Џа-Бу-О тегли се (Јопет) докопао пива ... па се налио ко мацола ... јакако, Џа_Бу да су Срби најстарији, потегни још коју зидарску па ће ти се указати да су чак Срби били хришћани и пре Христа ...
цццц ...

идиии бежи у кревет, наспавај се, сутра свиће нови дан! :)

опет грешка,
који црни грк
није хомер него Момир и био је србин и причао на србском
он је само преведен на грчки
ипак нису могли сијасет ријечи да преведу јер грци немају развијен језик ако ми и нису могли наћи адекватне ријечи па су оставили наше, као уздарје

Meni to jednako lijepo zvuci na savremenom jeziku. Međutim, ljudi ne razumiju ovo, a treba da razumiju,i to je problem. Pedesetnica je donijela razumijevanje, a ne nerazumijevanje. Razlozi koje navodis su psiholoske prirode, i nema to bas neke veze sa duhovnoscu, barem ne sa duhovnoscu Duhovdana, tj.Pedesetnice. Ne postoje blagosloveni i neblagosloveni jezici. Bili su jeretici trojezicari, protiv kojih su se borila sv.Braca. Bilo je onih u vrijeme sv. Jeronima, koji su smatrali da je prevod na Latinski, tzv.Itala osvestan, i da se ne smije dalje prevoditi, sto on nije poslusao, i nastao je novi, bolji prevod Biblije, tzv. Vulgata. Svi jezici su pozvani da postanu osveceni jezici Biblije i Liturgije. To god muslimana nema , tamo je samo arapski jezik svet.
MI nismo muslimani!

kako da ne, svi razumiju „jaze vescej istina”da je „istinitost samih stvari”. Nemojte da smo neozbiljni. Pa 80%svestenioka ne razumije stihire koje pjeva, ko bi se sjetio da je „pricastije Svjatago Duha” ustvari „zajednica Svetoga Duha”...itd...Slijedimo Pedesetnicu, a ne Muslimane, koji gocvore o jednom svetom, i drugim nesvetim jezicima.

Ja sam sve razumela sto je napisano na crkveno-slovenskom. Mislim da svaki pravoslavni hrišćanin koji je od malih nogu u Crkvi razume celu Sv.Liturgiju na tom jeziku. Za novokomponovane pravoslavce stvarno ne znam, ali ako bi se potrudili sve bi naucili i razumeli.
Što se tiče crkvenoslovenskog da je blizi ruskom jeziku nije apsolutno tačno. Blizi je staroslovenskom jeziku koji je nekada nas narod govorio.

Ко су па ти и шта знају у Антиохијској Цркви :))Имају још Цркву у улици у Дамаску где им је и Патријарх и где је ишао Савле да се разрачунава са хришћанима пре него што је постао Павле.

Чак се и редовно причешћују по њих 500 јер су им Цркве препуне, а без иповести и поста на води од недељу дана.

мотритељ састави петицију ал на црквенословенском па да пошаљемо Синоду :))
Ти знаш боље од СПЦ Синода и Владика, а пишеш на србијан кафеу, ауторитет.

Што се тиче тезе да стари литургијски језик није био језик свакодневног говора, тј. да се не ради о српском народном језику тог доба, то нам понављају као папагаји задњих 100-200 година, иако кад узмете било који литургијски / молитвени текст или неку „народну” забелешку написану на гробу, маргинама текста или неком камену, видећете да је то исти језик. То је својевремено примерима показао М. Самарџић у критичкој књизи о Вуку Караџићу.

Чини ми се да се услед наопаког школовања наших елита у задњих пар векова просто примењује накарадна логика: ако су Французи или Руси имали један посебан језик елите удаљен од народног (да сад не причамо да је руска властела, чак и нижа, говорила француски у кући!), то аутоматски значи да је језик нпр. неког сељака из Херцеговине или Косова био јако различит од језика којим су говорили Његош или Свети Сава. Нетачно. Можемо да почнемо од примера народне поезије која се непрекинутим нитима веже за Његоша, а која је бесконачно далека извештаченом сладуњаво-мњацкавом и женскастом језику варошких елита, непримереном нашем тлу и духу и каја нам се подмеће као старословенски, иако би се у срећнијој варијанти једва могла назвати рускословенским или једва црквенословенским. Срби нису говорили никаквим „стаословенским”, или бар нико није стигао да их „обавести” о томе.

Навођење примера тзв. неологизама или кованица не доказује ништа. Ако се не користи у народу „неускусобрачнаја”, свако је тада (а и данас) у Србији знао шта значи неискусна (искусити у првобитном смислу = „пробати”) и шта значи брачна.

Ако се напише „богомспасавајућа” (=== Богом спасавајућа), зар има неког да не разуме ту реч?

Када је реч „срећно” скована, тј. вером у Духом изговорена, она добија свој пуни смисао, онда неологизам улази у говор и постаје његов део. Када је накарадно и високопарно склепана, онда, иако је ми гурали и у литиргијски контекст, она остаје на нивоу вицева о новохрватским „умотворинама”, није врабац него зрнојед а каиш је околотрбушни-панталонодржач.

Ово не значи да се ради о ДРУГОМ језику, већ о употреби других (новостворених) речи. Тога има и у инжењерском послу или сточарству, а камоли у Литургији.