http://www.glas-javnosti.rs/clanak/ljudi-i-dogadjaji/glas-javnosti-30-07-2008/svedjanin-postao-iguman-dorot...
Šveđani n postao iguman Dorotej
Primio je u Geteborgu pravoslavnu veru. Zamonašio se u manastiru Kaona kod Šapca. Tu je, kao i u manastiru Lelić, obavljao razna crkvena „poslušanija”, ali i držao parohiju, što podrazumeva i sve crkvene obrede od krštenja do sahrana
Plavokosi i plavooki mladić stigao je jednog hladnog februarskog dana na autobusku stanicu u Beogradu. Znao je samo da kaže „pomaže bog, vladika Lavrentije i Šabac”. Odlučio je da u Srbiji počne svoj istinski pravoslavni život. Posle sedam godina provedenih u Srbiji, vratio se u Švedsku i osnovao manastir Svete trojice.
Dorotej Foršner primio je u Geteborgu pravoslavnu veru. U nju ga je uveo arhimandrit Gabrijel, švedski pravoslavac.
- Moj otac je bio protestantski sveštenik, brat takođe, a sestra svira orgulje u protestantskoj crkvi. Činilo mi se da u toj našoj veri sve može i ovako i onako, nema istinskog sleda Hristovog puta. Odlučio sam da potražim pravu, istinsku veru, koja drži čvrsto do Hristovog učenja. Čuo sam da je pravoslavlje baš ta izvorna hrišćanska vera u kojoj se ništa nije promenilo od Hrista do sada - kazuje danas iguman manastira Svete trojice otac Dorotej.
Manastir je smešten usred četinarske šume, prošarane brezama, na oko osam kilometara od grada Boroza i na 60 kilometara od Geteborga na jugu Švedske. Na deset hektara manastirske šume vode ne nedostaje, ima je čak i previše, pa mora da se drenira. Tu je i rečica, koja krivuda mirisnom šumom, a nedaleko je i jezero. Manastirski kompleks čine kapela, kuća za stanovanje, bašta i staklenik od dvadesetak kvadrata. U manastiru svoje verske dužnosti obavljaju iguman Dorotej, arhimandrit Gabrijel (onaj isti koji je oca Doroteja uveo u pravoslavlje), kao i iskušenik Johanes, koga iguman već zove Jovan. Od njih trojice samo otac Dorotej govori srpski.
LAKŠE JE S ĆIRILICOM
U Srbiji je otac Dorotej radio duborez u slobodno vreme. Napravio je pevnicu, igumanski presto i ulazna vrata na crkvi u manastiru Kaona. U Švedskoj prevodi crkvene knjige sa starogrčkog i staroslovenskog na švedski. Pored srpskog i švedskog, govori i ruski, engleski i nemački jezik, razume grčki, beloruski i ukrajinski, a piše ćirilicom.
- Lakše mi je da tako pišem - kaže.
VERA SE ČUVA U CRKVI
Otac Dorotej prati šta se događa s Kosovom. Poručuje srpskim monasima da ostanu tamo, jer pokrajina nije izgubljena, a izbegle poziva da se vrate.
„Nije ovo prvi put da se nešto tako dešava. Primer je i Kapadokija u Turskoj. LJudi nisu išli u crkvu, nisu se okupljali oko svoje svetinje i sada tamo nema nikoga, ali vera se čuva u crkvi. Ako mi ne idemo u crkvu, ko će onda da nam čuva veru i pravoslavlje”.
- Srpski sam počeo da učim kada sam još 1993. godine na dve nedelje došao u Šabac. Tada sam služio svoj vojni rok i mogu reći da sam prvi pravoslavni Šveđanin koji je vojni rok završio u pravoslavnoj crkvi u Švedskoj. Kad sam u Srbiji, govorim, mislim, čak i sanjam na srpskom. Imao sam malo problema sa padežima, ali vremenom se sve savlada.
Po odsluženju vojnog roka, Dorotej Foršner, čije je svetovno ime David, zamonašio se u manastiru Kaona kod Šapca. Tu je, kao i u manastiru Lelić, obavljao razna crkvena „poslušanija”, ali i držao parohiju, što podrazumeva i sve crkvene obrede od krštenja do sahrana. Otac Dorotej kaže da se nije pokajao što je mlad odlučio da ide u monahe.
- Nisam se mnogo lomio o braku. U našoj porodici je četvoro dece. Svi osim mene su oženjeni, udati, majka ima sedmoro unučadi, ja sam bio višak i onda nije nikakav problem.
Kako dete višak, pitamo.
- Lepo, višak - odgovara kroz smeh. „Može da se da crkvi i bogu. Nije kao u Srbiji. Rode samo po jedno dete i onda kada ono odluči da ide u manastir, to je kukanje, nesreća...”
Kaže da mu je u Srbiji sve bilo lepo, osim klime. Leta su pretopla.
- Mislio sam da mogu da se naviknem. Radim u bašti, greje sunce, kažem, dobro greje, trpeću. Počne da mi se vrti u glavi. Sednem, vrtoglavica ne prestaje, vidim, moram da legnem. Onda mi je, čim dođe leto, iguman Milutin govorio - hajde beži na sever, dok ne prođe vrućina.
Posle sedam godina provedenih u Srbiji, otac Dorotej otišao je na sever u rodnu Švedsku da tamo širi pravoslavlje i okuplja pravoslavne vernike. Kaže da ih u Švedskoj ima preko 130.000, od čega je oko 50.000 Srba. Ostali su Rusi, Gruzijci, Rumuni, Finci, Bugari. Tu su i Kopti i Sirijci, ali i Šveđani pravoslavci. Svake godine određeni broj Šveđana pređe u pravoslavnu veru, a njihov zemljak, pravoslavac otac Dorotej ima kritički stav o švedskoj pobožnosti.
- Ne može se reći da su Šveđani naročito pobožni. Problem je što su protestanti iskvarili svoju veru, pa narod nema poverenja u crkvu. Potrebno je da prođe mnogo vremena da se ta vera vrati. Oni mnogo prate šta se u svetu događa, pa ako država nešto uradi, oni to odmah ubace u crkvu.
Pitamo oca Doroteja kakve to novine ubacuju u svoju veru, a on kaže pomodarske.
- Evo, dozvoljeno je da se homoseksualci venčavaju u crkvi. To je neprirodno. Cela priroda učestvuje u stvaranju onoga što je bog stvorio, a kod osoba istog pola tako nešto je nemoguće, jer nema ploda. Evo još jednog primera - protestanti ne koriste za pričešće vino, nego sok. I katolici su dosta toga izmenili, ali mi pravoslavci nismo. Ne gledamo šta drugi rade, već čuvamo svoju veru - objašnjava iguman Dorotej.
U manastirskoj bašti, koju monasi sami obrađuju, rađa se sve od krompira do šargarepe. U staklenoj bašti gaje papriku, paradajz, krastavce. Otac Dorotej kaže da se u njegovoj Švedskoj može gajiti i grožđe, kao i u Srbiji, ali breskva ne uspeva. Može, kaže, i šljiva, ali nije slatka kao srpska.
