Помаже Бог,драга браћо и сестре.Нисам дуго дискутовала,али сам пратила и удивљавала се многим бисерима.Све што је било недостојно нисам запамтила и нисам хтјела да видим ради свога унутрашњег мира. трудила сам се да што више узрастам у вјери,аистовремено падала до саме прашине,исправљала кораке и кајала се.Одлазила сам са породицом у манастир Липље и тамо се напајала благодаћу Божијом.Тамо нас је дочекивао игуманСтефан духовник достојан свога животног одабира.По годинама ми може бити син,а по мудрошћу,зрелошћу и достојношћу отац.Зато га са великим уважавањем и поштовањем зовемо „Оче”Пале усправља,отпале враћа,жедне напаја.Служи нам као светионик и утврђује вјеру у нама.Док га питамо има безазлени дјечачки израз лица,а када нас савјетује старачки и намрштено,упућује и исправља.Лако га је вољети и поштовати јер је достојан.Ко год може нека посјети овај манастир па ће разумјети ове моје редове.Молимо се Драгом Богу да му да снаге,здравља и мудрости да истраје у овом тешком и злокобном времену,те да му на одабраном путу буде што мање трња.С поштовањем од моје породице.Вама драга браћо и сестре желим да истрајете у Часном посту који нам долази,те да се сви преобразтимо у људе боље него што смо били.Даће Драги Бог!