-God. 1409. on je držao u svojoj vlasti Srebrenicu, Srebrenik i Kušlat, a sam je tamo podigao gradove Susjed i Brodar. Sa Sandaljem i drugim nezadovoljnicima, kojih nije bilo malo, držao se i kralj Ostoja, koji je od kraljevske vlasti imao gotovo samo ime.
U Srebrenici su, u borbi, stradali i dubrovački trgovci, koji su bili na mađarskoj strani. Znamo pouzdano, da su bosanske nezadovoljnike pomagali Turci i da se kod Sandalja turska vojska cenila na 7.000 ljudi.
-Krajem 1412. god., u novembru, Sigismund se nalazio negde oko Zvornika, možda na području braće Zlatonosovića, bosanske vlastele toga kraja, u susedstvu Sreberenice. Verovatno je tada on taj, najbogatiji, grad Bosne predao Stevanu, kao najlepšu nagradu. U posedu Srbije Srebrenica se pominje prvi put 2. oktobra 1413.
-Ove česte borbe i meteži sasvim su pokvarili unutrašnji poredak. Ljudi se behu ostrvili i podivljali. Pljačke, razbojništva, ubistva postadoše skoro redovna pojava. Dosta je samo navesti, da je u maju 1412. sam knez Vuk, nećak kralja Ostoje, učestvovao u ubistvu i pljačci jednog dubrovačkog trgovca. „Hode naši po Turcima i po drugim paganima”, tužila se Republika Ostoji, „pa nigde tolika zla ne učiniše našim koliko tuda”.
-drugoj polovini svoje vlade Stevan u Srbiji nije imao nikakvih neprilika. Zemlja je doista otpočinula. On je uživao neosporan ugled što je državi povratio mir, što je pokazao jaku ruku i doslednost u politici, i što je digao blagostanje zemlje u osetnoj meri. Njemu lično bogati rudnici, a naročito Novo Brdo i Srebrenica, donošahu vrlo lepe prihode. Cenilo se, da je samo od njih imao godišnje do 250.000 dukata.
-Dobitkom Srebrenice, Znepolja, Mačve, Beograda i sad Zete despot je stekao državu, koja je bila za trećinu veća od one što je imao njegov otac. Sa oblašću Brankovića Srbija je dobila zemljišni opseg koji je bio veći od srpskog poseda u celom XIII veku. To teritorijalno povećanje i sređeno stanje u zemlji odražava se i u vidnom kulturnom poletu zemlje. Srbija ovoga vremena predstavljala je državu nesumnjive vrednosti
-On je mogao ovako nenadno da spase Srebrenicu samo za to, što su se i Turci brzo povukli. Kralj Tvrtko se bio zatvorio u jedan tvrdi grad, verovatno Bobovac, i otud je poslao despotu ljude, da pregovaraju o miru. Uslovi nam nisu poznati, ali se zna da je mir ipak sklopljen i da se despot vratio u Srbiju.
-Đurađ je pokazivao dovoljno energije, a kao dobar vojnik istakao se u više teških momenata. U Srbiji to nasledstvo, kad ga je Stevan proglasio na državnom saboru u Srebrenici, ne samo da je primljeno bez protesta, nego se smatralo kako sasvim prirodno.
-Pred kraj svoje vlade, u proleće 1426., despot je lično vrlo energično ugušio jednu pobunu u Srebrenici, koju behu izazvali među rudarima neki dubrovački trgovci, nezadovoljni zbog izvesnih novih poreza. Despot je tu pobunu, dve godine posle bosanskog prepada na taj grad, uzeo vrlo ozbiljno i hteo je primerno da preseče svaki dalji pokušaj smetanja njegovih vlasti ma u kom pravcu.
-Na Srbiju je, kao turski vazal napao i Stepan Vukčić i oplenio je neke njene jugozapadne oblasti. Tom prilikom pala je u turske ruke i Srebrenica. Despot pređe za to vreme u Ugarsku da traži pomoći s uverenjem da je treba dobiti pošto je stradao zbog nje.
-Učinio je to, sem iz starih porodičnih obzira i ličnog poštovanja, još i s toga, što je znao da je despot, zbog Srebrenice, protivnik bosanskog kralja
-Bili bi doista, ali nisu bili. Izmirenje između kralja i Stepana pokvarilo je odnose između Stepana i despota. Đurađ nije prežalio Srebrenice i za vreme borbi između kralja i humskog vojvode on je ponovo povratio. Bosanci su je zatim preoteli.
-Taj bogati grad ostao je stalno kao jabuka razdora između Bosne i Srbije i sav je obliven bratskom krvlju
sav je obliven bratskom krvlju
sav je obliven bratskom krvlju
sav je obliven bratskom krvlju