Здравље

Рекоше ми јутрос: „ Помени оца Јоила”,
веле ниси добро, за здравље Ти зебу,
као да не знају да си већ на Небу
и да Те је земља давно прежалила.

Моле се за Тебе, оздрављење Твоје,
Хоће да што дуже поживиш са њима,
Као да без Крста Васкрсења има,
Као да се Хришћани смртне уре боје.

А ја сам се само мирно смијешио,
За себе се браћо ми грешни молимо,
Здравији нам Отац никад није био.
Дај Господе да се и ми тако „разболимо”.