Из kњиге Света Русија против Хазарије Татјане Грачове:
Наше време је тако драматично, а духовна брана је као никад добила жестоке форме које ће се, судећи по плановима и дејствима колена Данова, неизбежно преточити у велики оружани сукоб. И већ само због његовог отклањања, црква мора прецизирати своју позицију. Па онда то место „доброг пастира који душу своју даје за овце” може се изједначити са најамником… „коме овце нису своје”, који „види вука где долази, и оставља овце и бежи, и вук разграби овце и разгони их.” (Јован 10, 11-12).

И када дође време да се да живот свој за Господа, Отаџбину и своје другове у рату који започиње Даново колено, неко може рећи:„ Све је једнако, све је љубав. Боље да одем у другу веру да не бих ризиковао свој живот. Тако је угодније.”

У наше време појачаних завођења и нарастајућих тешких искушења да бисмо се спасили, нама је потребно што више „ДОБРИХ ПАСТИРА који душу своју предају за овце” и које следећи Господа могу рећи: „Од оних које ми Ти даде, Ја нисам ни једну изгубио.” (Јован 17, 12).

Архиепископ Аверкије (Таушев) Џорданвилски пише: „А сада у преживљено нам, страшно време, циничног и љутог безбожја, ми као хришћани, верни Христу Спаситељу и његовој истинитој цркви НЕ МОЖЕМО НЕ ОСУДИТИ, СА ВЕЛИКОМ ОДЛУЧНОШЋУ, БЕЗБОЖНИКЕ И ХУЛИТЕЉЕ, ЉУТЕ БОГОБОРЦЕ КОЈИ СТРЕМЕ ДА У ЦЕЛОМ СВЕТУ ИСКОРЕНЕ ВЕРУ ХРИСТОВУ И РАЗРУШЕ ЦРКВУ СВЕТУ, ОСКРВНИВШИ НАШУ ОТАЏБИНУ И НАРУГАВШИ СЕ НАШИМ СВЕТИЊАМА.
Не можемо ми, а не осудити и СВЕ ОНЕ КОЈИ САРАЂУЈУ СА ЊИМА КОЈИ ИХ ПОДРЖАВАЈУ и саучествују у учвршћењу њихове власти и самим тим им ПОМАЖУ У ЊИХОВИМ АДСКИМ ЗАМИСЛИМА.
Ми осуђујемо слуге надолазећег антихриста и самог антихриста...
Зар све те осуде нису грех забрањен Јеванђељем, како покушавају да нас убеде савремени паметњаковићи – неохришћани, испуњени неком необичном ”надљубављу„ и свеопштим ”свепраштањем„?
Нека не лажу они на Господа и на Његово Свето Јеванђеље!” (Архиепископ Аверкије (Таушев) Савременост у светлу Речи Божије. Речи и говори. Том 2. Отпуштање грехова и тобожња хришћанска љубав и свепраштање).

Архиепископ Аверкије пише да се забрањује свака злоба и злурадост у односу на грехове ближњега на личној основи, али не и праведна, принципијелна, непристрасна осуда његових поступака, која не само да није противна јеванђељу него је обрнуто, чак неопходна да не би на крају крајева почели да се безбрижно односимо према добру и злу и да зло не би тријумфовало у свету као последица тога.

„Због тога ти савремени пастири”, примећује архиепископ Аверкије, „чине велики злочин и боље би их било назвати лажним пастиримакоји под наизглед предлогом привидне хришћанске ”љубави„ и ”свепраштања„, свесно или несвесно уче свпју паству толстојевском непротивљењу злу.”
Какво страшно, непросвећено лукавство!
Какво уистину фарисејско лицемерје!
„Уопште никога и ни за шта не осуђивати” – то је таква тенденција у модерном хришћанском друштву која само и хоће да постане слуга долазећег антихриста, зато што им је лако и комотно било деловати, спремајући околности у свету које су благопријатне за брзо зацарење њихових властелина.„
”Зар данас сваком савесном и часном хришћанину још не може бити јасно да је „безусловно свепраштање” потребно само непријатељу Христовом – антихристу да би људи коначно изгубили осећај разликовања добра и зла, да би се помирили са злом, радо га примили, а затим и самог антихриста, не помишљајући на борбу са њим? То није ништа друго до лицемерно – фарисејско лукавство непријатеља који чека нашу погибију!„

Апостол Јован Богослов није позивао да волимо све духове, него је позивао да их разликујемо: ”Љубљени, не верујте свакоме духу, него испитујте духове јесу ли од Бога; јер многи су лажни пророци изашли у свет. По овоме распознавајте Духа Божијег: сваки дух који признаје да је Исус Христос у телу дошао, од Бога је; а сваки дух који не признаје да је Исус Христос у телу дошао, није од Бога и то је дух антихриста, за којега сте чули да долази, и сада је већ у свету. (1. Јованова 4, 2-3)

Када нас позивају да волимо сваки дух и да се не противимо никаквом духу зато што сваки дух учи љубави, то је једнако прихватању антихриста и потчињавање његовом духу. Извртање вероучења старозаветних Јевреја, хазарски антисистем, чини енергичне покушаје да промени, привуче за своје потребе, не само хришћанство него и ислам, заменивши га хазарским неојудаизмом.

Кључне речи које симболизују те измен су: „потчињеност, повиновање, покорност”, то јест оно што је сугерисао проповедник модернизованог ислама Јусуф Естес. Али баш те речи и јесу основа универзалне религије антихриста која све човечанство претвара у духовне робове Глобалног каганата.

Баш због тога ми се сада морамо супроставити великом силом наше вере православне, пламеном љубављу ка Господу и безграничном надом на Његово милосрђе и спасење у служењу Њему и отаџбини.

Архиепископ Аверкије призива нас: „Одлучно се борите са пројавом сваке, макар и најмање пројаве зла и греха у својој сопственој души, немојте се плашити разоткривања и изобличавања зла свуда где оно у савременом животу себе испољава – не због гордости и самољубља, него због љубави и истине. Наш главни задатак у ово лукаво време лажне бестидности – сачувати свецелу верност и преданост истинској јевањђељској Истини и Начелнику нашега спасења – тридневно васкрслом из гроба Христу – Животодавцу, победнику над адом и смрћу.”

Њему морамо посветити живот свој, а ако затреба и дати га, супростављајући се злу силом, у том смислу силом разобличења зла.
Ви сте од Бога дечице, и победили сте их, јер је већи Онај који је у вама неголи који је у свету.„ (1. Јованова 4, 4)

”