U svojoj Besedi prilikom hirotonije vladika Irinej (Dobrijevic) je rekao: „Своју захвалност упућујем, како професорима и колегама, тако и студентима Универзитета Лојоле у Чикагу …” Iz zvanicne biografije biskupa Irineja može da se procita da „he primarily worked in education, teaching at Loyola University in Chicago…”.

Univerzitet Lojola (Loyola) u Cikagu je najpoznatiji u Americi jezuitski (li sto bi Hrvati rekli isusovski) univerzitet, veoma je ponosan na svoju jezuetsku tradiciju, a i ime je dobio po osnivacu jezetskog reda Inasiju Lojoli. Za one koji ne znaju ništa o jezuitima evo vise informacija ko su jezuiti koje toliko voli nas biskup i kojima se pred tolikom mitropolitima i vladikama ponosno zahvalio.

Pokornost papi i duhu papizma

Red jezuita poznat je i kao Društvo Isusovaca i na njihovom amblemu se nalaze slova IHS i neguju kult Sunca. Jedan su od po zlu cuvenih papskih kaludjerskih redova koji je, sa motom, „Ad maiorem Dei gloriam” („Za veću slavu Bozju”), u sesnaestom veku osnovao Spanac Ignacio Lojola. Osnovni cilj rada bio je obnova rimokatolicizma, ugrozenog protestantskom reformacijom. U tu svrhu, Lojola je kao osnovno nacelo reda postavio apsolutnu pokornost papi i duhu papizma (mada je, u stvari, red imao velikog uticaja na pape i bio svojevrsna „crkva u crkvi”). Jezuita je, po naredjenju vise vlasti, mogao biti poslan bilo gde i bilo kad na propoved; on je, kako tvrdi Lojola, po naredjenju te iste vlasti morao da smatra da je belo - crno, i obratno, da priznaje nad sobom i vlast beslovesne zivotinje, ako mu je Bog „odredi”za staresinu.

Ignacio LojolaJezuiti su se veoma brzo proširili po Zapadnoj Evropi. Osnivajuci mnoge srednje i visoke skole, veoma su uticali na razvoj evropske inteligencije; trudeci se da, preko ispovesti, zagospodare savestima ljudi, uspeli su da za kratko vreme steknu simpatije, naročito među zenskim svetom, kome je godila svojevrsna „blagost” jezuitskih „dusebriznika”. Lojola im je sastavio duhovne vezbe koje su se sastojale u zamišljanju slika iz Svetog Pisma i njihovom „sozercavanju” (sto je praksa potpuno tudja svetootackoj askezi). Takođe, bilo im je dopusteno da lažu i cine druge slične stvari, koje treba da služe „na veću slavu Bozju”. Pošto su se pokazali beskrupulozni u ostvarenju svojih namera i beskarakterni u toboznjem ugadjanju Bogu, pripisana im je izreka „cilj opravdava sredstvo”, a reci nekome da je „jezuita” znacilo je reci mu da je licemer i podlac, maskiran obrazinom covecnosti. Jezuiti su se ukljucili u rad inkvizicije, a ognjem i macem su nastojali da sire papizam u Severnoj i Juznoj Americi, među lokalnim indijanskim stanovnistvom koje ih se grozilo. Papa im je dao pravo da prodaju indulgencije (oprostajnice grehova), cime su se oni obilato sluzili, pa su ljudima koji su materijalno pomagali red oprostajnice svih grehova davali dva puta - jednom u toku zivota, a jednom na samrti.

Jezuiti su militantna organizacija u okviru katoličke crkve, ustrojena kao vojska sa činovima. Glavni u Redu je General i on je zapravo Crni Papa, stvarni vladar Vatikana. Prvi General i osnivač Reda je španski sveštenik Injasio Lojola, koji je 1534. za vreme vladavine Pape Pavla III smatrao da se protiv jeresi (sve većeg broja pristalica protestantizma) crkva mora boriti prikrivenim i nasilnim metodama Poznati „Ilumbrados” jezuita bio je i zloglasni Fransis Bordžija Iako mnogi i danas veruju da su oni samo deo rimokatoličke crkve sa svojim specifičnim učenjem, njihova istorijska uloga je daleko mračnija i mnogim ljudima nepoznata. Lojola je inače i osnivač prvih Iluminata (Ilumbradosa).

TAJNA ZAKLETVA UZ KAMU

Jezuite posebno povezuje njihova specifična zakletva koju mora da položi svaki jezuitski iskušenik kada stupa u određeni čin. On tada kleči na crvenom krstu pred nadređenim u Redu. Ispred njega su dve zastave: poznata žuto-bela zastava papstva i crna zastava koja ima kamu sa dve oštrice i crveni krst iznad lobanje sa dve ukrštene kosti. To je zastava jezuitskog reda, tvrdi Alberto Rivera.

Prilikom polaganja zakletve nadređeni daje novom iskušeniku mali crni krst sa raspećem koji iskušenik mora da pritisne na svoje srce i tada mu nadređeni pruža kamu. Iskušenik prihvata oštricu kame i pritiska vrh u pravcu svog srca. Nadređeni mu tada, držeći dršku kame, govori sledeće reči:

„Sine moj, sada si naučen da igraš prikriveno - među rimokatolicima da budeš rimokatolik i da špijuniraš sopstveno bratstvo; da ne veruješ ni jednom čoveku, niti u jednog čoveka; među reformistima da budeš reformista, među hugenotima da budeš hugenota, među kalvinistima da budeš kalvinista. Među protestantima da budeš protestant i pridobijanjem njihovog poverenja da držiš čak i besedu sa njihove propovedaonice i da ih potkazuješ svom silinom svoga bića naše svete religije i našeg pape. I da si u stanju da se spustiš tako nisko da postaneš Jevrejin među Jevrejima, što će ti omogućiti da prikupiš sve informacije za svoj Red kao odani vojnik pape.”

Pogledajmo dalje zakletvu:

„Naučen si da podmuklo seješ seme mržnje i ljubomore među narodima, regionima i državama koje žive u miru, i podstičeš ih na krvava dela, gurajući ih u ratove jedne protiv drugih, i da kreiraš revolucije i građanske ratove u zemljama koje su nezavisne i prosperitetne, izigravajući da neguješ umetnost, nauku i uživanje u blagodetima mira. Da učestvuješ na strani boraca i da igraš u tajnosti sa svojom braćom jezuitima, koji mogu biti na istom poslu na suprotnoj strani u ratu, ali da se otvoreno suprostavljaš onome za koga bi mogao biti povezan. Samo Crkva na kraju mora da izvuče dobit iz uslova koji će biti sastavni deo konačnog mirovnog sporazuma i koji će opravdati sva sredstva”.

„Naučen si sada svojim dužnostima špijuna, da prikupljaš sve statističke podatke, činjenice i informacije od svakog izvora; da se dodvoravaš kao poverljiva osoba u poznatim krugovima protestanata i jeretika svakog nivoa i svake ličnosti, kao i bankara, trgovca, advokata, među učenicima škola i studentima, u parlamentima i zakonodavstvu, u državnom pravosuđu i da budeš ’sav prtljag svim ljudima’ za dobro pape, čije smo sluge do svoje smrti.

Primio si sve instrukcije pre nego si posto iskušenik, i služio si kao pomoćnik, ispovednik i sveštenik, ali nisi bio okružen sa svim neophodnim da bi komandovao armijom Lojole u službi pape. Moraš služiti odgovarajuće vreme kao sredsvo i izvršilac naređenje svojih nadređenih. Niko ovde ne može komandovati ko nije sebe blagoslovio sa krvlju jeretika. Bez prolivanja krvi ni jedan čovek ne može biti spasen…”

TAJNA MISIJA U ZNAKU SUNCA?

Napomenimo samo ukratko da su po svedočenju dr Rivere njemu preneta neka znanja i informacije koje su bile najčuvanije tajna Vatikana i koje se u istorijskim knjigama nisu pominjale. Njegov glavni učitelj je bio nemački jezuita kardinal Avgustin Bea, konfesor pape Pija XII i predsedavajući Rimokatoličkog Ekumenskog Pokreta. Jedna od tajni koju je on „odao” svom učeniku Riveri je jezuitsko prikriveno učešće u stvaranju dve paklene ideologije: sa jedne strane to je bio nemački nacizam (kao i prethodno fašizam u Italiji koji je zabranio sve druge konfesije osim rimokatličke), a sa druge ateistički komunizam, kako bi se zbacio sa vlasti najveći zaštitnik istočne ortodoksne crkve- ruski car. Ako je cilj bio da se u međusobnom sukobu fizički uništi što više jeretika, zadatak je uspešno obavljen. U Drugom svetskom ratu, gde su sukobljeni „vernici ” i „nevernici” , pored velikog broja ubijenih Jevreja (danas se nastoji izvršiti revizija o tačnom broju), stradalo je i dva miliona Nemaca (najviše protestanata) i 20 miliona Rusa (pravoslavaca) i nešto manje drugih jeretika (Engleza) i pagana (Cigana). Tu su, naravno i Srbi.

Zato Rivera kaže da su u pravu svi oni protestanti koji su tvrdili da je katolička crkva „Majka prostitucije i gnusnosti na Zemlji”, te da Jovanovo Otkrivenje (glava 17) ne opisuje drevni Vavilon, već sadašnji Vatikan.

Rivera još dodaje da Satana sedi upravo u samom vrhu Vatikana, te da je najviše bio šokiran kada je na ruci jednog španskog jezuite visokog ranga video prsten sa masonskim obeležjem i kada je saznao da je isti bio i član španske komunističke partije. Takođe je saznao da je jezuita General u bliskim vezama sa Iluminatima u Londonu.

Rivera otkriva i da neki sveštenici jezuiti sa naporom prihvataju ove laži nemajući drugog izlaza osim ove službe.

Zanimljiv je i Riverin opis krstaškog pohoda (počeo 1096.) na Jevreje (Judejce) koji su živeli u izgnanstvu u Evropi. Tada su pobijene čitave jevrejske naseobine, dok su žene masovno silovane. Njihova tako rođena deca, bez očeva, bila su krštena kao rimokatolici, da bi onda kada su odrasla silom naterana da idu na hodočašće u Jerusalim. Tamo su, međutim, na prevaru prodata Arapima kao roblje u zamenu za zlato.

Podsetimo da su upravo jezuiti tvorci ustaškog pokreta u Hrvatskoj 1941. kao i ideološki tvorci kosovskog otcepljenja od Srbije. Novinar i publicista Greg Szymanski tvrdi da skrecenica UCK (Ushtria Clirimatare Kosoves) zapravo znaci „Ustaša of Croatia operating in Kosovo”

Pravoslavni narodi smatraju da aspiracije Rimokatoličke crkve prema „šizmatičnom” istoku, odnosno svim istočnoevropskim zemljama u kojima je pravoslavlje dominantan oblik hrišćanske veroispovesti traju još od raskola u hrišćanskoj crkvi 1054. godine.

JEZUITSKI LOGORI SMRTI

Katolička crkva je na različite načine pokušavala da pounijati pravoslavni živalj na ovim prostorima. Metode su bile potpuno suprotne od proklamovanih ciljeva. Počevši od raznovrsnih oblika političkih i ekonomskih ucena, pa sve do najgorih oblika nasilja i prinudnog „pokrštavanja” već krštenih. Vatikan je svoje delovanje uvek bazirao na svojim monaškim redovima. Nažalost, iskustva Srba sa katoličkim redovnicima su krajnje negativna i to prvenstveno zahvaljujući fratrima iz reda isusovaca (jezuita). Neki od tih „otaca”, koji su inače pripadali redu ustrojenom po životnim pravilima jednog od najčestitijih i najvećih katoličkih svetaca Franje Asiškog, bili su među najgorim zločincima u Drugom svetskom ratu, a njihova zverstva u NDH, i to naročito u „logorima smrti” - Staroj Gradiški i Jasenovcu - teško su shvatljiva normalnom čoveku. Loš glas o zločinima katolickih redovnika proneo se celim svetom izjednačavajući ih sa već ozloglašenim dominikancima, ili „božijim psima”, kako ih zovu, koji su tokom viševekovnog inkvizitorskog terora na sebe zauvek navukli mržnju protestanata.

Vatikan je ulogu nosioca katoličkog prozeletizma prepustio svom najperfidnijem redu - jezuitima. Proračunati, hladnokrvni i vrlo obrazovani, jezuiti su postigli ogromne uspehe u latinizaciji pravoslavnih vernika u Rumuniji, Moldaviji, Ukrajini, Belorusiji i Rusiji. Oni su iskustvo sticali po džunglama Južne Amerike, odakle su svojevremeno i proterani, po pustarama Afrike, pa čak i Kine i Japana, i to u vreme kada su ove dve zemlje bile zatvorene u samoizolaciji.

Zahvaljujući ratnim zbivanjima, sankcijama, raznim nesrećama koje su se stuštile na naš narod, jezuiti su uspeli da, uglavnom preko svoje humanitarne organizacije „Keritas”, stvore svoja uporišta i u našoj zemlji, i to prvenstveno u područjima gde je stanovništvo mešovitog nacionalnog sastava kao što je to slučaj sa Bosnom ili Vojvodinom.