Stvarno dobro pitanje. Ali imam ja još par. Zašto penzionisani svestenik naplacuje svestanje vodice za Vaskrs 1000 dinara (40 domova= 40 000 dinara!) i od onog sto ima i sto nema, a nekada su se samo jaja davala? Zašto se voze dobri automobili (dzipovi, bmw, mercedesi) a narod jedva prezivljava? Neko nema ni za zdravstveno osiguranje, a takvih je dosta u nasoj Srbiji.

Bog sa nama

Možda i ima veze - da smo bolji hrišćani možda bi nam Bog i dao da zadržimo nešto u Svetoj Zemlji od onoga sto smo bili nasledili od svetog Save. Npr u gradu Jerusalimu se nalazi crkva posvecena Arhandjelima, ona je nekada bila srpska.

Šta nam je sve ostalo od komunizma
Da smo ravnopravni narod u svetu, u UN, u savetu bezbednosti, u MF
u pokretu nesvsrstanih, da smo sila. Mi braca Rusi i ono nešto Amerikanaca. Da su nam granice nepovredive. Nasa SFRJ je imala prave velike ambasade u svakoj zemljici sveta ali ne i u Izraelu.
Nezaboravimo da Srbi nisu bili kadri graditi crkve u Izraelu daleko preko Turske jer su bile u pitanju i one kod kuce a kasnije diaspora je gradila sebi raskolnicka zabavista.
Nazalost danas su popovi automobilske mete kao pre rata direktori.

I još ovaj podatak u vezi manastira Svetog Save Osvestenog. Razlog zašto smo izgubili manastir je iskljucivo zbog nagomilanih dugova koje su imali. Turci, koji su vladali na toj teritoriji, su zaposeli (okupirali) manastir i kompletno bratsvo. Celu tu zavrzlamu su spasili grci koji su isplatili sva dugovanja i još su za veliku svotu dukata odkupili manastir od Srba. Taj manastir je do danasnjeg dana u grckim manastiram.

do skoro su grcki monasi u tom manastiru imali obicaj da kada im dodje u posetu Srpski monah kažu: „Ej Srbi, ovo je sada grcki manastir, vi nemate šta da trazite ovde.'”

Ne brini brate sve je ok:)))
Hristos Vaskrse!!!

Христос васкрсе!

Поштовани „Арије”, кад упоредиш Светог Стефана Немању, св Стефана Првовенчаног, преко св краља Милутина, Стефана Дечанског, па до св Уроша, ... са људима који су владали и владају Србијом задњих деценија, с опроштењем, то није само разлика у „њима”, тј. владарима, него пре свега нама, Србима ондашњим и садашњим.

Вероватно је у време Немањића подухват градње српске цркве или манастира у Палестини био технички и материјално компликованији него данас градити манастир на Гренланду или на свемирској станици, па су опет градили.

Читао сам раније о задужбинама св краља Милутина у Светој Земљи, мислим да је било и неких документараца на РТС, не могу сад да се сетим.

Мало сам тражио по Интернету, ево пар линкова:

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Srbi-i-Jerusalim.sr.html
http://www.pravoslavna-srbija.com/fo rum/index.php?topic=143.0

Да копирам пар занимљивих пасуса:
------------------------------------
Од свог првог боравка у Светој земљи, 1229. године, Свети Сава је прилагао многе драгоцености православним манастирима а, у жељи да обезбеди сигуран боравак српским монасима и поклоницима, подигао је конаке у ђурђијанском манастиру Светог Крста недалеко од Јерусалима.

Потом је откупио земљиште на брду Сион и ту сазидао манастир за српске монахе, док је у Акри, тадашњем главном пристаништу палестинском, од Латина откупио цркву Св. Ђорђа, да послужи као безбедно прихватилиште монасима. Приликом другог боравка у Светој земљи, 1235. године, све своје задужбине, манастире и метохе, поклонио је великој грчкој лаври Светог Саве Освећеног, чији је био сабрат.

Краљ Милутин је 1312/13. године подигао манастир Светих арханђела Михаила и Гаврила, унутар зидина Јерусалима, близу цркве Светог Гроба и Грчке патријаршије, а, како стоји у Повељи цара Душана из 1350. године, Стефан Дечански, „свети краљ Урош Стефан”, храм је украсио, утврдио и даривао.

...

Давидов у својој књизи запажа да после крсташких похода ниједна европска династија у средњем веку није имала тако чврсте везе са Јерусалимом као владарски дом Немањића. Па и касније, обласни господари српских земаља, Лазаревићи, Бранковићи, Балшићи, Црнојевићи, Петровићи, Обреновићи, црквени прелати и монаси, али и световни људи походили су, и даривали, светилишта Јерусалима.
...
Изузетно сведочанство блискости српских духовних веза са Јерусалимом у време заласка и нестанка српске државне самосталности и почетка вишевековног исламско-турског ропства, јесте појава „Никона Јерусалимца” у XV веку, славног теолога, исихасте и духовника зетске кнегиње Јелене Лазаревић-Балшић, потом супруге великог војводе Сандаља Хранића Косаче, господара Херцеговине. Никон је, за замонашену Јелену, написао „Повест о Јерусалимским црквама и местима у пустињи”, у његовом чувеном „Горичком зборнику”, насталом 1441/42. на Горици, на Скадарском језеру.
------------------------------------

Није ми јасно зашто поједини причају негативно о господину Деретићу. Човјек само износи доказе којих има много. Погледајте само карте Душановог царства које су правили холанђани и остали у 15 вјеку, Србија је дупло већа од ове коју су направили наши (академици), па боље би ми босанчероси урадили од њих. Је ли нас брука што показује праве карте, а ми у историји учимо по неким скицама које су ови (стручњаци) шкрабали.
Сваку тврдњу поткрепљује писаним изворима. Нисам нигдје видјео да неко побија његове тврдње аргументима, сем ових комунистичких фазона, као брука нас, није то папа и запад аминовао, а и није по курану.
папа нам заједно са комуњарама и постављао академике (чак и језуите на чело академије), сад реците то су стручњаци, то су ауторитети, а језуити раде поштено у интересу Срба да спрече да нас неко не брука. Ма да ишта знају ти ауторитети, поготово о античкој историји, па они би организовали трибине и разбуцали би Деретића ко панта питу, али немају, зато и користе ове методе, као ми смо све и свја (које су нам комуњаре наметнули) а Деретић је нико и ништа, а и његови докази се не слажу са западним тврдњама.