Da probisvijetu ponos je mnogo čudna stvar,a još najgora je gordost.Imaju li zajednički imenitelj ове двије ријечи? И како да се лијечимо од те опаке болести?Треба човјек бити критичан, здраво критичан,али и самокритичан што рекоше упрти прстом и у себе.Не тако дав но била сам донатор(са супругом) звона у његовом мјесту.Било је заиста величанствено.Свештеник је готово свако пола сата дизао чашу и напомињао како је моја породица поклонила звоно.Чини ми се да су ме људи мало чудно гледали.Чим сам имала прилику да дођем до ријечи цитирала сам Златоуста„Све је од Господа,ништа наше није ,на овај свијет смо дошли без ичега и тако ћемо са њега и отиће.”Срећна сам била што је то звоно дигнуто високо да људи сваке недеље не читају моје име.Иначе Цркви волим да поклањам баш звона,то ме посебно испуњава.Она звоне,позивају и опомињу.Када се градила Црква у моме селу,опет сам поклонила звоно,али тог пута нисам направила грешку.Уписала сам као донатора име мога рођеног брата као да је он то поклонио.Али попа је просвирао о моме имену.Зато нисам отишла на освећење како би избјегла људске почасти,већ сам из даљине слушала како звоно звони и плакала од радости.Има нас људи свакаквих.Али што је негативно у мени је то да ми погани језик и ђаво нису дали мира па сам јавно прозвала попу за неке недоличности,као што је његова изградња стамбене зграде и продаја станова и још неке друге недоличности.Била сам шпијун његових гријехова а то је ружно и недостојно.Откуд мени право да прозивам туђега слугу.свом господару он стоји или пада.Данас опет слушам издалека та звона и не идем у те двије Цркве.Обилазим сиротиште,и манастире и живим неки свој живот не разумивши шта се дешава са нашом Светом Црквом и самном.На крају хтједох да се упоредим са Колетом који можда није клеветао свештеника и чији је можда мањи гријех што је у лађи него мој.Понос и гордост имају заједнички именитељ,мој пробисвијету.Ја стојим и држим камен у руци.И зато кажем:Оставите Колета и барку.„”

О мили синко,не волим кад ми се пуно питања постави одједном,али покушаћу:Прво нису силна звона него само два мала за мале црвице,друго ту су два свештеника а не један,онај што ме је хвалио је добричак и честит.А овај други ми мој синко није остао дужан било је све жестоко.Али шта се може.Сада је он болестан,а и ја нисам најздравија.Болест од гријега долази и то је велика божија истина.
Што је крив Таса,Тасу волим због његове платнене митре и скромности и док ме буде бит ћу против раскоши и злата и јавно ћу то изобличавати гдје год стигнем док ме Господ не заустави.Господ нам је показао какве хаљине треба да буду а све остало је демагогија заради јадне људске сујете и раскоши и гордости.Ја сам стално мислила да је Дика неки владика и жао ми је што га нема.Вољела би да се јави и да је жив и здрав.А има и ја тебе пробисвијету нешто да питам,зашто ти ништа не пишеш о себи и свом бурном животу по свијету?Пусти неке праисторијске типове и Азију ,пртичај нешто о свом искуству како би и ми могли извући неке закључке и поуке,а не само нешто оквирно лако је самокритиковати друге.Како ја признам свој гријех и кајем се због њега и са овом памети то више не бих понов ила.Свако ти добро,синко.

Пааааа,ти си стварно пробисвијет,синко.Кад се скрасиш јави се.Свако ти добро од Господа.