hod­no već do­ne­la od­lu­ku o po­kre­ta­nju po­stup­ka pro­tiv ”Pin­ka„ zbog ”Fa­r­me„, ali i pro­tiv ne­kih dru­gih emi­te­ra zbog ve­r­bal­nog eks­tre­mi­zma i uvre­dlji­vog go­vo­ra.

– Isto­vre­me­no, ne­pri­stoj­no­sti na ”Fa­r­mi„ su to­li­ko eska­li­ra­le da je Sa­vet RRA bio re­šen ka­ko to mo­ra bez­u­slov­no i od­mah da pre­šta­ne, ne če­ka­ju­ći okon­ča­nje po­stup­ka ko­ji je ta­kav da ne mo­že bi­ti okon­čan br­zo, zbog to­ga što i oni pro­tiv ko­jih je po­stu­pak usme­ren ima­ju od­re­đe­na pra­va u tom po­stup­ku. Za­kon im da­je rok od dve ne­de­lje za iz­ja­šnje­nje – ka­že vla­di­ka Po­r­fi­ri­je.

Ko­ji su sve mo­men­ti iza­zva­li re­ak­ci­ju Sa­ve­ta RRA?

Po­sto­ji vi­še či­ni­la­ca. Je­dan su re­ak­ci­je jav­no­sti ko­je su u fo­r­mi te­le­fon­skih po­zi­va i pri­mlje­ne elek­tron­ske po­šte do­la­zi­le do nas u za­stra­šu­ju­ćem obi­mu. Dru­go je svest da je ap­so­lut­no pre­ko­ra­če­na sva­ka gra­ni­ca pri­stoj­no­sti i da oko to­ga po­sto­ji pot­pu­ni jav­ni kon­sen­zus, uklju­ču­ju­ći u taj kon­sen­zus, ka­ko će­mo doc­ni­je vi­de­ti, i te­le­vi­zi­ju ”Pink„. S tim u ve­zi, bi­lo je i sa­zna­nje da je prag ose­tlji­vo­sti po­me­ren i, ako bi ovaj slu­čaj pro­šao bez ika­kve na­še re­ak­ci­je, po­šta­vlja se pi­ta­nje šta je sle­de­će što bi­smo mo­gli da oče­ku­je­mo.

Šta RRA mo­že re­al­no da uči­ni u ova­kvim i slič­nim si­tu­a­ci­ja­ma?

Agen­ci­ja mo­že, što i či­ni, da pred­u­zi­ma po­stup­ke ko­ji u slu­ča­ju vi­še­stru­kog kr­še­nja za­ko­na, kao kraj­nju kon­se­kven­ću, mo­gu ima­ti i od­lu­ku o od­u­zi­ma­nju do­zvo­le za emi­to­va­nje. To je ne­što što bi­smo mi sva­ka­ko že­le­li da iz­beg­ne­mo, ali je Sa­vet RRA isto­vre­me­no od­lu­čan, uko­li­ko se po­ka­že po­treb­no, da is­ko­ri­sti mo­guć­no­sti ko­je ima na ras­po­la­ga­nju i ko­je pru­ža za­kon.

Ka­kve su te mo­guć­no­sti?

Či­nje­ni­ca je da su te mo­guć­no­sti ogra­ni­če­ne. Agen­ci­ja ni­je pre­ki sud i ne mo­že, to tre­ba re­ći, da za­bra­nju­je emi­si­je, po­go­to­vu ne u ne­ka­kvom krat­kom po­stup­ku.

Ko­je to in­stru­men­te ko­ri­sti Sa­vet RRA u svom ak­tiv­nom od­no­su pre­ma emi­te­ri­ma?

U naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va, ume­sto re­pre­si­je i ka­žnja­va­nja, ra­di­je ko­ri­sti­mo mo­guć­nost da raz­go­va­ra­mo sa emi­te­ri­ma. Naj­če­šće je to de­lo­tvor­no. Po­ne­kad je do­volj­no sa­mo to da emi­te­ri­ma šta­vi­mo do zna­nja da je od­re­đe­no po­na­ša­nje pred­met na­še pa­žnje, po­sle če­ga si­tu­a­ci­ja bu­de po­pra­vlje­na, a spor­ni pro­gram se ob­u­šta­vlja. De­lom, to je iz­raz auto­ri­te­ta Agen­ci­je, ali i iz­raz sve­sti emi­te­ra da ne­kog re­da mo­ra da bu­de i da oni u to­me vi­de i svoj in­te­res. Uve­ri­li smo se u toi u slu­ča­ju ”Fa­r­me„. Po­sle raz­go­vo­ra si­tu­a­ci­ja se vid­no po­pra­vi­la. Vi­de­će­mo šta će bi­ti do kra­ja.

Šta bi tre­ba­lo me­nja­ti u po­sto­je­ćoj prav­noj re­gu­la­ti­vi da bi rad RRA bio kva­li­tet­ni­ji?

Za po­če­tak, po­mo­glo bi i to ako bi po­če­li da se spr­o­vo­de oni za­ko­ni ko­ji već po­sto­je. Ta­ko­đe, ne­ki usvo­je­ni za­ko­ni su u ko­li­zi­ji sa Za­ko­nom o ra­di­o­di­fu­zi­ji, što je si­tu­a­ci­ja za ko­juoče­ku­je­mo da bu­de raz­re­še­na. Dok se to ne re­ši, ne­će­mo u ze­mlji ima­ti ja­san kon­cept vla­sni­štva nad me­di­ji­ma, a to je rđa­vo ne sa­mo sa šta­no­vi­šta ra­di­o­di­fu­zi­je. Naj­zad, i si­stem ka­žnja­va­nja pre­kr­ši­la­ca, o če­mu se po­sled­njih da­na naj­vi­še go­vo­ri, do­šta je ne­zgra­pan i tre­ba­lo bi da bu­de ope­ra­tiv­ni­ji.

Da li kao sve­šte­no li­će ima­te iz­ra­že­ni­ji prag mo­ral­ne ose­tlji­vo­sti ka­da je reč o fo­r­ma­ti­ma ko­ji iza­zi­va­ju ova­ko bu­r­ne re­ak­ci­je jav­no­sti ?

Pro­tiv­nik sam mo­ra­li­sa­nja, ali kao sve­šte­no li­će, a i lič­no, je­sam ose­tljiv za pi­ta­nja mo­ra­la i pri­stoj­no­sti. Svoj šta­tus u Cr­kvi odva­jam od svog an­ga­žma­na u dru­gim jav­nim po­slo­vi­ma. Sa­vet RRA je se­ku­lar­na usta­no­va, ru­ko­vo­dim se za­ko­ni­ma kao i dru­gi čla­no­vi Sa­ve­ta i ne sma­tram svoj an­ga­žman u to­me smi­slu po­seb­nim.

U če­mu, pre­vas­hod­no, da­nas vi­di­te od­go­vor­nost elek­tron­skih i štam­pa­nih me­di­ja?

Od­go­vor­nost je, raz­u­me se, ogr­om­na, pre sve­ga ima­ju­ći u vi­du da su na­ši me­di­ji, elek­tron­ski i osta­li, u prak­si vr­lo ma­lo ogra­ni­če­ni pro­pi­si­ma u po­gle­du sa­dr­ža­ja ko­ji­ma se ba­ve. Psov­ke i pro­šta­štvo ni­su ni­ka­kva spe­ci­fič­nost elek­tron­skih me­di­ja, ne­go to­ga ima­te i u štam­pi, sa­mo što je uti­caj elek­tron­skih me­di­ja, tu mi­slim na te­le­vi­zi­ju, da­le­ko­se­žni­ji. U vre­me­nu u ko­me ži­vi­mo iz­lo­že­ni smo dik­ta­tu tr­ži­šta i tu tre­ba tra­ži­ti raz­lo­ge za po­na­ša­nje me­di­ja. Me­đu­tim, ni­ka­kvi rej­tin­zi i ti­ra­ži ne mo­gu bi­ti oprav­da­nje za eks­plo­zi­ju uli­čar­skog po­na­ša­nja i ne­kul­tu­re. Naj­bo­lji pri­mer je bio ovaj slu­čaj s ”Fa­r­mom„. Kao i sva­ka kraj­nost, i to je iza­zva­lo ogr­om­no za­ni­ma­nje pu­bli­ke, ali to­me se sve­jed­no mo­ra šta­ti na put jer po­sto­ji i ne­što što je jav­ni in­te­res o ko­me me­di­ji mo­ra­ju da vo­de ra­ču­na. Oči­gled­no je da po­sto­ji po­tre­ba za efi­ka­snim me­ha­ni­zmom po­mo­ću ko­ga bi­smo kao za­jed­ni­ca mo­gli da se za­šti­ti­mo od ta­kvih stva­ri.

Ka­ko vi lič­no gle­da­te na te­le­vi­zij­ske fo­r­ma­te ka­kav je ”Fa­r­ma„?

Ako smo se opre­de­li­li da ima­mo pro­gra­me ko­ji se zo­vu ri­ja­li­ti šou, opre­de­li­li smo se za to da mo­že­mo da uđe­mo u pot­pu­nu in­ti­mu ne­ko­ga čo­ve­ka. A u svo­joj in­ti­mi svi smo mi dru­ga­či­ji ne­go u jav­nom ži­vo­tu. Svi lju­di na ”Fa­r­mi„ su u jed­noj vr­sti za­tvo­re­nog si­ste­ma i pot­pu­no sam si­gu­ran da oni, psi­ho­lo­ški po­sma­tra­no, u ne­kom tre­nut­ku pot­pu­no za­bo­ra­ve ili, u naj­ma­nju ru­ku, ni­su sve­sni svo­je iz­lo­že­no­sti ka­me­ra­ma. Ta­da se oni po­na­ša­ju ona­ko ka­ko se po­na­ša­ju u svo­joj in­ti­mi. Ako smo se opre­de­li­li da ta­kvi pro­gra­mi po­sto­je, ni na ko­ji na­čin ne sme­mo bi­ti iz­ne­na­đe­ni onim što ta­mo su­sre­će­mo. Sva­ko od nas je u svo­joj in­ti­mi dru­ga­či­ji ne­go što je­ste i uglav­nom se tru­di­mo da se po­ka­že­mo bo­lji­ma, fi­ni­ji­ma, kul­ti­vi­sa­ni­ji­ma, ne­go što za­i­šta je­smo.

Lju­de ko­ji u ta­kvim uslo­vi­ma ži­ve ja mo­gu da raz­u­mem, ali je dru­go pi­ta­nje emi­ter ko­ji pri­ka­zu­je taj pro­gram jer on ima mo­guć­nost da u od­lo­že­nom pro­gra­mu ipak ot­klo­ni ono što je skan­da­lo­zno, što je ska­red­no, što mo­že da šte­ti psi­ho­lo­škom i sva­kom dru­gom raz­vo­ju ma­lo­let­ni­ka, čak da pro­iz­vo­di, mo­žda, svo­je­vr­snu agre­si­ju i po­bu­đu­je na ne­pri­stoj­no po­na­ša­nje i od­ra­sle.

Ot­kud ta­ko ve­li­ka gle­da­nost ovih pro­gra­ma?

Nji­ho­va ve­li­ka gle­da­nost po­ka­zu­je jed­nu po­tre­bu ko­ja ni­je za po­hva­lu kod mo­der­nog čo­ve­ka, nje­go­vu po­tre­bu da se me­ša u tu­đi ži­vot, da bu­de in­for­mi­san o in­ti­mi i o tu­đem ži­vo­tu, da se na­sla­đu­je do­ga­đa­ji­ma ko­ji se ti­ču dru­gih lju­di, na­ro­či­to ako su ne­ga­tiv­ni i ru­žni. Po­red to­ga, ka­ko je re­kao Edu­ard Mu­ri­je, sa­vre­me­ni čo­vek je iz­gu­bio stid. Ne­ma ta­na­no­sti, taj­ne, ”sve­tog ne­zna­nja„, pri­kri­ve­ne lju­ba­vi. Re­do­sled po­stu­pa­ka u čo­ve­ko­vom ži­vo­tu tre­ba­lo bi da bu­de dru­ga­či­ji, sva­ko od nas pre sve­ga tre­ba­lo bi da se ba­vi so­bom, me­đu­tim, po­što smo po pra­vi­lu ne­za­do­volj­ni sop­stve­nim ži­vo­tom i sop­stve­nim unu­tar­njim šta­njem ko­je ne za­vi­si po sva­ku će­nu od spo­lja­šnjih okol­no­sti, sprem­ni smo na je­dan li­će­me­ran ži­vot­ni stav – se­bi do­zvo­lja­va­mo sve mo­gu­će du­hov­ne, du­šev­ne i psi­ho­lo­ške de­vi­ja­ci­je. Op­te­re­će­ni sa­mo­lju­bljem i ego­i­zmom i svim onim što pro­is­ti­če iz to­ga, ne­sprem­ni smo da se bo­ri­mo sa svo­jim sla­bo­sti­ma i ne­mo­ći­ma, a po­što tre­ba da ima­mo ne­ka­kav an­ga­žman, on­da se ba­vi­mo dru­gi­ma. Iz­me­đu osta­log, ve­li­ku gled­nost ovih pro­gra­ma ob­ja­šnja­vam i ovim raz­lo­gom.

Slo­bo­dan Klja­kić

http://www3.serbiancafe.com/lat/diskusije/new//post.php?num=134”