Срби у Задру прелазе у римокатоличку вјеру
Datum: 31.01.2010 19:00
Autor: Глас Српске
ЗAДAР - У православној цркви Светог Илије у Задру само понекад гори свијећа, јер је већина Срба одлучила да пређе на римокатоличку вјеру, изјавио је свештеник Петар Јовановић, преносе агенције.

Свештеник Јовановић истиче да му се само понекад придружи неколицина Срба јер, како тврди, од њих 26 хиљада, колико их је било прије рата, тек три хиљаде посјећује ову цркву.

Свештеник објашњава да је лани сахранио 20 особа, вјенчао само један пар и крстио само петоро дјеце. Тврди и да у Задру ниједно српско дијете не иде на вјеронауку, али и да се већ одавно не учи ћирилица.

- Свега шест кућа прославило је ове године Јовањдан, а четири Никољдан. Чак 95 православаца повукло је крштеницу из Светог Илије и однијело је у римокатоличку цркву, а све то зато што желе вјенчање у таквим црквама, али и да мајке и очеве на тај начин могу покопати на римокатоличком гробљу - истакао је Јовановић.

Српско народно вијеће сматра да њихове куће нису похаране у ратним прогонима, већ у терористичким нападима. Објашњавају да су у вријеме када су паљене, односно у временском периоду од 1991. па до 1992. године, Задром харале паравојне формације које су тјерале становништво, али и уништавале куће и радње.

Обнова ових кућа није потпала под први Закон о обнови кућа уништених у рату, већ под Закон о државном тероризму. Срби су зато тражили одштету, а не обнову, а у међувремену, то је измијењено, па се обнова у залеђу спроводи као и у другим мјестима широм Хрватске, а власници су изгубили све спорове.

Србима у Задру недостаје одлучности да нешто покрену, промијене, па тврде да су тек прије мјесец регистровали Самостану српску странку и у Задру, иако је то највећа српска странка у Хрватској.

За њено оснивање било је потребно само 20 потписа, али и то су једва скупили, јер се људи и даље плаше, па тако интересе Срба заступа човјек из ХДЗ-а, с обзиром на то да Срби нису имали своју листу.

Матавић „православац”
Један од оснивача Удружења хрватске православне заједнице, која још није ни регистрована, Иво Матавић тврди да је он православац, али не и Србин.

Он тврди како јер његова намјера да се ограде од Србије, јер с њом немају везе, док због политике те државе у Хрватској имају само проблеме. Он се нада да ће се двије цркве ујединити. Матавић тражи и изједначавање усташа и четника, а одрекао се „три прста”.