Ромфеа - Српски архимандрит за којим је издата потерница крије се у Грчкој

Архимандрит Симеон Виловски (рођен 11 јануара 1963), нашао се у епицентру једног озбиљног црквеног и финансијског скандала (или саблазни) који је везан за за злоупотребу фондова намењених помоћи сиромашнима и оних намењених обнови цркава у епископији Рашко-Призренској (Косова и Метохије). Тај клирик се терети и за канонске прекршаје (погледајте белешку 1).
За свог службовања као игумана манастира Светог Стефана (Бањска) и секретара епископа Рашко-Призренског г. Артемија, о. Симеон је од стране Цркве и полицијских органа оптужен за злоупотребу стотина хиљада евра које је утрошио за сопствену корист, изнајмљивање некретнина у Србији и једног стана у Солуну, као и за друге незаконите и противканонске поступке.
19. маја 2006. Архијерејски Синод Српске Православне Цркве затражио је од епископа Рашко-Призренског г. Артемија да против протосиђела Симеона предузме канонске мере на нивоу епископског црквеног суда и да га разреши свих управних црквених дужности у својој епископији.
Та одлука је уследила након пажљивог истраживања које је спровела посебна комисија светог Синода, одређена од стране блажене успомене патријарха Павла да истражи финансијске неправилности у Рашко-Призренској епископији.
Епископ Артемије је такође одбио да спроведе одлуку Сабора да преузме и стави у функцију парохијске домове и цркве које су пре много година уништили Албанци и које су уз сагласност Сабора и св. Синода били обновљене или поново подигнуте од стране Међународне стручне комисије, у чији рад је, по одлуци Сабора, био укључен епископ Теодосије, викарни епископ Рашко-Призренске епископије.
Епископ Артемије, исто тако, није прихватио, не само да се врати у седиште епископије, Призрен, већ ни да богослужи у обновљеном Катедралном храму у Призрену и на другим местима, иако су верници више пута то од њега тражили.
Упркос томе што је св. Сабор и архијерејски Синод, донео такву одлуку, епископ Артемије је није спровео у дело и упорно је штитио свог секретара Симона (за кога и сада тврди да је жртва клевете поводом свега за шта да оптужују!).
Св. Сабор је своју одлуку у вези са тим питањем поновио у новембру 2008 и у мају 2009, поново захтевајући од преосвећеног епископа г. Артемија да предузме мере против о. Симеона Виловског и његових сарадника.
Св. Синод покушао је поново да обезбеди спровођење у дело одлука св. Архијерејског Сабора до његовог редовног заседања 2010. године.
И поред многобројних покушаја, епископ Артемије не само да се оглушио о захтев да разјасни и доведе у ред сумњиве финансијске послове у својој епископији, него је у медијима отворено довео у сумњу одлуку св. Сабора у вези са обновом уништених цркава на Косову, па и друге одлуке.
Уместо да подвргне овог клирика црквеном суду своје Митрополије, г. Артемије га је унапредио у чин архимадрита и свога заменика, начинивши га тако званично и суштински најмоћнијом личношћу у својој Митрополији. О. Симеон је у међувремену до крајности злоупотребљавао тај положај.
Након избора новога Патријарха Српског, његове Светости господина Иринеја, у јуну 2010. године, св. Синод се поново позабавио овим питањем, будући да је примио велики број жалби од монаха и монахиња из Митрополије Рашко-Призренске и у вези са ситуацијом у Митрополији.
Након одлуке епископа г. Артемија да не присуствује седници св. Синода 4. фебруара 2010, упркос томе што је телефонски био позван од самога Патријарха, св. Синод је послао два своја члана, Митрополита Црногорско-Приморског Амфилохија и епископа Херцеговачког Григорија, да посете епископа Артемија у манастиру Грачаница, у пратњи Синодске финансијске комисије да би ова наставила са радом започетим још 2006. године.
Епископ Артемије је упорно одбијао да сарађује са делегацијом Синода и издао је званично саопштење оптужујући, ни мало, ни много, Патријарха и Синод да делују под политичким притисцима страних амбасада.
Напослетку епископ Артемије је још једном био позван да се лично јави његовој Светости Патријарху и да присуствује седници Синода 11. фебруара 2010. године у Београду како би се нашао излаз из настале ситуације.
Када је епископ Артемије дошао на седницу Синода, група његових присталица је протестовала испред Патријаршије.
Будући да је преосвећени епископ Артемије остао упоран у свом ставу да не спроведе саборске одлуке и пошто су остали без успеха сви покушаји да се нађе начин да се ова ситуација превазиђе, одузето му је право управљања епископијом све до окончања канонских поступака које је Синод покренуо.
Синод је за привременог администратора Епископије Рашко-Призренске одредио његово преосвештенство Атанасија Јевтића, бившег епископа Захумско-Херцеговачког. (Видите белешку 2)
У међувремену је архимандрит Симеон – ноћу као лопов – побегао са Косова и, на основу обавештења полицијских и пограничних власти, аутомобилом са таблицама БЈРМ (Бивше Југословенске Републике Македоније), прешао у БЈРМ и потом другим аутомобилом, са београдским таблицама, ушау у Грчку.
А у Грчкој вероватно има банковне рачуне, будући да је током протеклих година г. Џатрас (James Jatras) послао око 600 000 долара (US$ 600 000) преко Грчке Националне Банке у грчко-америчку банку.
Г. Џатрас, који је старокалендарац, требало је да „лобира” за рачун Срба, али од његове активности није било очигледно никакве користи.
Запрепашћење је било још веће, када је администратор Митрополије г. Атанасије открио документа по којима је архимандрит Симеон почетком јануара 2010. био примљен од стране преосвећеног Митрополита Пиреја г. Серафима за члана клира његове Митрополије.
Још више узнемирава чињеница да архимандрит Симеон И ДАЉЕ ОБАВЉА све своје црквене дужности у Епископији Рашко-Призренској, чак и након што је добио канонско разрешење да би отишао у Митрополију Пирејску, што представља тежак прекршај црквених канона.
Постоје писани документи према којима је о. Симеон користио званични печат Епископије и обављао званичне разговоре са члановима клира Рашко-Призренске Епископије, иако је у суштини био клирик Грчке Цркве.
Излази да је у једном периоду припадао истовремено и клиру Српске Цркве и клиру Грчке Цркве. Тако је цела ситуација крајње нејасна.
Српско Министарство унутрашњих послова већ је издало налог за хапшење Симеона Виловског на основу званичне пријаве Српске Православне Цркве.

па пошто се духовно чадо Симеон лепо показао какав је, и није било лоше да мало добије батине, али и то није истина нико њега није тукао.
Мени је интересантно ово да је тај што лобира за 600000 долара на три године старокалендарац који није у евхаристијском јединству са СПЦ. Значи ли то да је Симеон узимао паре да прави раскол, уместо да те паре иду за народ на Косову?