Драга Браћо и Сестре, драга Децо Божија у Христу Васкрслом,

Васкрсење Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа је основни и врхунски догађај и besmrtni садржај наше Хришћанске Православне вере и живота, и у овом и у оном свету. Јер Христос Богочовек, победивши смрт и васкрснувши као Човек са телом из мртвих, обезбеди и благодаћу Духа Светога дарова нама људима живот вечни, нашем и телу и души – целоме боголикоме човеку, као најмилијем створењу Божијем. Васкрсењем је Спас наш утемељио Цркву Своју као Дом Божји и наш, као крстионицу=колевку новог христоликог бића и живота нашег, као трпезу и храну бесмртности људске, кроз сва времена и вечност у Царству љубави Свете Тројице.

Упућујући Вам, дага Браћо и Сестре и драга Децо, сверадосни поздрав Васкрса: Христос Васкрсе! - уједно Вам преносимо и поздрав нашег Свјатјешег Патријарха и Светог Синода, наводећи њихове речи упућене нама на Косову и Метохији у саборној Васкршњој Посланици (коју потписују сви наши Епископи, укључујући и Епископа Артемија и долепотписаног Местобљуститеља-Администратор):

„Поздрављамо нашу браћу и сестре, нашу духовну децу, на Косову и Метохији. Поздрављамо их крсноварскрсним поздравом, видећи како свештенство и верни народ Божији у миру и љубави, смирењу и послушности похађа своје Храмове и Светиње, учествује у богослужењу и причешћује се Божанским Тајнама Христовим у ове свете и спасоносне дане Христовог усхођења у Јерусалим да победи смрт и отвори свима нама врата Васкрсења и живота вечног. Владика Атанасије, Епископ који по одлуци нашега Патријарха и Светог Синода привремено замењује Епископа Артемија, посећује народ и Светиње широм Косова и Метохије и, у слози и једномислију са свештенством и народом, служи од царског Призрена на југу, широм Метохије до Велике Хоче и Пећи, и од подножја Шаре, преко Косовског Поморавља до Новог Брда и Митровице и до подножја Копаоника на северу. Хвала Богу, наш народ је решен да на овом светом олтару стоји и опстоји, верујући у Крст и Васкрсење Христово и наше, чувајући се неслоге и не збуњујући се причама које не воде очувању вере и духовног и националног идентитета.

Зна наш народ шта значи држати се здравих речи Господњих и непатвореног учења побожности, а шта опет, значи и куда води залудно препирање, ”од чега настаје завист, свађа, хуљења, лукава подозрења, празна надмудривања људи изопаченог ума и лишених истине, који мисле да је побожност извор добитка„ (1Тим.6,3-5). У обновљеним Светињама узноси се заједничка молитва свештенства и народа: ”Сами себе, једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо!„ Једним устима и једним срцем пева се молитва јединства вере и заједништва Духа Светога, на славу Сабора Свете Тројице и очување Православне Црквено-народне Саборности.

Молимо се Богу да се, молитвама Светога Саве и Светог Цара Лазара, врати мир и слобода на наше страдално Косово, нашу духовну колевку и наш Јерусалим, тамо где су наше највеће Светиње, које су бисери православне културе и свеукупне хришћанске баштине.”

Са наше пак стране, драга Децо, пошто вам овај Васкршњи поздрав упућујемо на Велики Четвртак, дан када је Господ одржао тајну Вечеру са ученицима Својим и преко њих у Цркви установио и предао нама Тајну Свете Литургије=Причешћа, наводимо Свети Канон Светих Отаца Шестог Васељенског Сабора (Трулски Канон 66) који нам јасно и недвосмислено говори да треба да присуствујемо у Црквама у Литургији и Причешћујемо се целе Васкрсне седмице:

„Од Светога дана Васкрсења Христа Бога нашега па до Нове Недеље (=Томине), сву седмицу верни треба да у Светим Црквама неизоставно проводе у псалмима и химнама и песмама духовним (Еф.5,19), радујући се Христу /Васкрсломе/ и празнујући, и слушајући читања Божаствених Писама и наслађујући се Светим Тајнама. Јер ћемо тако бити саваскрсавани и саузношени са Христом”.

Нека вас не збуњују они који на неправославни, манихејски начин мисле и у секташкој заблуди говоре да се, тобоже, „не може причешћивати, ако се једе месо”, јер то није ни Христов, ни Апостолски, ни Светоотачаки наук и предање, како то посведочује и Свети Јован Златоусти у својој Ускршњој Речи, која се чита у Цркви на Васкрс, којом нас Света Црква позива да сви приступимо и учествујемо у Царској Гозби за Трпезом Великодаровитога Јагњета Божијега, наше Нове и вечно Нове Пасхе – Христа Господа, Богочовека и Спаситеља свих људи и свега света. Јер Св. Апостол Павле каже: „Свако је створење Божије добро, и ништа није за одбацивање кад се узима са захвалношћу /Богу/, јер се освећује речу Божјом и молитвом”(1Тим.4,4-5). Наравно, после Светле Седмице треба постити Среде и Петке, као и остале од Цркве назначене Постове (осим Суботе и Недеље, кад се не пости), али се исто тако треба и чешће причешћивати, а не само у време четири поста. Поготову се треба причешћивати Недељом, јер свака Недеља је Васкрсење. А Ускрс је Недеља над недељама, Празник над Празницима. То је „Дан који створи Господ” – вечно Први и вечно Један незалазни Дан Царства Христовог – обрадујмо се и веселимо се њему, и у њему – Христу Васкрсломе и нас Васкрсавајућем!

Зато сви радосно певајмо дивну васкрсну песму: „Васкрсења је дан, и просветлимо се Празником, и један другога загрлимо! Рецимо: Браћо! и онима који нас мрзе. Опростимо све Васкрсењем!” Христос Васкрсе!

+ Епископ Атанасије, местобљуститељ/администратор Епархије РП и КМ