Ако је неки новинар убацио два поднаслова у оригинални текст ради наглашавања самог садржаја и боље продаје новине, међутим на крају ипак објавио копију оригиналног текста, не значи да је читав текст фалсификат због 2 поднаслова.
Ако је приватна белешка која није намењена јавности а не званично писмо онда чему епархијски печат и потпис ?
Ако није писмо које је неком послато онда како дође до медија ?
Да ли Божјим промислом или је благочестиви вл. Артемије напокон схватио с ким има посла па почео да употребљава њихове методе.
Што би рекао његов млађи брат по владичанском стажу,„почео и он да се мало прави мутав”.
Бити „мутав” у овом случају звучи ово: ако неко вршља по мојим приватним стварима и нађе нешто ружно о себи или некоме, а ја то нисам јавно изрекао, него написао као приватну белешку, онда нисам ја тај који треба да се правдам за моју „прајваси”, него онај који је то без моје дозволе објавио. Ни писмо које написа вл. Григорије пре две године по његовим речима „није било намењено јавности” па гле чуда, објавише га све новине и телевизије. Али циљ је постигнут, порука је отишла тамо где треба, само што нисам ја притиснуо „ентер”.
Уосталом нема ништа ново у тој белешци што не знају и врапци на грани,
и као што видимо вл. Артемије није ништа оповргао, значи то стоји.
Поручио је да се поштују одлуке Синода, ево сви ми их поштујемо као и он, али се не слажемо с њима, као и он. То не значи да ћемо престати братски да указујемо на неке чињенице и неправилности и да коментаришемо. То владика већ не може у ситуацији у којој се налази чекајући Сабор. А ако ја нешто напишем у своје име као што је ово моје мишљење не видим зашто би вл. Артемије требао да испашта и да му то набацују као његову кривицу.

...већ ови што га нападају.