Forums : Pravoslavlje

Comment
Kosovo u aprilu!?
jzpl
2010-01-31 02:26 PM
ДРАМАТИЧНО УПОЗОРЕЊЕ ИЗ МОСКВЕ: Већ у априлу КОСОВО ОЧЕКУЈЕ „ОЛУЈА”
Аутор: Петар ИСКЕНДЕРОВ , Објављено: 31. 01. 2010.

Анализа онога што се догађа у последње време око Косова омогућава да се изведе закључак како се разрада сценарија за гушење српског отпора обавља на ширем нивоу, а не само на Косову

План албанских сепаратиста Косова да, уз подршку САД и Европске уније, угуше српски отпор на северу покрајине поприма све реалније обрисе. Изјаве власти Приштине и заоштрене међународне дискусије о косовском проблему омогућавају нам не само да изведемо закључак да албански екстремисти планирају оружану операцију него и да представимо могући развој догађаја, расподелу улога, а и да оценимо степен међународне подршке која је обећана премијеру Косова Хашиму Тачију и другим бившим главешинама терористичке Ослободилачке војске Косова.

Отворено заседање Савета безбедности УН о Косову, одржано 22. јануара, обележено је усијањем страсти без преседана. Први пут од времена дискусија из лета 2007. године - када је Русији пошло за руком да оспори резолуцију о признавању независности Косова разрађену на Западу на основу плана специјалног представника Генералног секретара УН Мартија Ахтисарија - позиције страна су сасвим јасно искристалисане. Водеће државе као да говоре различитим језицима. Ако су генерални секретар УН Бан Ки Мун, САД и западноевропске земље, које су га подржале, позвали - цитирамо извештај генералног секретара – на „флексибилност у раду на одређивању начина деловања у погледу учешћа Косова у регионалним и међународним механизмима и форумима”, Русија и Србија су у томе видели истискивање УН са Косова и легитимизовање независног статуса покрајине.

ТАЧИЈЕВА НАЈАВА Међутим, у центру јавних дискусија први пут се нашао такозвани план за „коначно решење питања Северног Косова”, припреман у Приштини. О том плану је неколико дана пре заседања говорио премијер Хашим Тачи, који је изјавио да се тај план припрема уз учешће међународних представника и да му је циљ „јачање суверенитета и територијалне целовитости Косова”. Ова 2010. година требало би да буде „година консолидације косовске државе”, обећао је Тачи. Међу основним задацима у плану је предвиђена ликвидација српских органа власти и управе, створених у Косовској Митровици и српским општинама које гравитирају овом граду на основу избора који су одржани маја 2008. године у складу са законодавством Србије. Осим на српске представничке органе, главни ударац ће бити усмерен против српских полицијских органа и царинских служби, које данас колико-толико контролишу саобраћај преко административне границе Косова са остатком Србије.
Натовске снаге КФОР, размештене на Косову, пружају Албанцима оружану подршку. Према расположивим информацијама, то питање је принципијелно решено током раније посете Приштини команданта јужног крила НАТО у Европи америчког адмирала Марка Фицџералда. После преговора са косовским руководством и командом снага КФОР, он је органе власти косовских Срба означио као…„Опасност по безбедност” Косова. „Сва кршења резолуције 1244 Савета безбедности УН ми третирамо као опасност по безбедност. Пошто паралелне структуре власти нису прихватљиве по тој резолуцији, ми изражавамо забринутост”, подвукао је адмирал.

Посебна пажња у плану Приштине поклоњена је међународном покривању припремане операције. Тај задатак је стављен у надлежност САД и Европске уније. Американци би требало да блокирају покушаје Србије и Русије да усвоје резолуцију у Савету безбедности УН. Од Брисела се, пак, тражи да још више пооштри притисак на руководство Србије како би одустало од подршке косовским Србима и затворило административну границу са Косовом за српске добровољце.

Што се тиче времена извођења операције, она може бити реализована већ у априлу. То ће се догодити после објављивања расплинутог саветодавног мишљења о статусу Косова у Међународном суду УН у Хагу и стварања „општине Митровица”на северу покрајине. У њеном руководству ће бити ангажовани Албанци и мањи број Срба који пристану да сарађују са Приштином.

Познат по својој прозападној оријентацији, председник Србије Борис Тадић је у свом излагању поводом антисрпског плана Приштине, НАТО и ЕУ био веома опрезан. Он је изјавио да „коначно решење питања Северног Косова, разрађено у Приштини, не носи ништа добро онима који тамо живе”. Још отвореније се и жешће изразио први заменик сталног представника Русије у УН Игор Шчербак. „Ми сматрамо да би у садашњој сложеној ситуацији требало одлучно пресецати покушаје – ма од кога они долазили – промовисања штетних концепција за Косово, које не само да на најгрубљи начин крше резолуцију Савета безбедности УН 1244 него и провоцирају напетост у покрајини и дестабилизују ситуацију”.
У разрађени план, према расположивим информацијама, умешали су прсте не само чланови косовске владе него и руководилац Међународне цивилне канцеларије на Косову Питер Фејт, који је такође на челу косовске мисије Европске уније. Та је канцеларија, отворена у пролеће 2008. године – одмах после самопроглашења независности Косова и његовог признавања у САД и водећим земљама чланицама ЕУ. У састав тог органа, који није предвиђен ни у ком документу УН, улазе представници 14 држава ЕУ и НАТО, а међу њима је и Швајцарска, која се бави практичном реализацијом „Ахтисаријевог плана” на Косову, који је разрађен у бриселским коридорима, али није одобрен у Савету безбедности УН.

ГУШЕЊЕ СРПСКОГ ОТПОРА Занимљиво је да заступник Косова на заседању Савета безбедности УН министар иностраних послова у сепаратистичкој влади Скендер Хисени у свом излагању уопште није коментарисао план за Северно Косово. А када се појавио пред новинарима, он је увијено саопштио да Мисија Европске уније на Косову и Међународна цивилна канцеларија „не промовишу никакву врсту ”коначног решења питања Северног Косова„.






”
jzpl
2010-01-31 02:35 PM
Анализа онога што се догађа у последње време око Косова омогућава да се изведе закључак како се разрада сценарија за гушење српског отпора обавља на ширем нивоу, а не само на Косову. По својим основним параметрима (незадржива оружана операција уз подршку псеудомировних снага НАТО и ЕУ, њена међународна политичко-дипломатска логистика, коришћење марионетске администрације), план за „коначно решење питања Северног Косова” кореспондира са оним сценариом који је председник Грузије Михаил Сакашвили разрадио за војну операцију против Јужне Осетије августа 2008. године. Чак је циљ оба документа сличан: код Сакашвилија он је формулисан као „успостављање уставне јурисдикције”.

А још раније – у августу 1995. године – сличан сценарио испробан је на крајинским Србима. Хрватска је на њих упутила регуларну армију, а САД и Европска унија су дали политичку логистику. Уосталом, тада се она показала сувишном, пошто ни власти Југославије ни руководство Русије нису реално стали иза Републике Српске Крајине, која се гушила у крви. Тадашњег југословенског лидера Слободана Милошевића тада је више бринуло да, заједно са међународним посредницима, са српске политичке сцене уклони Радована Караџића и Ратка Младића, које је он без основа сматрао главним и најопаснијим конкурентима. Што се Москве тиче, Балкан тада није био у сфери њеног нарочитог интересовања, и Москва је испољавала тек делимично интересовање само за смиривање у Босни.

Како ће се развијати догађаји овог пута – веома је тешко рећи. Јер, осим косовског, на мапи нових балканских ратова могуће је појављивање босанског фронта, исто тако важног за Србе, православље и Русију. Његово отварање већ је обећао председник Хрватске Стипе Месић, који одлази са своје функције 18. фебруара. Он је изјавио да хрватска армија треба да изведе војну операцију против босанске Републике Српске ако она спроведе референдум о самоопределењу по косовском обрасцу.

Извор Фонд стратешке културе, Москва

Превод Рајко Досковић

jzpl
2010-01-31 02:39 PM
Zanjemo onako kao smo sejali

Обрад Кесић, аналитичар ТСМ Глобал из Вашингтона: Србији не верују ни Руси ни Американци
Аутор: Марија Кордић , Објављено: 31. 01. 2010.
Наредни месеци кључни су за опстанак Републике Српске и северни Космет, каже за НТ Обрад Кесић, аналитичар ТСМ Глобал из Вашингтона, и поручује:Србији не верују ни Руси ни Американци

Не може се рећи да су се, од доласка Барака Обаме на чело америчке администрације, односи између Србије и Америке поправили, али постоји мали помак који даје наду да ти односи могу да се побољшају - каже у интервјуу за НТ Обрад Кесић, аналитичар агенције ТСМ Глобал у Вашингтону.

Нажалост, додаје Кесић, то побољшање не значи да ће Србија имати бољу позицију у остварењу сопствених интереса. Тај мали помак ка позитивнијим односима између Америке и Србије гради се на политици условљавања која и даље представља најважнији фактор у америчкој спољној политици према Србији. Осим тога, и овај помак је остварен на основу значајних уступака владе у Београду на уштрб српских интереса.

Које је уступке направила влада у Београду?Најважнији уступци владе у Београду су око Косова. Од омогућавања постављења Еулекса, па до најновијих обећања да ће Србија престати да инсистира да се Еулекс и УН придржавају споразума „о шест тачака” који је постигнут између Србије и генералног секретара Бан Ки Муна. Постоје и други потези, попут заједничког притиска Београда и Вашингтона на премијера Милорада Додика и на РС, а уз то бих додао и охрабрујуће речи неколико чланова Владе који најављују спремност да уведу Србију у НАТО. Све то показује ток догађаја који у великој мери иде у правцу америчких очекивања. Нажалост, и ово мало побољшање у односима је врло плитко и ограничено на једнострано задовољство америчких чиновника који се баве Србијом и Балканом.

Како Ви гледате на све чвршће везивање Србије за Русију?

-За Србију је најбоље да има најбоље могуће односе и са Русијом, и са ЕУ и са САД. Ти односи морају да се изграђују на основу заједничких интереса, али нужно је да Србија прво јасно дефинише сопствене националне интересе. Тренутно, а рекао бих и у последњих девет година, ово дефинисање српских националних интереса није се остварило, и због тога постоји генерална конфузија, што је и највећа препрека за изградњу коректних и бољих односа са другима. Мислим да Руси већ одавно врло мало верују Србима, а још мање очекују од њих. Не само због перцепције да су власти у Београду више наклоњене Америци, него и због тога што имају осећај да они немају јасне ставове, прво и првенствено везано за сопствене интересе, попут Косова.

jzpl
2010-01-31 02:41 PM

Мислите да је логика Москве „зашто би Русија заступала српске интересе ако Србија сама од њих одустаје”?

-Руси су свесни и виде да Србија у суштини води неискрену борбу за Космет. Постоји реторика која се нон-стоп користи, која обећава одлучну и жестоку борбу за Косово, а с друге стране имамо серију потеза Србије који, у суштини, ојачавају независност Косова. Најбољи пример је захтев власти у Београду упућен Русији да не блокира извештај генералног секретара УН преко којег је отворен пут успостављања Еулекса. Руси су то видели као доказ да је Србија неискрена у својој борби за Косово и не верују да би могла да буде искренија и у политици и у односу према Русији.

Може ли то привидно везивање за Русију да нас кошта погоршања односа са САД?

-Пошто не верујем да се Србија стварно приближава Русији, не верујем ни да би то могло озбиљно да угрози односе са САД. Да је искренија у жељи да има добре и јаке односе и са Москвом и са Вашингтоном, можда би ту и било простора да Србија искористи односе са Русијом да би ојачала своје позиције са Америком. Али, ситуација је сада таква да САД не страхују превише да ће Србија нагло да се приближи Русији која, истовремено, не верује у искреност српских односа са њом, тако да, у суштини, Београд оваквим понашањем слаби односе и са Русијом и са Америком. Чини ми се да неки људи у Београду мисле да су паметнији и способнији од Руса и Американаца и да могу да их изманипулишу за сопствени интерес и маркетинг.

Како ће изгледати даљи развој догађаја на Космету ако је влада у Београду заиста у пракси одустала од борбе?

Наредна година је много важна из више разлога. Очекујемо пресуду Међународног суда правде, али најважније питање ове године биће северно Косово и Митровица. Због тога што је у току акција Америке, Еулекса и локалних албанских институција да се северни део у потпуности асимилира у „независну државу” Косово. У Америци постоји уверење да је Србија прихватила ову „реалност” асимилације и да, чак, помаже у остваривању неких циљева везано за овај процес. Тако се, на пример, у Вашингтону много говори о томе да је Србија одступила од захтева да се спроводи споразум о шест тачака, да се то види по томе да је царина Косова већ постављена и да границе према Србији у потпуности контролишу власти у Приштини. Уз то, званични Вашингтон је у истој мери задовољан именовањем нових судија од стране Владе Србије, које су већ прихватиле сарадњу са институцијама из Приштине. То може да буде приказано као корак према укидању паралелних институција, поготову у правосуђу.

Колико су реалне прогнозе да ћемо у међувремену ући у ЕУ?

-Најаве разних личности у Београду и у Бриселу да би тај процес могао да се заврши у наредних пет година, једноставно су нереалне. У Србији постоји лажна дебата о Европској унији. Представа да у Србији постоји неки озбиљан антиевропски блок, није тачна. То је креација политичког маркетинга да би се застрашили гласачи и на тај начин ојачала позиција такозваних проевропских снага у Србији. Све главне политичке странке подржавају улазак у ЕУ, само се разликују по томе колико је то питање од приоритета. Они који би што пре, и по сваку цену, ушли у ЕУ, превише гледају утопијски на Унију као на лек за све српске болести, а они који би успорили или условљавали улазак, превише потцењују чланство у ЕУ. И једни и други су неискрени у свом опредељењу према „европским вредностима”


jzpl
2010-01-31 02:46 PM
„...Шта, по Вашем мишљењу, Америка заправо жели од Босне?

-Тешко је проценити, поготову кад се узме у обзир да садашња америчка администрација, због великих глобалних изазова и економске кризе, нема могућност да се бави питањима на периферији америчких националних интереса, попут Балкана. Генерално постоји инерција у америчкој спољној политици, која се у случају Босне своди на уверење да су муслимани највеће жртве, а Срби највећи џелати, и да Дејтонски споразум није успео да изгради функционалну и стабилну државу. У Америци постоји уверење да би функционалнија држава могла бити једино централизованија држава. Због овог уверења, америчка политика је, у последњих годину дана, кроз серију састанака у Бутмиру покушавала да исфорсира уставне промене које би водиле у правцу централизације власти у Босни.

У чему је суштина сукоба између Инцка и Додика?

-Инцко жели да очува институцију високог представника као најмоћнију институцију у БиХ, где би он и његови спонзори у Вашингтону, али и појединци у европским земљама, одлучивали о свему. Једноставно, он жели да се врати оно време кад је Педи Ешдаун кроз насиље и наметање одлучивао о свему. Због таквог недемократског и нелегалног понашања високих представника, Босна је претворена у последњу аутократску државу у Европи, у којој су се кршила основна људска и грађанска права и у којој су закони и друге државне одлуке доношени насилнички и арогантно.

Инцко тврди да је у питању ”европска будућност БиХ„?
-У суштини, највећа препрека за улазак БиХ у ЕУ, и за дугорочну политичку стабилност, јесу високи представник и његова канцеларија. Немогуће је решити било какав проблем кад високи представник и његови спонзори нон-стоп руше локалне демократске институције и игноришу вољу бирача БиХ. Сада бошњачки политичари и већина бошњачке јавности не прихватају РС и прижељкују њено укидање. Истовремено, високи представник и други странци, поготово Американци, и даље им дају наду да је то могуће постићи ако је ситуација у БиХ довољно нестабилна и опасна. Јасно је онда да Бошњаци немају нимало мотивације да постигну договор кроз компромис и дијалог са Србима и Хрватима. Зашто би разговарали и преговарали кад постоји шанса да постигну максималистичке циљеве ако би убедили странце да само радикалан потез са њихове стране може да спречи нови рат?

Може ли то да се деси, да дође до укидања РС?

-Садашња конфронтација између премијера Додика и Инцка представља кључни моменат не само за РС, него и за БиХ. Ја се надам да ће сви у БиХ, кад се види да је високи представник ирелевантан и немоћан да даље намеће решења, схватити да им је једина шанса за бољу будућност у директним међусобним преговорима и договорима.

Како објашњавате недавну изјаву председника Тадића да ће чувати интегритет Босне?

-Изјаве председника Тадића су коректне и не би требало да се превише анализирају у контексту сукоба Инцка и Додика. Једноставно, Србија мора да потврђује свој став кад је реч о територијалном суверенитету и интегритету БиХ, поготово што тражи да се то поштује кад је у питању Космет. Изјава председника Тадића није проблематична, али мислим да постоје проблеми у односу Србије према РС.

Који проблеми?

-Нико не очекује да Србија угрожава сопствене интересе због РС, али не би требало да ради нешто што отежава позицију РС и њених лидера. Нажалост, мислим да у последње време Србија то ради. Активно помаже онима који притискају и уцењују РС и непотребно компликује позицију РС. Исто тако, иницијатива о резолуцији о Сребреници се ради на начин који директно отежава позицију РС. Аргумент који се стално користи да би се дисквалификовала РС око свих питања, од Дејтона до високог представника, јесте морални - да је она ”геноцидна творевина„, па због тога не може да оствари статус који јој гарантује Дејтонски споразум. Злочин у Сребреници је темељ овог аргумента, и одвајање жртава Сребренице у посебној резолуцији парламента Србије, ојачаће морални аргумент који користе противници РС.

Који проблеми?

-Нико не очекује да Србија угрожава сопствене интересе због РС, али не би требало да ради нешто што отежава позицију РС и њених лидера. Нажалост, мислим да у последње време Србија то ради. Активно помаже онима који притискају и уцењују РС и непотребно компликује позицију РС. Исто тако, иницијатива о резолуцији о Сребреници се ради на начин који директно отежава позицију РС. Аргумент који се стално користи да би се дисквалификовала РС око свих питања, од Дејтона до високог представника, јесте морални - да је она ”геноцидна творевина„, па због тога не може да оствари статус који јој гарантује Дејтонски споразум. Злочин у Сребреници је темељ овог аргумента, и одвајање жртава Сребренице у посебној резолуцији парламента Србије, ојачаће морални аргумент који користе противници РС.

Преузето са сајта: www.nedeljnitelegraf.co.rs
”
Comment Remember this topic!
Looking for Tassel Keychain ?
.