Vi ateisti ste mi dokazali da Spasioc postoji...jer bez kruga nema ni rupe...a i mi zaceti,rođeni i koji živimo u grehu ne možemo da budemo dobri sami po sebi,jedino Bozijom blagodacu...tako se i vi ne zanosite da mozete da zidate zgradu od 15 spratova bez temelja...i još jedno pogledajte kako je nama „kilavim” vernicama teško sa Bogom...a tek kako je vama bez Njega?!!!

Neće nikome da naskodi da pogleda ovo...hvala bratu „Aragonu” za ovaj link...

http://video.google.com/videoplay?docid=2722640442294523031#

U Iranu se mora biti vjernik a u Srbiji šta ti volja.

Ima mnogo vernika u Srbiji - naročito im se broj povecao zadnjih 20 godina... Pre toga nisu znali ni kad je Uskrs, ni kad je Bozic..., a sada veliki vernici. Tuzno.

„ OpasanLik
(metalostrugar)14. februar 2010. u 12.
... Pre toga nisu znali ni kad je Uskrs, ni kad je Bozic..., a sada veliki vernici. Tuzno.”

To nije tuzno nego radosno...jer koliko se andjela na nebu raduje povratku zabludelom sinu...zalutaloj ovci i gresniku koji se vraca Bogu Ocu i majci Crkvi...jer i ona ko dodje prvi i onaj ko dodje zadnji dobice istu platu...samo molim Spasioca da svi dodju...pa makar bilo to samo na Vaskrs i Bozic...jer cudni su putevi gospodnji...a mi ogrezli u grehu osudjivanja to nikako ne možemo na zalost da shvatimo.

Samo zapamti jedno... šta je palom coveku nemoguće Spasiocu je moguće!!!!

Konkluzolog
...Kad udjes u hram digni glavu i čitaj...
-------------- --------------- ---------

Видим да је твоје питање озбиљније него што сам у први мах помислио и да заслужујеш одговор, па ћу са мојим скромним могућностима покушати дати одговор у најкраћем.
Не мора се бити вјерник. Само се мора „умријети”.
Вјерник се не постаје учлањењем, као у неку странку, нити донацијама ни било како сем читањем Светих књига, слушањем оних који вјеру проповиједају, размишљањем о свему томе и личним искуством.
Мислим да ништа на свијету нема теже него бити вјерник.

Може човјек бити све, од најобичнијег радника до нобеловца, али вјерник не може бити свако.
Можда се чудиш што сам ријеч „умријети” ставио под знацима навода!? Код атеиста је то запечаћено, хоћу рећи коначно, тј. без икаквих знакова. Код мене који сам „на путу вјерника”, тај да кажем чин значи прелазак у другу-духовну димензију. Хоће ли тада бити коначна смрт или нови живот, вјерујем да ће зависити од онога што сам-смо радио-ли у овоме животу.
Добрих људи има и међу вјерницима и међу атеистима.
Међутим, вјера нас учи да су и негативне помисли гријех, а камо ли гордост или неке „ситне” неодмјерене ријечи или радње...
Овдје доброта, по мени губи смисао, јер нема тога који свакодневно не згријеши. Ево на жалост и ова садашња догађања унутар СПЦ, показују тежину вјеровања. Они који су живот посветили Богу, па се побише и ријечи свакакве изговорише.
Што се тиче донатора како рече крвавих руку и било каквих, Црква се не бави испитивањем поријекла новца, па и ако се зна ко су ти донатори. Она не смије њих да одбије нити да испитује њихову вјеру, нити било чију, ван круга свештенства. Напримјер, ако ја дођем у Цркву и кажем свештенику да ћу да се кртстим у православну вјеру, нормално је да ће он то да обави. Ако донесем донације, наравно да ће да их прихвати. Ако су те донације толике да треба моје име записати у донаторске књиге и то ће да се уради, ако ја пристајем. Током служења Св. Литургије у Великој јектенији између осталог каже се Помолимо се Господу за донаторе... и ту се покушава измољење грјехова и донаторима.
Е, сад долази моменат у коме ћемо се, надам се сложити.
По мени је ружно истицање имена донатора у било ком Храму. Бојим се да се обичај показивања дарова по свадбама инфилтрирао и у Цркви.
На моју жалост годинама нијесам долазио у БГ тако да не могу лично видјети те исписане стубове, али ти у потпуности вјерујем.
Обилазио сам многе цркве и манастире по ЦГ не сјећам се да сам тако што видио.
И мени би можда сметало ако би на Храму Христовог вазнесења у Подгорици ставили натпис донатора МИла Ђукановића или Владе ЦГ или сл. ако их има.