„Владика Артемије је према одлуци Св. Архијерејског Синода од 13. фебруара 2010. године задржао свој епископски чин и достојанство, осим права управљања Епархијом. Повратак Владике Артемија на своју ранију дужност зависи само од њега самог и његовог односа према устројству и поретку Цркве Божије. Ако буде подржавао овакве изгреднике само ће бити на његов терет. Понашање лица која се називају његовом ”духовном децом„ не служи том циљу и наноси даљу штету његовом духовном ауторитету и личности и правилном решењу његовог статуса. Наглашавам, епископ Артемије у својим просторијама у владичанском двору у Грачаници ужива пуну личну слободу и може нормално да богослужи, уз знање и сагласност надлежног Епископа администратора и Св. Архијерејског Синода (ово због могућих злоупотреба неодговорних). Духовно руковођење има значајну улогу у црквеном животу, али не може бити изнад Епископског ауторитета и Црквеног канонског поретка. Инсинуације да је владика Артемије наводно ''затворен и да га треба ослободити” су потпуно неистините и то је сам владика Артемије посведочио јучерашњим насилницима којима је поручио да се врате кући и да поштују одлуке Св. Архијерејског Синода које је у суботу у Патријаршији у Београду својеручно потписао.

Владики су такође на располагању и четири монаха које је тражио да остану уз њега и свака тврдња о његовом „сужањству” представља најобичнију клевету која највише штете наноси самом Владики Артемију у чије се име спроводи насиље и шире позиви са алармантним садржајем за „ослобађање заточеног архијереја”.

Због злоупотреба досадашњег званичног Епархијског сајта Епархије Рашко-Призренске одлучено је да се исти преузме под контролу нове управе. Тим поводом Епископ Атанасије је рекао:

Због настављеног анти-црквеног рада досадашњег интернет сајта Епархије Рашко-призренске били смо принуђени да исти привремено угасимо док се не постави нова презентација. Текстови пуни острашћене, мржње, неистина и клевета немају место на сајту на коме стоји светосавски грб наше Цркве и име ове мученичке Епархије. Свака делатност у име Епархије, која није са благословом Администратора Епархије, сматраће се злоупотребом.
Сајт Епархије је годинама коришћен за пласирање разних политикантских и субверзивних вести које су урушавале углед Епархије и СПЦ у целом свету. Преко тог сајта је одржавано једно лажно стање којим је штићено све оно што је рађено у име владике Артемија, а чије су се погубне последице понајбоље јуче виделе у немонашком и нехришћанском понашању поједине његове „духовне деце”. Нажалост, неколико усијаних глава псеудозилота и псеудомонаха стварају утисак да у овој Епархији влада „монахократија”, а не „Христократија” и због таквих часно свештенство, које је иначе понижено, и верни народ потиснути су и безмало истистиснути из служења Богу и изграђивања богочовечанског Тела Христовог.

Епископ Атанасије објаснио је нове детаље у вези случаја Симеона Виловског и његових канонских преступа и финансијских малверзација:

Свети Архијерејски Сабор је два пута експлицитно упозоравао владику Артемија 2006. и 2009. године на погубно деловање његовог секретара Симеона Виловског и на духовно нездраву ситуацију у Епархији коју води и о томе доноси одлуке које, нажалост, нису извршаване. Сада када је утврђено да је безакоње прешло сваку меру Св. Архијерејски Синод је био принуђен да предузме овакву меру и пошаље администратора Епархије који би уз помоћ свештенства и верног народа Епархије требало да санира ситуацију и поврати Епархију у пуни црквени поредак.

Приликом прегледа епархијске документације установљено је да је Симеон Виловски самовољно узимао новац из фонда НВО „Мајка Југовића” намењеног за четири народне кухиње у којима се храни 1200 најугроженијих Срба, за које се средства прикукпљају преко смс-а. Тај новац је користио за потребе личног луксуза, куповину и опремање пословног простора у Београду и друге сврхе противно ставу овлашћене попадије Светлане Стевић која води НВО и која је уложила велике напоре да спречи одливање средстава за гладне. Управо су ове чињенице о којима постоји детаљна документација показале докле је отишао морални пад Виловског, коме је епископ Артемије дао пуну власт и контролу над финансијама и чак кадровским питањима у Епархији, иако му је више пута од Св. Синода и Сабора наређено да истог човека разреши свих црквених дужности због раније утврђених канонских преступа и финансијских малверзација.„

Такође указујемо на изврнуту логику горепоменутих бунтовних монаха: ”Ми не признајемо Синод, него само Сабор!„ Да су иоле трезвени људи могли су закључити: да је Сабор изабрао овог Патријарха, а још два члана Св. Синода били су друга два кандидата за Патријарха, и такође да један исти Патријарх председава и Сабору и Синоду. – Што се некада неки чланови Сабора, овога или неког другог, данас или раније устројеног, не слажу - то је давно одговорено 6. каноном Првог Васељенског Сабора: ”Ако се двојица или тројица због свадљивости успротиве, нека важи глас већине.„”

Vladika Atanasije je poznat u Hrišćanskom svijetu kao vrsni Pravoslavni teolog i svako ko je citao njegova djela razumije zašto. Ne ulazim ja u sudove o vladika, ko sam ja? Znam da je vladika ATanasije strog, glasan, ali to je njegov karakter. Šta se u Crkvi desava, to je stvar unutar Crkve i mi koji smo Cada naše Svetosavske Crkve, treba da budemo oprezni dsa donosenjem zakljucaka. Naročito je opasno biti ishitren i opredjeljivati se na neku stranu. To vodi u podjele, a podjele vode raskolu- sto je radost za zajednickog nam nepraijatelja- satanu. Koliko bi se radovao satana, Mesic, i ostali neprijatelji našeg mucenickog Srpskog roda, da nam konacno uspiju razbiti jedinstvo Crkve i to bas unutar Srbije, u centru... Ne smijemo se pecati na te udice. Pustimo vrijeme da odradi svoje. Ja ne znam šta se desava u vezi vladike Artemije, krivo mi je sto je slučaj sa Pahomijem „zakopan” a ovo akuelizovano i to bas sada kada je vaskrsnji post.
Neka nam Gospod svima podari da se pokajemo, „da ne osuđujem brata svoga”, i da proslavimo Vaskrs jedinstveni u vjeri, ljubavi, u Hristu Gospodu nasem u nasoj Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi.

Истина је да ђаво удара гдје је Светиња, гдје је Свети савез, заједница вјерних, удара на Цркву да саблазни, растиру, подјели, а све са циљем да скрене људе са правога курса-пута који води према Христу Господу. То је врло добро знао наш Свети Сава када је 1219 године у Никеји добио аутокефалност Српске Цркве и од тада наша Српска православна Црква води свој народ и спасава га од замки демонскиг. Сви они Срби, а свједок нам је историја, који су се нашли ван барке СПЦ отпали, се изгубили се и на крају у тами завршили...
Данас је вријеме, драга браћо, када требамо бити јунаци и сјетити се и недавне историје када су комунисти под вођством Титовим направили вјештаћки раскол у Македонији, када су створили непостојећу нацију и ударали су у сриједу јер су знали како једино могу успјети-потпомогнути сатанским силама, и нашао се један епископ који је издао Цркву и представио вјештачко-сатански производ комуниста, то покушавају и у Црној Гори и преко Дрине- али Бог им не да јер таман када помисле да су успјели, да су моћни-оотпадне им десница и све им у праху нестаје.
Останимо вјерна чада нашој Цркви. Христос је Господ глава наше Цркве. Останимо вјерна дјеца нашем Светом Патријарху Иринеју, Синоду Српске Православне Цркве у београдској Патријаршији. Не насједајмо на подвале ђаволсе и не занимајмо се брањењем Христа и Цркве него спасењем и покајањем својим и тиме ћемо највише допринијети добробити наше Цркве, Отаџбине и Српског народа у цјелини.
Покајмо се сви због својих гријехова, исповједајмо се и да се,исповјеђени и причестимо, по благослову, у Теодорову Суботу.
„Панда реи”-све тече, проћи ће и ово искушење, а „Христос је исти и јуче и данас и заувијек” (Свети Апостол Павле)

Да ли су радили по Уставу? Питаш мене. А ко сам ја да ти дајем одговоре и ко си ти да ме то питаш? Ако мислиш на Устав СПЦ, а „они” су Патријарх и епископи, тј. да ли се Патријарх и епископи држе Устава СПЦ?
Човјече јели теби јасно, како је нездраво таква питања постављати, и ако ти то не схваташ, нека те Господ помилује а свима нама подари покајање, да постимо, исповједамо се, причешћујемо.
Исповједаш ли се ти, постиш ли и причешћујеш ли се?

Разговор са јеретицима? У томе ништа лоше нема. Свети Апостоли су сви редом разговарали са јеретицима да би им посвједоћили Христа. Тако и ми треба да свједочимо Христа свима посрнулима око нас, а највише својим добрим дјелима.
Козаро, Козаро, знаш ли ти да су усташе са Козаре 25000 Српске дјеце одвели у логоре - Јадовно у Загреб, гдје су уморени и покрштени-покатоличени...
Ја не разумијем чему толика тензија о тобожњем покатоличавању, да ће се наша Мученичка СПЦ поклонити папи? Наша СПЦ је њима савјест, и зато, пошто неће да се покају, немају искрености (на жалост) у себи, у дијалозима са нама.
Цркву Христову ни „врата адова неће савладати”, само ће узалуд погинути они који изађу ван ње, јер ће пропасти ван благодати Божије.
Господ нама свима нека подари христољубља и братољубља, па и ако другачије мислимо да се не презиремо, мрзимо, опадамо, свађамо, тако и тако ће вријеме показати шта ће бити, а ми се угледајмо на свијетле примјере, Јеванђелском науком се учимо, Цркву-Матер нашу поштујмо и одани јој да крви будемо.
Главу дам вјере не дам!