Hvala na trudu brate Jov, mada je ovo forum filozofija tople sobe „ne vidim, ne čujem, ne govorim” Svako u svojoj toploj sobi osim vladike Atremija i monaha na Kosovu.
Ko je sledeći, Kozara? Ko god da je ima „fore” do dan uoci bozicnjeg posta, to je modus operendi izgleda.

између осталог

Умолити његово Преосвештенство Епископа рашко-призренског Господина Артемија да протосинђела Симеона(Виловског),настојатеља манастира бањске, да, због досадашњих прекршаја црквено канонског поретка, због неистина изјављених пред одређеном Комисијом Светог архијерејског синода 17.маја 2006. године, и због уношења немира међу клир Епархије рашко-призренске, разреши свих административних и црквених дужности, те против истог поведе црквено-судски поступак, и до 1.септембра ове године о учињеном поднесе извештај Светом архијерејском синоду.

у потпису Владика Филарет.

само се ти прави невешт :))
да си ти мени жив и здрав и само ти настави да идеш на ихтус, далеко ћеш да догураш у вери :))

Ево још једног интересантог детаља у целој овој хронологији.

Џим Џатрас покренуо петицију против одлуке Св. Арх. Синода СПЦ
Из САД се сазнаје да је Џејмс Џатрас покренуо у Америци интернет петицију против одлуке Св. Архијерејског Синода СПЦ са захтевом да се поништи одлука о суспендовању Њ.П. Епископа Артемија. Важно је напоменути да је реч о истом човеку који је као директор лобистичке фирме „Венабл”, а према подацима доступним на сајту Министарства правде САД, 2006. године потписао уговор са Епархијом по коме му се има уплатити 600.000 долара за потребе политичког лобирања, наравно без сагласности Св. Архијерејског Синода СПЦ.

Будући да се из доступне документације види да је један део новца за „лобирање” ишао из хуманитарних фондова Епархије и фонда за обнову цркава, петиција г. Џатраса је у најмању руку крајње лицемерна јер је исти ојадио Епархију и гладни српски народ на Косову и Метохији за стотине хиљада долара, уредно наплаћујући и најбизарније трошкове свог „лобирања”.

Овом петицијом се уноси додатна смутња међу многе честите православне хришћане у САД који осећају невоље и страдање српског народа на Косову и Метохији, као уосталом и ширењем разних других дезинформација везаним за тренутну ситуацију у Епархији.

.. владика Артемије добио је доживотну забрану уласка на Свету Гору, а та забрана до пре неколико година односила се и на монахе из рашко-призренске епархије`

Не знам за монахе, али за владику Артемија знам да није могао ићи на Свету гору. Ту одлуку Васељенског патријарха му је саопштио патријарх Павле лично.

У ЛАЖИ СУ КРАТКЕ НОГЕ, А ДУГА БРАДА

Поводом случаја владике Артемија редакцији Вести-онлине јавио се правник Жељко Жугић-Которанин, који је у српској јавности познат као врсни познавалац црквених канона. У свом допису он каже:

У лажи су кратке ноге а дуга брада
„На конференцији за штампу одржаној у згради Патријаршије у Београду 13. фебруара епископ бачки Иринеј, је између осталог рекао да је епископ рашко-призренски Артемије уредно позван на седницу Светог архијерејског синода на који се позив није одазвао и није дошао да присуствује седници. Такође је рекао да је Синод због тога одлучио да пошаље своју делегацију у Грачаницу да саслуша епископа Артемија и да изврши контролу финансијског пословања Епархије рашко-призренске.
У прилици смо да јавности покажемо писмо Владике Артемија Његовој Светости патријарху Иринеју написано истог дана када је разговарао са Патријархом и када је била контроверзна седница Синода. Ово писмо је због насталих догађаја прерасло свој значај и постало документ који демантује изјаве епископа бачког Иринеја, а које смо навели. Из тог разлога осећамо слободу, али и обавезу да га објавимо.”

Писмо Артемија патријарху Иринеју

 Његовој Светости
 Патријарху Српском Г. Г. Иринеју
 Београд
Ваша Светости,
Истог дана када се сретосмо у Патријаршији (5.2.2010.) сачекала Нас је и одлука Светог архијерејског синода (бр. 105 од 5. фебруара 2010.), са Вашим потписом. Уздајући се у силу истине, посебно у данима распећа на Косову и Метохији, управо ради те истине реагујемо одмах.
Позив Светог архијерејског синода (бр. 102 од 4.2.2010.), који наводите у одлуци о „неодложном” доласку на седницу Светог архијерејског синода, нисмо примили, као што Вам је познато.
Такође, у Вашем телефонском позиву (4. фебруара око 15 часова), није поменут писани позив на седницу, нити је Наш долазак конотиран као неодложан, већ дословце „било би добро да дођете”.
Понављајући, дакле, да нити смо примили писани допис, нити усмено упутство о неодложном доласку, учинили смо посебан напор да Вас посетимо у Патријаршији, данас око 9.30 часова. Захваљујући на љубазном пријему и разговору, отишли смо узевши благослов и пожелевши Вам срећан почетак поста.
Необично је да Нам ни том приликом није био уручен позив за неодложан долазак на седницу Синода, који у одлуци помињете, нити Нам је наглашено да се на седници задржимо. Штавише, у нашем разговору седница Синода није ни поменута.
Ову изјаву дајемо истог дана, у потпуној искрености и свежини сећања Вашега и Нашега.
Ваша Светости, затечени смо одлуком о саслушању, које се има извршити над Нама, али смо спремни прихватити је.
Вашој Светости одан у Господу,
Епископ рашко-призренски и косовско – метохијски
 Артемије

„Читаоци из овог документа могу закључити да се не ради о позиву и не одазивању, него о замци која је постављена владици Артемију. Замка је послужила као изговор за инспекцијски противправни упад у Епархију рашко-призренску. То је довело до низа нових повреда канонских права владике Артемија, и разарања последње установе српскога народа на Косову и Метохији - Епархије рашко-призренске.
Питамо се, ако су владике окупљене око Светог Архијерејског Синода, кроз уста епископа бачког Иринеја лагали ”у малом„, колико ли ће тек лагати ”у великом„, тј. кад буду припремали материјале за рад Светог Архијерејског Сабора и рашчињење Владике Артемија?”
Жељко Которанин

http://borbazaveru.info/content/view/2007/1/

Гле, текст што следи није преузет са Ихтуса, Борбе за веру... већ са сајта НСПМ (Нова српска политичка мисао). У коју категорију да ставимо уреднике тог сајта, када дозвољавају да се на њиховом сајту провуку и овакви текстови?
==========

Лице и наличје хајке на владику Артемија

Најновија офанзива привремених „косовских институција” у правцу признавања „независног Косова” од још већег броја земаља показује да тамо где има дима, има и ватре. То је доказ да хајка на владику Артемија није иницирана само „неправилностима” у пословању Епархије рашко-призренске, већ има за циљ и уклањање јединог човека који је заиста стајао на путу легализације нарко-НАТО „државе”.

Покушај да се илегална творевина на тлу Србије легализује био је и Меморандум о разумевању, којим је Црква требало да прихвати „обновљене” светиње, које су шиптарске банде дивљачки, на очиглед целог „цивилизованог” света, попалиле и порушиле, док су их „косовске институције” обновиле. Ово прихватање меморандума требало је да буде први корак у бар неформалном признавању легалности „косовских институција” од стране Србије. Пошто владика Артемије није хтео да потпише овај меморандум, требало га је изоловати. То је учињено преко викарног епископа Теодосија Шибалића, који је кршећи велики број канона и прописа Цркве отказао послушност надлежном архијереју, а потом постао главни ослонац свих оних који су хтели да се меморандум прихвати у епархији. Међу њима су били српски актуелни политичари, шиптарски „званичници”, појединци унутар Цркве и њихови ментори из америчке администрације. На владику Артемија је у то време вршен прљав притисак.
Прво је Теодосије Шибалић покушао да убеди поједине монахе одане владици Артемију да је владика Артемије постао психички неурачунљив јер неће да прихвати такву „благодат” каква је фамозни меморандум. Он је хтео да се владика одстрани из епархије под изговором да му је потребна лекарска помоћ. Пошто му тај план није успео, онда је Синод претио Артемију да ће покренути поступак против њега за непоштовање одлука Сабора.

Све ово се догађало прошле године. Владика Артемије је знао да би се поступак који би био покренут против њега отезао у недоглед и да за то време не би могао да врши функцију надлежног архијереја Епархије рашко-призренске, већ би то уместо њега радио администратор. Администратор би био човек који прихвата меморандум и сарађује са „косовским институцијама”. Зато владика, бирајући између Сциле и Харибде и меморандума, прихвата меморандум.

Међутим, владика на терену не жели да постављањем свештеника у порушене светиње угрози њихове животе, због квалитета „обнове” (црква у Призрену је „обновљена” тако да сама од себе може да се сруши) и због тога што су ти објекти на територији која је етнички очишћена од Срба па би свештеници били незаштићене мете локалних Шиптара, али би били, у случају да је то медијски потребно, и доказ да је Косово „мултиетничка држава”. Владику Артемија Синод покушава да изолује у Призрен, па му тада епископ нишки, а сада патријарх српски Иринеј, помпезно пред камерама, предаје на коришћење „обновљени” двор Епархије рашко-призренске и дирљиво саопштава „да напокон може да се врати кући”.

План је био да се владика Артемије изолује у Призрен, где би са своја два сарадника био окружен војницима КФОР-а. Пошто владика Артемије није прихватио да напусти манастир и српску енклаву Грачаницу, свима је постало јасно да ће спровођење меморандума ићи далеко теже него што је очекивано. Зато се подиже нова хајка на владику Артемија. Поново се покрећу исте оптужбе и иста питања на које је владика пре више од годину дана већ одговорио. Прича о фамозном „Раде неимар” предузећу била је актуелна и раније и комисија Синода је проверавала пословање епархије, али је сва документација коју су добили лично од владике Артемија била уредна.
Овог пута видимо да је владика Артемије изложен већ опробаном методу медијске сатанизације, који смо, нажалост, колективно искусили на својој кожи. Нови администратор епархије се својски труди да у медијима укаља владику Артемија и представи га као инфериорног човека који је „поседнут” извесним Симеоном Виловским. Симеон Виловски је представљен као некакво архетипско оличење зла или, као што рече нови администратор епархије, „мрачан човек”.

Без обзира на то ко је коме ту мрачан, владика Артемије се нашао на путу многима, од ситних српских лифераната, тајкунчића и политичара који су преко својих испостава на Косову и Метохији хтели да перу новац (не заборавимо на КиМ не постоји порез), па све до великих „босова” нарко-мафије међу којима су и чланови бивше администрације Била Клинтона и ЕУ. Већина оних који су Србима на КиМ дошли главе има приватне фирме на КиМ преко којих пере прљави новац од наркотика, оружја, продаје органа и људи. Међу њима је свакако, нама по злу најчувенија, Мадлен Олбрајт, затим Кушнер, Холбрук, итд.

Читав овај бизнис не може да проради пуном паром док капитал не почне да протиче кроз „легалне институције”. На путу легализовања ових институција је до сада стајао владика Артемије. Ипак, признање Косова и Метохије као државе је од највећег значаја за америчке геостратешке циљеве. Знам да ће неки рећи да износим приче о теорији завере, али не ради се ни о каквој теорији завере већ о постизању циљева једне суперсиле и светског прљавог бизниса. Пошто ни суперсила ни прљави светски бизнис не могу више чекати да Срби напокон сами признају „државу” Косово, потребно је радикалним мерама то убрзати. Зато се офанзива врши у неколико праваца, а на једном од њих је стајао владика Артемије.

Да ли је Симеон Виловски крив, утврдиће надлежни органи. Да ли је владика Артемије знао или није знао за деловање Симеона Виловског, и то ће бити утврђено. Међутим, последице овакве хајке на владику Артемија биће видљиве ускоро. Најгоре је што те последице на својој кожи неће осетити они који су хајку покренули и који је воде, већ ће их осетити наш народ на КиМ. Циљ је да се преко српских светиња на КиМ у свету створи лажана слика о „мултиетничности” Косова и да се прикаже како у „легалној и правној држави” Косово постоје православни манастири и цркве, у којима живе православни монаси. То што у неким манастирима и данас монаси живе као у гетоу и то што након признања (посредног или непосредног, свеједно) „државе” Косово од стране Србије неће бити народа који ће посећивати те манастире и цркве, никога није брига. Додуше, ко овде још брине о народу?
Григорије Војводић