„Borba pada na narod
U POSLEDNJA VREMENA SATANA CE ODENUTI SVEŠTENIKE I VLADIKE, ODENUCE IH U
DESPOTSKE ODEŽDE I STAVITI IM PATERICE DA RAZORE CRKVU.
Na žalost i ono malo dobrih episkopa što postoji je plašljivo i nema hrabrosti da se bori! Plaše se i boje se da će biti rašcinjeni!
O. Avgustinos Kandiotis o Episkopima poslednjih vremena ”
(detaljnije ovde:
http://www.augoustinos-kantiotis.gr/?cat=42)
Da li je SRPSKA Pravoslavna Crkva SABORNA?
Sudeci po vladikama iz SA Sinoda i svih onih koji usmeno naređuju svestenicima da menjaju Liturgiju, nije. Jer da jeste, morali bi oni da se povinuju odlukama SA Sabora da se Liturgija NE MENJA.Jer da jeste, vladike bi morale da cuju i glas vernika koji protestuju.
Ovo samo pokazuje koliko je njima stalo do sabornosti a i naše SRPSKE Pravoslavne Crkve.
Jer, sabornost (iliti Eklisiologija, još jedna reč sa viseznacnim znacenjem,koju novotarci i unijate koriste i kad treba i kad ne treba a posebno kad ne treba), je osnova svake pravoslavne Crkva a time i naše SPC.
A Crkvu cine svestenici i vernici.Ne postoji nigde Crkva (osim u carigradskoj patrijarsiji) koja je samo od svestenika niti Crkva koja je samo od vernika. Znaci, ako je SPC Saborna (a jeste), zahtevamo da se i nas glas cuje. Da se cuje da mi nećemo da sledimo vladike koje nas iz samo njima poznatih razloga vuku u jeres.
Njih niko ne zadržava.Slobodni su da idu gde hoće i unijate se sa kim god hoće, ali bez nas, vernika SRPSKE Pravoslavne Crkve.
Nama su te „srpske” vladike već pripemile put „od zutih cigala”. Taj put vodi ka Fanaru. Ka Carigradskoj patrijarsiji,koja je u ovom trenutku prednjaci u „dijalogu ljubavi” sa rimokatolickom crkvom,a sve po pitanju PRIMATA u toj nekoj njihovoj novoj „svehrišćanskoj Crkvi”.
Ravenski dokument je imao za cilj da se Pravoslavci nagovore na priznavanje posebnih prava rimskog episkopa kao „prvog medu patrijarsima” (a to je već potpisao Vladika Irinej Bulovic - sto bi on cekao bilo koga?).
Radi se o tome da se postigne preispitivanje pravoslavnog shvatanja rimskog primata u ranoj hrišcanskoj crkvi kao „primata u ljubavi” ili „primata casti”, ali na neki način koji ne bi bio nekakav specificni institut, koji obezbeduje posebna prava pontifiku. Drugim rečima, Vatikan direktno pokušava da ucvrsti svoju dominaciju, koju on zamišlja kao dominaciju vlasti.
Glavni oslonac Vatikana u ostvarenju tog cilja je Konstantinopoljska patrijaršija, koja odavno već brani pozajmljenu od papizma ideju o svojoj patrijaršiji kao istaknutom šefu Pravoslavne crkve, koji poseduje posebne prerogative vlasti. Ta doktrina istocnog papizma ne samo da se proglašava Fanarom, nego se namece kao obavezna za usvajanje od strane pravoslavnog sveta. Tako je, na primer, sasvim nedavno sekretar Sinoda Konstantinopoljske patrijaršije, arhimandrit Elfidoforos Lambiniadis izjavio da :
„odbijanje da se prihvati primat u Pravoslavnoj crkvi... nije ništa manje nego jeres”.
Konkretne planove Fanara izložio je Konstantinopoljski patrijarh Vartolomej za vreme njegove zvanicne posete Sofiji novembra 2007. godine, kada je u intervjuu bugarskoj televiziji izjavio, da je dijalog izmedu pravoslavaca i katolika danas :
„koncentrisan na tome, kakvo je mesto rimskog pape u strukturi celokupne hrišcanske crkve – kakvi su njegova uloga, vlast i ovlašcelja” i „ako se mi s Božijom pomoći složimo sa Katolickom crkvom oko toga što se tiče znacenja termina ”prvenstvo„, kakvim je ono bilo u prvom milenijumu, onda Vaseljenskom patrijarhu neće biti teško da prizna primat Rimske katedre i zauzme drugo mesto, ono, koje je zauzimao do raskola”.
Kao sto vidite, njemu nisu bitne nepremostive dogmatske razlike i hiljadugodisnja katolicka sizma, nego pitanje PRVENSTVA???? I tako govori vaseljenski patrijarh.
Međutim,da bi Patrijarh Vartolomej imao dovoljno glasova da preglasa glasove razuma i pravog i jedinog pravoslavlja koje se svemu ovome protivi, uvodi nešto sto je nekada imalo smisla (kad su zbog ratova čitavi narodi napustali svoja ognjista a svestenici ostajali i bez Crkava i bez vernika), ali danas poprima vrlo cudan i nakaradni smisao.
Jeste li ikada čuli za „titularnog mitropolita”? Nisam ni ja dok sve ovo nije pocelo. „Titularni mitropolit” je carigradska verzija „mitropolita crkve bez vernika”.„Crkva” jednog coveka. Te titule „mitropolita crkve bez vernika” deli Patrijarh vaseljenski onima koji ga podržavaju u svom njegovom bezumnom srljanju ka papi.
Ti su „mitropoliti” njegovi sigurni glasovi na svakom skupu pravoslavnih Crkava.
A gde smo u svemu tome mi, vernici SRPSKE Pravoslavne Crkve u rasejanju?
O tome šta ceka nas, vernike SRPSKE Pravoslavne Crkve u rasejanju, najbolje ilustruje ono sto Njegovo Visokopreosvestenstvo Mitropolit Crnogorsko-primorski,Zetsko-brdski i Skenderijski i Egzarh
Peckog Trona Amfilohije (Radovic) kaže:
„- Pitanje crkvene dijaspore je pitanje za Veliki sabor pravoslavne crkve. Verujem da će Crkva na tom Saboru naći najbolje rešenje za to pitanje, jer je cinjenica da je struktura dijaspore, koja se formirala u 20. veku, po mnogo cemu antieklisiološka i nije saglasna prirodi pravoslavne crkve.”
Sto bi se reklo, nasu će sudbinu da odedjuje ne SPC, nego neko sasvim drugi.I još „nas” Mitropolit tvrdi da mi nismo SABORNI (jer po njemu : „nije saglasna prirodi pravoslavne crkve”) i još smo „antieklisiološki” (ovde nije jasno da li kaže da smo anti crkvenoj nauci - to je jedno od znacenja reci Eklisilogija ili opet po potrebi sluzbe koriste tu reč u znacenju SABORNOST). Šta god da je mislio, jasno je da on smatra da mi nismo pod brigom SPC, nego „Velikog sabora pravoslavne crkve”, a videli smo ko ima „PRIMAT” u tom saboru.
Dalje „nas” Mitropolit lamentira pokusavajuci da opravda nesrecu koju su vladike u vrhu SPC dopustile da se dogodi našim vernicima u Juznoj Africi:
„Mada se to može objasniti (ne)prilikama u kojima su se iznenada našli pravoslavni narodi, kao i da je Crkva morala da se prilagodjava neocekivanim promenama, razrešenje tog pitanja neće biti lako. To pokazuje i primer naše crkvene opštine u Johanesburgu, osnovane pre 50 godina, koja se našla u procepu, upravo stoga što Aleksandrijska patrijaršija, saglasno prethodnoj tradiciji, smatra da africki kontinent pripada njenoj jurisdikciji i traži da se primeni strogo kanonsko pravo koje joj pripada.
Treba se nadati da će aleksandrijski patrijarh, ipak, smoci imati snage da razume postojece probleme, kao i da će naši vernici, shvatiti poredak Crkve, održavajuci vezu sa svojom pomesnom crkvom i svojim narodom. To niko ne može da dovede pod znak pitanja. Problem u Johanesburgu nema veze sa Dokumentom iz Šambeza, koji se odnosi na dijasporu u Evropi i Americi koja nije bila definisana i nikada nije pripadala nijednoj pomesnoj crkvi. Treba biti nacisto sa tim da je
predsaborska konferencija u Šambeziju, raspravljajuci o dijaspori, samo predložila rešenje, koje bi sabori pomesnih crkava
tek trebalo da usvoje da bi on postao i kanon.”
U ovom delu „nas” Mitropolit JASNO I GLASNO kaže, da mi, vernici SRPSKE Pravoslavne Crkve, koji živimo u rasejanju „nikada nismo pripadala nijednoj pomesnoj crkvi”???
Ovo je on izjavio još 2006-te godine.A od tada se ono sto nikad nije ozvaniceno u SA Saboru, na volseban način pretvorilo u kanon.A to je potpis vladike Irineja Bulovica u Sambeziju, cime je zapecatio sudbinu nas vernika SRPSKE Pravoslavne Crkve koji živimo po belo svetu.
Toliko lukavstva i podlosti se teško moglo ocekivati od ljudi koji bi svojim primerom i delima trebali da nam budu uzor.
Jer, lukavo je i podlo kako su namernim krsenjem odluka SA Sabora o ne menjanju Liturgije, svojim USMENIM naredbama i pretnjama svestenicima, uneli zabunu u narod srpski verujuci.Pa kad to nije uspelo da nacini veću zabunu, krenulo se sa uklanjanjem ikonostasa (jer ako neko i ne zna kako se sluzi Liturgija, ikonostas
vidi). Pa su onda namerno proturali „teme” o unijacenju sa papom (koje sledi ali tek posle guranja pod Fanar).
A sve „da se Vlasi ne dosete” i ne saznaju i otkriju da nas, srpske vernike iz rasejanja, odvajaju od matere Crkve i predaju Fanaru, kako bi Fanar dobio sto veci broj vernika i glasova vladika na celu naših Eparhija u rasejanju, kad se bude glasalo o potpunom prelasku pod Vatikan.
I zar je cudno sto iz svega ovoga proistice sledeće pitanje za cenjenog vladiku Irineja(Dobrijevica), Episkopa ovdasnjeg Eparhije Australijsko Novo Zelandske:
Pitanje osmo:
Cenjeni i postovani vladiko, da li ste ikada pomislili da bi bi bilo bogougodno delo, da bi bilo hrišćanski i po Istini pravilno, da sazovete ovde u Australiji Eparhijski Sabor na kojem bi nam izneli svoje poglede i stavove po ovom pogubnom delanju pojedinih vladika SPC i njihovog neodgovornog potpisivanja malte ne svakog dokumenta
koji im se na tim skupovima „hrišćanskog ujedinjenja” podmecu, gde biste mogli da cujete da mi, vernici SRPSKE Pravoslavne Crkve nećemo ni pod FANAR, ni pod papu,da nećemo iz krila naše matere, svete SRPSKE Pravoslavne
Crkve?
Pitanja i samo pitanja a odgovora nema.
Ustajte i pitajte vase svestenike. Oni moraju da daju odgovore. Koriste naše cutanje i zabrinutost i unistavaju nam stozer našeg, srpskog naroda.
Pitajte.
Sva dosadasnja pisma i pitanja su na:
http://solarc.com.au/Cutanjemseizda...og/
Odstampajte i delite.I pitajte.Sva ta pitanja su legitimna.I sva ta pitanja moraju biti odgovorena.Odgovor vas neće obradovati.Ali to morate cuti iz njihovih usta.
u Brizbejnu,Australia
na Blagovesti, godine Gospodnje 2010-te
gresni rab Boziji
Goran Kovacevic
