LAŽNI SUD SA LAŽNIM PRESUDAMA
Ja bih da dodam:

-Odluka nije vidjena u javnosti, dostupna su nam samo saopštenja, a nepobitno je da je antikanonska i protiv Ustava SPC, jer je Sinod je prekoracio svoja ovlascenja SUSPENZIJOM kanonskog vladike bez osude i imenovanjem administratora eparhiji koja ima kanonskog vladiku, kako precizno konstatuje i obrazlaze brat Rodoljub.

-Sadrzina optuzbe protiv vladike je još uvek nepoznanica. Ono sto je poznato su KONSTATACIJE i KVALIFIKACIJE iz saopštenja i izjava. Optuzba mora precizno oznaciti radnju – cinjenje ili necinjenje – koja je proizvela posledicu, pa se onda moraju dokazivati i radnja i posledica i uzrocna veza između njih. Ni o cemu od pomenutog nema ni traga u saopštenjima.

Da sam na mestu optuzenog, ili da sam njegov branilac, ne bih ni pokusavao da se branim protiv ovako neartikulisanih i nesuvislih optuzbi kako su formulisane u saopštenjima koje smo imali prilike da čitamo ovih dana, već bih tražio od tuzilaca da u postupku tačno i jasno oznace i artikulisu ono ste se stavlja na teret.

-Postupak je pokrenut protiv vladike, a u saopštenjima se govori o arhimandritu Simeonu i naknadno o protosindjelu Nikolaju; međutim, postupak nije pokrenut protiv njih dvojice .

Optuzeni, pa makar bio on i vladika, ne može u postupku koji se vodi protiv njega braniti bilo koga drugog, već samo sebe. Svako ko je optuzen ima pravo da se brani sam, i da sam prezentira svoju odbranu.

Propustajuci da pokrene postupak protiv arhimandrita Simeona za navodne finansijske malverzacije Sinod primenjuje taktiku koju je primenjuje tkz. Haski Tribunal – lažni sud sa laznim presudama – npr. optuzim urednika ovog sajta zbog nečega sto je neki prisutni diskutant napisao na nekom drugom sajtu, i onda ovu proizvoljnu konstataciju ponavljam u nekakvom postupku protiv urednika, ne pruzajuci priliku oljaganom diskutantu da se odbrani od mojih optuzbi, cime se moje optuzbe, ma kako proizvoljne bile, predstavljaju kao dokazane cinjenice iako to nisu.

-Tvrdnje koje se iznose u saopštenjima administratora i u pojedinim novinskim clancima o sadrzini „sumnjivih finansijskih transakcija” (troskovi goriva izvodjacu radova „Rade Neimar”, zakup poslovnih prostorija i slično) su u najblazu ruku smesne. Naime:

a)pojedinacni trosak ili isplata ispituje se samo i iskljucivo unutar ugovorenog posla;

b) ispitivnanje i ocenu finansijskog poslovanja kvalifikovano mogu vrsiti samo strucna lica – finansijski revizori – nakon detaljnog proucavanja dokumentacije, a izjave nestrucnih po tom pitanju – pa makar je reč i o administratoru koji može imati zvanje doktora teologije – su najobičnije diletantske tlapnje.

c) prilikom ocenjivanja „sumnjivosti” i „zloupotreba” mora se prethodno utvrditi koja je pravila je onaj koji je vodio određeni posao bio duzan da postuje a nije ih ispostovao – bilo da se radi o pravilima za vodjenje knjigovodstva ili u postovanju ugovornih obaveza.

U tom smislu, tuzioci bi prvo morali da utvrde da li se na ugovore o izgradnji na teritoriji KiM između Eparhije Rasko Prizrenske i izvodjaca gradjevinskih radova primenjuju gradjevinski i knjigovodstveni propisi SRJ, Srbije, tkz. Kosova, privremene administracije UN, ili EULEX. Da li su pitanja naknadnih i dodatnih radova regulisana u konkretnom slučaju Opstim uzansama za promet robom SFRJ, Posebnim uzansama o gradjenju SFRJ, FIDIC opstim uslovima, FIDIC posebnim uzansama o gradjenju, ili jednim od tri model-ugovora Komisije UN za razvoj koje se odnose na isporuku i ugradnju? Koje knjigovodstvene standarde je morala da postuje Eparhija, koja delom postoji na teritoriji KiM, a delom na teritoriji Srbije?

Tek kada budu bila formulisana pravila koja je u pogledu knjigovodstva i izvodjenja gradjevinskih radova optuzeni bio duzan da postuje, i ukazano šta od tih pravila nije ispostovano, tek tada optuzeni može da pruzi svoju odbranu, jer su sve tvrdnje tuzilaca pre toga najobičnije diletantske tlapnje.

Pošto vladici Artemiju niko ne stavlja na teret da je on bio duzan da nadzire svaku pojedinacnu fakturu/gradjevinsku situaciju, ili da vrsi sravnjenja poslovnih knjiga, ne vidim kako se od njega o ovim pitanjima može traziti bilo kakav iskaz ako pre toga nije utvrdjen prekrsaj u postupku protiv lica koje je prekrsaj napravilo – u konkretnom slučaju, na osnovu saopštenja i izjava, protiv arhimandrita Simeona, i ako u tom utvrdjivanju odgovornosti arhimandritu Simeonu – koji nigde nije optuzen – nije pruzena prilika da se brani.

Na kraju, provalom u prostorije sekretarijata Eparhije sasvim je moguće da je unistena ili sakrivena dokumentacija koja razjasnjava i pravda sve finansijske transakcije koje se arhimandritu Simeonu (ne) stavljaju na teret. Za ovu provalu (koja je izvrsena PROTIVPRAVNO, pre primopredaje, čak i kada bi zaboravili da ANTIKANONICNOST imenovanja administratora kako je obrazlozio brat Rodoljub) iskljucivu odgovornost snose oni koji su je izvrsili, pa bi optuzenom za „finansijske malverzacije” u odbrani uvek bilo dovoljno da izjavi da je dokumentacija u vezi nekog troska postojala, ali je nestala upadom u prostorije sekretarijata Eparhije.

Blagosloven Vam post želim, i prastajte.

Pravnik

izvor: http://www.eparhija-prizren.info/novo/?p=31%3E