Persu!

Потом се, на радост свих вијерника, присутнима обратио Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј.

„Хвала драги Владико на овим предивним, дивним и душекорисним ријечима. Браћо у Христу Архијереји, браћо свештеници, господине Предсједниче, господо Скупштине овог града, браћо и сестре, падоше ми на памет ријечи великог Владике Светог Николаја који је као млад монах био позван у Сарајево да тамошњој омладини одржи говор. То је било вријеме анексије Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске. Том приликом је рекао:”Аустроугарска је анексирала Босну и Херцеговину„ а ви сте анексирали наше душе. И моју душу сте освојили, моје срце испунили љубвљу према вама зато особито благодарим Господу Богу на Његовој милости што ме је данас благословио у упутио да дођем у овај град, у ово свето мјесто да се заједно Богу помолимо и да заједно узнесемо молитве Свевишњем Господу који је рекао: ”Гдје су два или три сабрана у моје Име ондје сам и ја„. Овдје су сабрани многи, велики број на радост Божију, на радост свих нас. Заиста је предивно и дивно видјети овај народ сабран код своје цркве, код својих светиња. Тај народ зна шта му је циљ живота. Тај народ зна гдје је извор воде живе на коме треба да напоји своју душу, да напоји жедно Богом биће своје јер сваки човјек, можда није често пута ни свјестан, али изражава једну велику жеђ и глад за Богом. То је нај боље изразио старозавјетни владар када је рекао:”Као што кошута тражи изворе водене тако и душа моја тражи Тебе, Бога, Бога живога„. Осјећам да и ваша душа тражи Бога живога и пут на који су сви позвани, пут Богочовјека Христа. Радујем се што сте ви на том светом путу, на путу Христовом, на путу светосавском и знајте да нема другог пута. Најбољи и највреднији из нашега рода су њиме ишли и прославили се. И ми да се угледамо на њих и да њих слиједимо као што су они слиједили пут Христов. Један од тих јесте и светитељ кога прослављамо а који је ишао путем Христовим, нашао Христа и дошао Христу и примио сво богатство Христовог живота у себи и он може да понови ријечи светог апостола Павла:”Угледајте се на мене као што сам се ја угледао на Христа„. Многи су се попут њега угледали на Христа и постали Христоносци а тиме и миротворци и највећи богаташу у овоме свијету, јер може човјек имати све у овоме свијету, не знам каква тјелесна и материјална богатства, али ако Бога нема у срцу своме онда је највећи сиромах. Они који су се Христом обогатили остају за свагда велики богаташи јер све оно што Бог има даровао је онима који га љубе. Један од таквих Христом обогаћен јесте велики свети Василије Чудотворац Острошки коме је посвећена и ова скромна, дивна црквица. Њега данас слави цијели српски народ православни. За његово име зна сав православни хришћански свијет. Само Бог зна колико је чудесних дијела овај велики, дивни светитељ учинио. Требало би нам много времена, једна превелика књига да би се све записало што је свети Василије, благодаћу Божијом и силом која му је дарована, чинио, чини и чиниће док свијет постоји. Он је велики светитељ у хришћанском православном свијету. Ту славу њему даровану, а преко њега и нашем народу, Господ је дао на нашу велику радост да можемо да се угледамо на њега и многе друге који су ходили Христовим путем.”

Нека је благословена ова земља, крвљу натопљена, моштима светих мученика забетонирана и зато док смо ми са њима, док их носимо у својим срцима не бринимо ни за данашњицу ни за будућност браћо и сестре. Драго ми је што вас видим овако бројно сабране а тоје сигурно плод једног великог дјела које је Република Српска много прије Србије и много боље ријешила и у чинила, што је увела вјерску наставу у школе као обавезан предмет. То је велико дјело, то је неговање дјеце која су сутра будућност наша и носиоци цјелокупног живота у народу своме и цркви својој. Нека је хвала онима који су то учинили а ви родитељи шаљите дјецу своју на вјеронауку, ту прву науку и школу њиховог живота, да се науче ријечи Божијој, да се науче највећим истинама које нису мудрости људске него од Бога откривене истине, а које Црква и вјеронаука проповиједа. Чините да дјеца одрастају у вјери, љубави, поштењу, Богољубљу, Христољубљу, родољубљу. Само онај који је Богољубац тај заиста може бити прави родољуб и имати праву и чисту љубав према свакоме, па чак и према непријатељима својим. Поменух непријатеље, знамо да овај народ још увијек памти и има још много живих који су били свједоци и учесници страдања. Као хришћани, по ријечима Патријарха Германа:„Морамо да им опростимо јер то Бог од нас тражи”. Христос је са крста опростио својим непријатељима и зато и ми морамо да опростимо, да не гајимо никакаву освету али не смијемо да заборавимо да не бисмо поново то доживјели. Драго ми је што сам имао прилику да се сусретнем са многим представницима ваше и наше војске у Републици Српској. То је нова војска, хвала Богу рађа се она и у Србији полако и сигурно. Долазе нове генерације које знају шта је историја, шта је хришћанска култура, које знају шта су имали у прошлости и шта треба да чувају и да на том темељу зидају и полако улазе у праве токове савременог живота. Нека Господ благослови дјецу вашу, војску нашу и оне који руководе овим народом и нека им Господ да мудрости, снаге и љубави. Не треба заборавити да то нису мале и лаке обавезе него је то велика одговорност. Само ако будемо имали Бога у себи даће нам Бог и снагу и силу и мудрост како да се поставимо а то већ и видимо и осјећамо и чујемо и радујемо се како мудро руководство води овај народ и чува ову лијепу, благословену земљу и своју државу. Нека је благословен данашњи дан, нека вас Господ сабира браћо и сестре, увијек и свагда око ових наших светиња.

Bog je uz nas slogom i jedinstvom u Jednom pobedicemo sve nedace.ne dajmo da nas dusmani dele i razdvajaju!

ово све што се догодило јуче само показује колико је народ у РС благочестив а Бог славан.

Против Владике Василија причају највише они који нису ни једну банку дали за цркву, то прво. Даље, како нико не прокоментариса када је објављено да је Епархија само у новцу у протеклој години дала сиромашним око 100 000 марака, не сјећам се тачно! Пустите ту шупљу причу!