или
152. Милостиви Господ дао је нама грешницима Духа Светог, ништа
заузврат не тражећи од нас, него свакога, као и Апостла Петра, пита:
‘’Волиш ли ме?’’ Јер Господ хоће од нас само љубав, и радује се нашем
обраћењу. Такво је Божје милосрђе према човеку: човек је одбацио
грех и смирио се пред Богом, а Он му све милостиво прашта и даје
му благодат Светога Духа и силу да побеђује грех.
Чудна је то ствар: човек се гнуша свог брата, који је човек као и он, када је овај бедан или прљав, а Господ нам као чедољубива мајка све
опрашта и не гнуша се ниједног грешника, него му чак даје дар
Светог Духа.
Када би људи знали љубав Господњу према нама, они би се потпуно
предали Његовој светој вољи и живели би мирно у Богу као царска
деца. Цар о свему води рачуна: о царству, о породици, о сину, о
деци, а син спокојно ћиви на двору; њему сви служе, док он ужива, не
бринући ни о чему. Тако и онај ко се предао вољи Божјој живи
спокојно, задовољан својом судбином, макр био и болестан, и бедан
и гоњен. Он је спокојан зато што је с њим благодат Светога Духа, и
сладост Духа Светог га блажи, и он тугује само зато што је много ожалостио
свог вољеног Господа.
Ах, како треба живети на земљи да би душа увек осећала да пребива
у Богу Господ је рекао: Нећу вас оставити сироте, и дао нам је
Духа Светог, и душа треба да осећа да Дух Божји живи у њој. Макар
благодат била и мала, али душа осећа љубав Господњу, осећа да је
Господ наш и ми Његови. Ко то не осећа, тај је изгубио благодат.
Душа осећа да је Господ воли, не обазирући се на мноштво њених
грехова. Као што је у оне дане Господ рекао Закхеју: ‘’Данас ми ваља
бити у твом дому’’ (Лк. 19, 5), само зато што је овај зажелео да види
Христа, тако и данас бива са грешником када се његова душа обрати
Богу. У наше време људи су се удаљили од добро пута и постали су
немилосрдни и груби, и немају љубави, зато и не осећају љубав Божју.
По злоћи свог срца суде о Богу и мисле да је и Он као шт су они, и зато потпуно губе веру у Њега.
О, када би било могућно показа бих им Господа и рекао: погледајте
какав је Господ. Од љубави Његове топи се душа човекова. Али та
се љубав не може сазнати простим умом, већ једино Духом Светим.
Господе, даруј ми да проливам сузе за себе и за сву васељену, да би те
сви људи познали и вечно живели с Тобом. Господе, учини нас достојним
дара смиреног Духа Светог да бисмо разумели славу Твоју.
Душа моја тугује до суза: жао ми је људи који не знају сладост светог
умилења. Моја душа силно жели да милост Господња буде на свима, да
би сва васељена, сви људи, знали како нас силно љуби Господ, као своју
драгу децу.