Свака част.Само, нисам сигурна да их не ѕанима...

Samo oni koji nisu utvrdjeni u pravoslavnom hrišćanstvu i ne čitaju Hristove reci i besede se neobično brinu da ne postanu katolici i da ne poseti srbiju neki strani verski poglavar osim srpskog ili ruskog...Čini mi se da zaboravljaju kome se mole već se trude i brinu svetske brige gde se i kako se mole...

Heratena, ja mislim da mnogi zamalgjuju sutinu formom. Cvrsto verujem da je ljubav i pobrojano u blazenstvima uz Bozije zapovesti najvaznije. Još sam vise ubeđena da Gospod neće d a dozvoli da nas prevare u kuci cija je ON glava.
Brate Tomo, prica jeste sednostavna i da da Bog da bude svakodnevna.
Mnogo pozdrava

Pomaze Bog draga Bako,
Lijepo svjedocenje o bozijoj ljubavi, kao da smo svi za trenutak bili s tobom u crkvi o kojoj govoris. U pravu si, vjernici se mole Bogu, mlada dusa se krstava, napolju hladno - zimska idila. Zivot je zivot zbog dana poput ovog kojeg opisujes,„Evo dana koji stvori Gospod radujmo se i veselimo u njemu”.

Da li nekoga zanima sto su dveri otvorene ili sto dolazi Papa? Zaista ne vjerujem. Ipak mislim da kada bi, kao narod, spojili zamišljene tackice svih nezanimanja zamišljenom linijom dobili bi graf koji bi nam, bez emocija, pokazao vrijeme u kome živimo i dobili bi odgovor gdje idemno i šta možemo ocekivati u buducnosti. Nazalost previse je stvari koje nas ne zanimaju. Ne zanima nas ni sto je papa primio u posjetu Tompsona, ni sto je izbacen pomen 700 000 novomucenika jasenovackih iz crkvenog kalendara...

Pomorce u svakom trenutku zanima gdje je svjetionik i kada je more mirno i glatko poput ulja i kada ne vide ni prst ispred sebe od velikih valova i oluje.

svako dobro u Gospodu tebi i svima tvojima

Опрости, али ово је нетачно.
„Никада али НИКАДА се у Православној Цркви није крштавало за време Литургије и измишљали нови почетци литургије - не постоји ни у једном служебнику.”

У Православној цркви се некада и крштавало и венчавало баш за време литургије. Одвајање обреда крштења и венчања из литургије је новијег датума.
То што се Баки учинило као другачији почетак није ништа друго него додавање јектенија за оне који се крштавају на самом почетку после „Благословено царство.”

Motritelj, lupio si tesku glupost. Ne možeš tako samouvereno nabacivati stvari, a da nisi procitao ni jednu knjigu o tome, ili neki drugi relevantan izvor.

Krstenje, vencanje, pa i opela..u prvoj crkvi su i te kako obavljani za vreme Liturgije. A i danas u nekim ruskim crkvama ima tih primera.

Zato pre nego pocnes da, iz nekog razloga, optuzujes nekog ili nešto i ubacis tu i Justina Popovica (da bi tvoje reci dobile vaznost), smiri se malo i sagledaj stvari kao hrišćanin, a ne kao clan centralnog komiteta komunista.

Pomaze Bog.
Uopste niste u pravu. Procitajte vi malo stivo o krstenju i Sv.Lituregiji.
NIKADA, ALI NIKADA SE NE KRSTAVA I VENCAVA ZA VREME SVETE LITURGIJE.
Ne znam zašto brate moras nekoga nazivati komunistom zato što je dap mišljenje. Sv.Justina Popovica i izneo svoje mišljenje.
Ne znam od kada si ti na ovom forumu.
, ali mislim da brat motritelj zna vise od svih nas. Milion puta je postavio postove koji su nas uputili u ispravne molitve i postovanje Sv.Otaca

Добра моја „Мојадецо”, уопште не сумњам да брат Мотритељ зна више од многих од нас, и даље то мислим јер и ја уживам да читам његове постове. Из њих увек нешто корисно научим. Ипак уз сво дужно поштовање и нашег брата, и тебе и свих вас, у раној цркви се јесте крштавало на светој литургији. У најранијој хришћанској пракси то се догађало на Велику Суботу. Катихумени су се припремали за свето крштење за време великог поста. Отуда се на литургији Пређеосвећених дарова у другој половини Часног поста и дан данас чују прозбе „Ви који се спремате за свето крштење...” итд. Такође се крштавало и на велике празнике. Отуда и данас, уместо Свјатиј Боже се на велике празнике пева „Јелици во Христа крестистесја, во Христа облекостесја, Алилуја.” Значи, крштавање (погужавањем у воду) се дешавало после Малог Входа. На литургији Верних новокрштени су примали и свету таjну Причешћа, и тиме постајали удови Цркве којој је Христос глава.

Касније, како је број оних који су приступали Светој Цркви растао, крштавало се и на литургијама ван великих празника. Још касније, како је време пролазило, из практичних разлога, а може бити и због тога што нам је понестало времена да стојимо на дугим литургијама где се крштавало и по више десетина душа, из литургије су издвојене прозбе за крштење и састављен је самостални обред какав данас свештеници имају у својим требницима.
Исто важи и за венчање. Вршио се на светој литургији. Супружници су се на литургији заједно причешћивали и тиме постајали „једно тело”, примајући у себе Тело и Крв Господа и Спаса нашега Исуса ХРиста. Данас, у самосталном обреду венчања, младенци пију вино из исте чаше. То није причешће, јер се обред врши ван свете литургије, али одатле долази тај обичај.
И још нешто - сви самостални обреди који почињу са „Благословено Царство...” су некада били део литургије, док други који почињу са „Благословен Бог наш”, као што нпр. обред малог водоосвећења, нису били у саставу литургије.

Ово све пишем из главе, и по сећању из школе веронауке при храму Св. Александра Невског, али о томе има доста литературе, коме је она доступна. Кога не мрзи да гугла, има и на мрежи корисних штива из литургике.
Ево нпр, прнашла сам баш на сајту православље.нет, а то је сајт који уређује наш строги и правоверни брат Мића и Аћим текст о крштавању на литургији;
http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=крштење

А и у нашој СПЦ ово није редак догађај:

http://www.spc.rs/sr/arhijerejska_liturgija_krstenje_u_vrbickoj_crkvi_u_arandjelovcu

Ово је предиван текст:

http://casopis.sabornost.org/tekst.php?d=3&serija=1&id_sveska=22&id_tekst=53

Свако добро свима!

Црква то и даље ради - само што је далеко чешће крштење ван литургије него у склопу ње, и многи нису никад присуствовали литургијском крштењу. Изгуглирај „литургијско крштење” и видећеш вести из разних епархија СПЦ о крштењима на светој литургији. Постоји одлука светог архијерејског сабора из 1991 године у којој се говори о литургијском крштењу.

Пре неколико година сам присуствовала на два венчања на литургији - једно у нашој Српској Православној цркви овде у Торонту, а друго у храму Руске Заграничне Цркве. Ретко, али догађа се.

mojadeca
NIKADA, ALI NIKADA SE NE KRSTAVA I VENCAVA ZA VREME SVETE LITURGIJE

:)) Све сами стручњаци

Празник Светог Атанасија Александријског веома свечано је прослављен у храму Светог Архангела Гаврила, подигнутог у част Српске војске и њене борбе у Првом светском рату. Литургију је служио Његово Преосвештенство епископ хвостански Атанасије, викар Патријарха српског уз саслужење 5 свештеника и 3 ђакона.

У склопу Литургије је венчао поручника српске војске мр Негована Иванковића, вишегодишњег преданог сарадника са Одбором за верску наставу на пољу духовног образовања и васпитања припадника војношколског система, са његовом изабраницом Јасмином. У Литургији су учествовали официри Војне академије и Војне гимназије и многобројни ђаци и питомци.

Епископ Атанасије је пререзао колач и на тај начин обележио свој имендан. У садржајној беседи Владика је указао на чињеницу да човек не може да постоји ако не воли и није вољен. Свако од нас има потребу да буде прихваћен од другога, јер у противном остајемо у тами смрти. - Љубав је тема сва 3 радосна повода којима смо се сабрали данас у овом Светом храму, рекао је Владика и додао да је јеванђеоска прича о блудном сину упечатљива потврда тријумфа очинске љубави, чин венчања потврда љубави двоје људи који слободно изаберу, а личност Светог Атанасија потврда љубави човека према Богу.

Многобројни верни народ је честитао Владици имендан и пожелео многаја љета, а посебно дирљиво честитку упутила су деца, чланови хора ''Гаврилчићи'' при поменутом храму.