Непосредан повод за окончање административне ликвидације владике
> > > Артемија, уследио је одмах после 4. фебруара 2009, односно његовог
> > > учешћа на Сабору Срба у Косовској Митровици. Скуп је би посвећен објави
> > > антисрпског плана Питера Фејта и Хашима Тачија о „интеграцији северног
> > > дела Косова и Метохије”, односно „косовских Срба” то јест, „успостављање
> > > закона и реда” на сваком делу „територијалног интегритета Косова”. Сви
> > > учесници овог скупа одлучно су одбили овај пројекат шефа Међународне
> > > цивилине канцеларије (МЦК), Питера Фејта, који у ствари спроводи у дело
> > > Ахтисаријев план о независном Косову - макар што га нису прихватили ни
> > > Србија нити Савет безбедности УН. Одбијањем Фејтове иницијативе владика
> > > се нашао на супротној страни од Атлантског савеза, будући да је
> > > генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен дао подршку Питеру Фејту.
> > > Тако су сатрапи начелне демократије и првоборци против мира у свету
> > > директно одговорни за мешање у поредак српске цркве.
> > >
> > > Према новинским извештајима, Свети архијерејски синод СПЦ се одлучио на
> > > психолошки притисак на епископа Артемија, не би ли га приволео да се
> > > повуче са трона и у ту сврху, опробаним и саветованим методом, решио да
> > > преиспита финансијско пословање епископије и духовно посрнуће у
> > > манастирима епископије. Према томе, Синод је решио да на притиске споља
> > > - по којима владика Артемије представља реметилачки фактор у „држави
> > > Косово” - одговори отварањем досијеа епископове одговорности.
> > >
> > > Наиме, иза садашњих несугласица тињају синодске размирице са владиком
> > > још из 2005. када је епископ рашко-призренски одбио да прихвати
> > > „Меморандум о разумевању” који је потписан између патријарха Павла,
> > > представника привремених институција самоуправе на Косову и представника
> > > Унмика. Тако су различите процене о гетоизираним Србима на Косову и
> > > Метохији крајње поједностављено сведене на сукоб ауторитета (па и одлука
> > > да у обновљене цркве Господин др Артемије не поставља свештенике).
> > > Владика је, међутим, остао на становишту да светиње не могу да обнављају
> > > „они који су их рушили”, па се у истом смислу противио да припадници
> > > Косовске полиције чувају српске манастире - јер су баш они, као и
> > > међународне снаге, главни кривци за дириговану шиптарску србофобију.
> > >

Штавише, нема никакве тајне у антисрпским намерама новог европског и
> > > новог америчког поретка: после сатанизације, бомбардовања, стављања под
> > > надзор и разупирања свих институција српског национа - треба извршити
> > > територијално сакаћење српске државе. Тој казни примерити епископије СПЦ
> > > јер су традиционалне епископалне границе и националне границе српске
> > > државе.
> > >
> > > Понижавање владике Артемија је увод у поништавање Епархије
> > > рашко-призренске и косовско-метохијске. Коначно, уз помоћ политичког
> > > хришћанства, белосветски политички мафијаши, банкократе и припадници
> > > расистичке и секташке културе - очекују да се на овом таласу догоди и
> > > раскол у СПЦ, догоди у ствари бесповратни суноврат српског народа.
> > >
> > > За потписнике овог отвореног писма, коначно, остаје тајна зашто се Синод
> > > приклонио тоталитаристичком диктату трипартитне империје. Ако СПЦ није
> > > имала снаге да се одупре комунистичком терору, од кога је жестоко
> > > страдала и донела одлуку „које до тада није било у историји СПЦ” односно
> > > разрешила епископа Дионисија (Миливојевића) дужности епархијског
> > > архијереја (1963) - сада, у демократској Србији, СПЦ није имала разлога
> > > да се, несумњиво, повинује притиску америчког и европског политичког
> > > хришћанства. Поступак против рашко-призренског и косовско-метохијског
> > > епископа Артемија, само сведочи да СПЦ овим чином лоше представља свој
> > > народ управо у Америци, „земљи богате материјалне културе са израженим
> > > секуларизмом протестантске верске оријентације”.
> > >
> > > У душама српског народа, ако о њима ико брине, догодио се најболнији
> > > крик и, на вредносном плану, тренутак спознаје најнижег
> > > пастирско-интелектуалног нивоа представника Мајке Цркве. Чланови Синода
> > > су својим поступком, у времену потпуног растакања српског национа,
> > > заборавили да они нису само потомци страдалне светосавске и
> > > светолазаревске Цркве већ да се морају владати и као достојанствени
> > > преци припадника Српске Цркве.
> > >
> > > У Београду, о празнику Сретења Господњег
> > > 15/02 фебруар 2010.
> > >
> > >
> > > Предраг Р. Драгић Кијук, књижевник
> > >
> > > Милорад Ђурић, књижевник
> > >
> > > Проф. др Вера Бојић, професор Универзитета
> > >
> > > Проф. др Србољуб Живановић, директор Европског института за проучавање
> > > древних Словена у Лондону
> > >
> > > Љубица Милетић, књижевница
> > >
> > > Ангелина Марковић, правник
> > >
> > > Тиодор Росић, проф Универзитета и књижевник
> > >
> > > Душко М. Петровић, књижевник
> > >
> > > Владимир Димитријевић, књижевник
> > >
> > > Проф. др Љубомир Протић
> > >
> > > Др Марко С. Марковић, теолог и књижевник