Гдје ће им душа?Дали имају образа?
Позивају се на каноне(они су их прекршили),позивају се на устав(они су га прекршили),позивају се на одлуке синода(које су неканонске и једино их сабор може донијети)...Страшно!Из дана у дан све горе.

Опет, Дешавање народа, пароле и петиција ...
Слобопоклоници су се прешалтали у ''крстопоклонике'' ...
Силан народ је, ономад, носио пароле, потписивао петиције, сјатио се на Газиместан да се поклони Слоби и ''друговима'', килицао:нико не сме да вас бије! и сад истим методама се као поклања крсту ... и брани владику Артемија, ''бране'' једног владику истим методама као што су бранили Косово и Србе са Косова!

А тај исти владика је у послушању Синоду и поштује одлуку Синода СПЦ, али народ зна: нећемо краља - 'оћемо Тита - народ се пита!

Да нас Бог сачува и саклони таквиЈЕх бранитеља и ''крстопоклонитеља'' ...

БЕСЕДА
о погибељи оних који лажно сведоче

Свједок лажан неће остати без кара,
и ко говори лаж, погинуће (Приче Сол. 79, 9)

Оно што бива у свету, види Бог и све војске небеске. Како, дакле, може човек сакрити истину код толиких сведока истине! И не само да небеске војске виде истину но и ревнују за истину. Како, дакле, може један смртан човек ићи против истине, што значи против безбројних небеских ревнитеља истине! Ваистину, помрачен је умом онај ко мисли да може сакрити истину и објавити лаж наместо истине. Кад милион видовитих ангела знају истину, може ли један човек сакрити истину? Може ли неко устати против истине, и остати некажњен? О браћо моја, ништа лажније нема од лажи! ништа неуспешније! ништа дрскије! ништа луђе!

Оно што бива унутра у човеку, то види Бог и све војске небеске. То види нарочито ангел хранитељ човеков. И овај ангел хранитељ не подноси, да човек износи из себе и о себи оно што није у њему. Остане ли човек упоран у лажи, ангел његов напустиће га и предаће га потпуно духовима лажи. Тешко тада томе човеку! Шта му вреди лажно сведочити против њега пред Богом и небеском војском! Боље томе човеку да се није ни родио. Јер ко год лаже, Духу Божјем лаже, и Дух Божји оставља лажљивца у тами и смрти.
О Господе истинити, подржи нас силом Духа Твога Светога, да никад не сведочимо лажно. Ослади нам истину Твоју свету и одврати лажну реч са језика нашег. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Свети владика Николај - Охридски Пролог

Придружите се АПЕЛУ монаштва и народа српског у свим већим градовима Србије и на интернету:

Његовој Светости Патријарху српском Господину Иринеју и свему Свештеном Сабору Архијереја СПЦ

Ваша Светости, Високопреосвећени и Преосвећени Оци,

Као деца Цркве нападнуте- епископа нам браћом ућуткана, као чеда Оца љубљенога - домашњима оклеветанога и распињанога, као овце слепи без пастира поузданога - браћом му „пастирима” у јаму баченога… све плачући за Јосифом нам драгим, као Праоца нам Светога Јакова – молимо Вас и преклињемо:
да антиканонску, тј. антицрквену и цркворазарајуће-окупациону експедицију ниспослату нам у лику бившег епископа зах.-херц. Атанасија и „викара” (!?! - појам крајње неразумљив; ваљда хорепископа) дечанског Теодосија ПОВУЧЕТЕ како би сви скупа превазишли догађаје минулих смутњи изазване, верујемо несвесно, још на самом почетку поста, брзоплетим, нецрквеним, чисто световним, грубо-извршним, распудним дејством светога Синода на овце паше рашкопризренског нам узорно-правоверног Архипастира Г.Г. Артемија.

Придружујемо се овом апелу и ми, остали православни који, иако комарачке, а ипак неспаљене савести желимо да свој глас подигнемо против неправде изазване антиканонским дејством Светог Синода, осећајући, попут блажене успомене оца Јустина Ћелијског, да „нисмо рођени да душе наше буду прљаве потковице на копити галопирајућег коња ничијих амбиција и интрига”.

Да се у овом случају ради, не само о атаку на епископа Артемија, већ суштински о уклањању главног, са својим бројним монаштвом, противника новоконкордатском, проекуменистичком расправослављивању и (вешто прикриваном) унијаћењу Србије римокатолицизмом - помпезно најављиваним за 2013.г. али, такође и покушају потирања најчојскијег вишегодишњег готово усамљеног „косовског ратника” за очување огњишта Србиновог на земљи му заветној, крвљу мученика омеђеној, са 1300 студенаца исцелитељних који православљем извиру и правоживљем напајају душе српске вековима, јасно је ово свима побожнима, али је потребно посведочити све ово нарочито и ради свих крштених уопште, као и свих опредељених на тврдоглаву и тврдоврату непобожност, јер је и једнима и другима Истина једина и неопходна храна као разумних бића душа људских.

Комунисти су деценијама покушавали да разним неделима и махинацијама остваре свој утицај на Српску Православну Цркву. Кроз њих, као и кроз сваку наредну власт лако је видљив утицај државе на деловање појединих црквених старешина, нарочито кроз форсирање утицаја институције Светога Синода који, из године у годину, све више и више, узурпира врховну власт Светог Сабора свих епископа СПЦ, што се нажалост најјасније уочава кроз синодално, несаборско антиправославно увлачење и прљање православне вере и њено дављење у екуменистичким белосветским баруштинама васколике лажи, и то увек готово истим синодалним делегацијама које у име српског „православља” потписују разне јеретичке ствари; уводе реформе у свесвету Литургију, самовољно их цркворазарајуће, појединачно и антисаборски по Србији спроводећи (реформе иначе не због вајног „поправљања” Литургије свете, јер како поправити оно што нам неискварено оставише Свети Оци, већ једино услед усличавања Њеног духу овога света, ради планиране будуће јеретичке уније, тј. новог екуменистичког конкордата).

У Равени Св. Синодом овлаштени српски епископи потписују екуменистичку декларацију којом, између осталог признају римског папу за првозваног епископа Цркве, иако он ван Цркве пребива већ готово хиљаду година, штампају са православног гледишта готово неупотребљиве уџбенике веронауке; пропагирају евроокупаторске и издајничке србосрамотне ставове државе по питању Косова и Метохије и признавања тренутно постојећег злорођеног јајета црночиних орлова на црвеној српском крвљу натопљеној позадини; а исти ти људи који се још увек и православним епископима називају, у својој умишљеној свемоћи рекламно изјављују како су се 2006. г. три дана молили заједно са разноразним јеретицима (како ли им се тај заједнички „бог” зове и чему их учи - нису нам објаснили, јер се ни на Сабору не могаде поставити питање њихове издаје правоверја, пошто иста господа и дневни ред Саборски једини одређују).

Ко ће још постићи поменути све дрскости, неверја и издаје исте мале духовне олигархије, од неверовања у бесмртност душе све до избацивања Светог Аве Јустина и његове свеправославне догматике са Богословског факултета СПЦ-а, а кога сада тиме осрамоћеног смерају канонизовати; - административно канонизовати а у упракси презирати и ниподаштавати ?!?

Трезвено ишчекујући Ваш миротворно - дејствени благослов који ће, знамо, надуго обновити и очврснути наду и веру у чистоту православља и правоживља српског, колико могући трудећи се у правоживљу, верни Православљу и Вама остајемо синовски одани. Стога, целивајући свету десницу предлажемо клечећи, подножју ногу светости Ваших ову многобројну брижну молитву нашу - Бога небом погледајући а земљом благодат Његову кроз Вас с поверењем ишчекујући Вашим делатним повратком негдашњег предањског мира древне побожности српске. Амин.

Монаси епархије рашко призренске, 19.03.2010

''Бука и халабука тек почињу''! обећа нам крстопоклоник и поче да буче и халабуче.

Чак и овде по Канадама бучу и халабучу, па пореде владику Артемија са Дионисијем и Дамаскином:

''Сетимо се само страдања владика Дионисија и Дамаскина. И страдања српских родољуба.

Господу се молим да владики Артемију, српском страдалнику и светионику да снаге да издржи још један бесомучни напад обезбоженог дела братства.

Верују ли они у Бога? Боје ли Га се? Да ли је могуће да су земаљске чари или страхови земаљски јачи од часног места у вечности?

Боје ли се суда Господњег и народног док у послушничком и поданичком заносу траже трун у оку брата својега, а не виде балване у својим очима.
Није ли Грачаница довољно окупирана и у бодљикаве жице укована?

Праскозорје,

Боје ли се суда Господњег и народног док у послушничком и поданичком заносу траже трун у оку брата својега, а не виде балване у својим очима.
Није ли Грачаница довољно окупирана и у бодљикаве жице укована?

Да ли се ово односи на чланове синода?

Да, баш ми је и било чудно, зашто Симеон Виловски није никад предао манастиру Ћелије исвесну суму канадских долара, који су били дар нас Срба из Канаде, (ономад кад је био у Канади ), за мати Гликерију, иако је обећао?!

Тек кад се сад слажу коцкице!

Петиција:

http://tinyurl.com/y3vre9a