Vlada Srbije zajedno sa gradonacelnikom Beograda već pravi marsutu po kojoj će se kretati papmobil.
Deca taj dan neće ići u skolu a obavezni su da se na predvidjenim lokacija pojave sa zastavicama nacisticke Nemacke.
Zaduzena komisija za docek pape će prethodno u skolama sirom Srbije da obavi „edukaciju” kako se krsti po novom eUropskom sistemu.
Papmobil će se zaustaviti pred Skupstinom gde će predstavnici Vlade Srbije kleci na kolena da od pape prime blagoslov.
Tu će papa lično da obavi pokrstavanje.
Nakon ove ceremonije, papmobil odlazi na Vracar gde će poglavnik rimokatolicke crkve da pokrsti patrijarha, mitropolite i episkope, a nakon toga i hram Svetoga Save da pocasno preimenuje u katedralu Sv. Pavao Antun.
Specijalni tim će odmah potom da u pokrstenu crkvu ugradi orgulje radi održavanja svecane mise.
Nakon specijalne mise, papa i Boris Tadic će da iz redova lokalnog stanovnistva lično regrutuju nove franjevce.
----------------

Ovo sam nasao na netu, ali ne verujem da smeju da objave detalje marsute.

Никада се нећемо одрећи тебе, вољено Православље! Никада те нећемо издати, благочешће отаца! Никада те нећемо оставити, мајко побожности! У теби смо рођени, у теби живимо и у теби ћемо умрети. А ако времена то буду тражила и хиљаде пута умрећемо за тебе.
(блажени Јосиф Вријеније)

Екуменизам је заједничко име за псевдохришћанства и за псевдоцркве Западне Европе. У њему су срцем својим сви европски хуманизми са папизмом на челу. А сва та псевдохришћанства, све те псевдоцркве нису друго већ јерес до јереси. Њима је заједничко еванђелско име: свејерес.
(Православна Црква и Екуменизам, о. Јустин Поповић, Солун 1974.г.)

О причешћу јеретика:
Неустрашиви Исповедник богочовечанских истина православних објављује свима људима у свима световима: „Причешће од јеретика - отуђује од Бога и предаје ђаволу”. У Евхаристији: „хлеб јеретички и није тело христово”. „Каква је разлика између светлости и таме, таква је и између православног Причешћа и јеретичког. Православно просвећује, јеретичко помрачује; једно сједињује са Христом, друго - са ђаволом; једно оживљује душу, а друго - убија”. „Причешће из јеретичких руку јесте отров, а не прост хлеб”.
(ава Јустин Поповић „Православље и екуменизам”)

Данас циљ непријатеља људског рода није само да одвоји верне од пута спасења којим га води Црква Христова, већ да створи властиту „Цркву Христову”, и да претвори само Тело Христово у једну „екуменску” организацију, како би на тај начин припремио долазак свог изабраника - Антихриста...
(Јеромонах Серафим Роуз, ''The Orthodox Word'', No 5 (70) Sept-Oct. 1976 - „The Royal Path / True Orthodoxy in an age of Apostasy”)

Они који су се удаљили од благочешћа и оставили отачке и правоверне догмате наше вере и заједничког Предања Цркве, павши и скренувши у новотарије и туђе идеје као и (друге) неправославне обичаје, и који кривотворише и оскврнише истину благочешћа, такви више нису нити се могу називати истинским хришћанима, већ се као неправославни и иноватори одсецају и одељују од хришћанске и црквене заједнице и избацују из свештеног тора, као заражене овце и сатрулели удови, те подлежу крајњим и највећим црквеним казнама, и будући потпуно отуђени од божанске благодати са ђаволом на вечни пакао бивају осуђени.
(Сабор у Константинопољу из 1724. г., којим је председавао цариградски патријарх Јеремија III, Манси т.37, кол. 209)

Бежите дакле, браћо од њих и од општења са њима. Такви су лажни апостоли, препредени делатељи, прерушени у Апостоле Христове. То није ни чудо јер се сам Сатана првображава у анђела светлости. Није дакле за чудо, кад и слуге његове, прерушавају се у слуге праведности, али свршетак (крај) ће им бити по делима њиховим.
(Св.Марко Ефески)

Intercommunio општење са јеретицима у светим тајнама, нарочито у светој Евхаристији, то је најбезочније издајство Господа Христа, издајство јудинско и притом издајство васцеле Цркве Христове...
(Православна Црква и Екуменизам, Ава Јустин)

Бог је Творац свију људи. А Бог је Отац само оних људи који верују у Сина Божјега и у синовство. „Који се год одриче Сина, тај ни Оца нема, а ко признаје Сина, тај има и Оца”. (1Јн. 2,23) - Сви су људи створења Божја и потенцијално синови Божји. Али истински су синови Божији „они који Га примише и којима се даде власт да се назову синови Божји, који верују у име Његово, који се не родише од крви... него од Бога” (Јн. 1,12-13). Ова разлика између хришћана и нехришћана, тј. између рођених и створених мора се нарочито истицати у наше време вулгарне пропаганде да су све вере једнаке, снижујући планину у долине, а не дижући долине у висину планине.„
(Св. Владика Николај)

Онима који Цркву Христову нападају мудровањем да је она подељена на такозване гране које се разликују учењем и начином живота, и онима који тврде да Црква не постоји на видљив начин, негоће настати у будућности кад се све гране или секте или чак религије уједине у једно тело, и онима који не разликују истинско свештенство и тајне Цркве од јеретичких, него веле да су крштење и причешће јеретика довољни за њихово спасење, и онима који опште са горепоменутим јеретицима, или помажу или бране њигову нову јерес екуменизма под изговором братске љубави или као пут сједињења одељених Хришћана: АНАТЕМА!!
(АНАТЕМА ПРОТИВ ЕКУМЕНИЗМА, Сабор Руске Загр. Цркве, Orthodox Life, 1983.g.)

ИЗ БОЖИЋНЕ ПОСЛАНИЦЕ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА И СВ. АРХ. САБОРА СПЦ 1998. ГОД.
... Зато вам, браћо и сестре, стављамо на срце и душу потребу да чувамо јединство Цркве Христове, јединство Духа свезом мира, једно тело, један Дух, један Господ, једна вера, једно крштење (в. Еф. 4, 3-5). Том јединству Цркве увек се супростављао, и сада супроставља, грех у човеку – особито гордост и самољубље. Гордост изврће веру, ствара јереси и расколе. У гордоме нема ни вере, ни љубави. Чувајмо се да нас због каквих интереса пролазног света, зли људи не увуку у јерес, грех против истине, и раскол; грех против љубави и јединства Цркве и народа. Схватамо да је не само од јеретика, него и од расколника одступио Дух Свети, те не само јеретици него и расколници не могу имати спасење. Ту истину изразио је у трећем веку Св. мученик Кипријан картагински: ''Коме Црква није мати, Бог му не може бити Отац''; а блажени Августин: ''расколници могу имати веру у Свету Тројицу, имати Свето писмо, и тајне, али не спасење”. Спасења ван Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве нема, јер је Христос рекао да ће основати Цркву Своју, и врата пакла неће је надвладати (в. Мт. 16, 18); а Свети апостол Павле, да је Црква стуб и тврђава истине (в. Тим. 3, 15). Да нас новорођени Спаситељ сачува од гордости, од јереси и раскола, и свих греха, да би свагда били једно у Њему, и спасавали се у јединству са свима Православним у свету. Имајмо у виду да не просто слога, него једина света слога Србина спасава.

То са папом је паљевина ту и паљевина тамо.
Село гори, баба се чешља.
Као да нас нису и гори посећивали.

Konstruktor 28. januar 2010. u 12.22
Dolazi Papa a mi?
--------------------------------------

И ми долазимо. Ево, малопре сам купио карте за Србију.

avtor

Као да нас нису и гори посећивали.

:))))

И као да их нисмо као најрођеније дочекивали ...

A šta drugo,nego se organizirati,za „”novu„ Krvavu litiju”,pa šta nam Bog da.Bar nešto „Novo” da se organizuje,šta je već „Stara” prica,pa kom obojci,kom opanci.

A KAKO TO IZGLEDA ZRELA SREDINA ZA DOLAZAK PAPE DA STANEMO U RED KADA DOĐE SA AVIONOM PA DA NAS ODMAH OD SURČINA POČNE POKRŠTAVATI I DA TRAŽIMO BLAGOSLOV OD NJEGA KAO NEKE VLADIKE SA SVEŠTENSTVOM TO ŠTO NAŠI POLITIČARI FUKARE PRMAJU RAZNE BJELOSVJETSKE FUKARE KOJE SU IH I DOVELE NA VLAST UZ POMOĆ OBEZBOŽENOG NARODA IMA VIŠE VEZE SA MATERIJALNIM I TIJELOM ALI DOLAZAK PAPE JE DIREKTAN UDAR NA DUŠU OVOG NARODA ŠTO JE I JEDINO VAŽNO

„Ponavljam,kakvu smo korist imali od atentata,stavljanja pred Turke,bolje rata nego pakta itd.Koliko nas ima danas i koliki smo.”
Jesi li ti pravoslavan ili ...?
Po ovome sto napisa po tebi je najbolje da smo se poturcili i pokatolicili, sad bi nas kao bilo vise, ali ne bi bili pravoslavni Srbi. Car Lazar ( kojeg nasa crkva slavi kao sveca ) nije trebao izaci pred Murata nego postati vazal i lizat iz njegovog sahana.
Na kraju po tvom razmišljanju ni Hristos nije trebao da se sukobljava sa farisejima, trebao je da se „dogovara sa neprijateljima” farisejima. Nije bitno koliko nas je nego kakvi smo. Niko ne kaže da treba da se opasujemo eksplozivom i idemo u Pristinu ali treba da svjedocimo istinu a ne da laz prihvatamo kao nešto normalno, naročito ako nas još niko i ne goni na to. Drugi su žrtvovali i zivot ne zeleci da pristanu na mamonove ponude a sad mi sami zovemo mamona da nam dodje i time opravdavamo njegove postupke. Pravoslavlje nije defetizam, kako ga ti možda zamišljas nego put, istina i zivot.
Ja u dolasku „nepogresivog” za nas pravoslavne ne vidim ni put, ni istinu niti zivot. Samo provaliju, laz i smrt.
Kako rece sv. Nikolaj zicki „neće nas spasiti vestina nego vrlina”.
Tako nas „vestina” pregovora sa rimokatolicima neće opravdati pred Gospodom kad budemo pitani sto odstupismo od vere istinske zovuci vuka među ovce.

ма дај Боже када би смели да учествују у једној таквој Литији. Него би побегли у први хаустор.

DA JE LAZAR PUSTIO TURKE U EVROPU Ne bi BIO SVETI CAR LAZAR A NAS VIŠE Ne bi NI BILO JER BI POSTALI POTURICE A DALEKO BILO DA NAM JE TAČI IDOL U POLITICI NEMA PRIJATELJA SAMO INTERESI ONI SU RIJEŠILI DA NAS POTAMANE SAMO ŠTO SMO PRAVOSLAVNI I MOŽEŠ TI DA TAKTIZIRAŠ KOLIKO HOĆEŠ MI SMO NJIMA SMETNJA A SVETI VLADIKA NIKOLAJ JE REKAO AKO JE BOG SA NAMA KO MOŽE PROTIV NAS ŠTO SE RATA TIČE ČITAVO VRIJEME RATA U BOSNI BIO SAM TAMO GDJE TREBA DA BUDEM SA MOJIM NARODOM

Među najpotresnija italijanska dokumenta o hrvatskom genocidu nad Srbima spada pismo generala Aleksandra Luzana Musoliniju. Evo tog pisma:

„Duče! Moja bezgranična odanost prema Vama mi, nadam se, daje za pravo da, u nečemu, odstupim od strogog vojničkog protokola. Zato i žurim da Vam opišem jedan dogadjaj kojemu sam, unazad tri sedmice, lično prisustvovao.
Obilazeći sreska mesta Stolac, Čapljinu i Ljubinje (između 60 i 130 km severno od Dubrovnika) – saznam od naših obaveštajnih oficira da su Pavelićeve ustaše, prethodnog dana, počinile neki zločin u jednom selu (Prebilovci), i da će, kada se to pročuje, okolni Srbi ponovo da se uznemire.
Nedostaju mi reči da opišem ono što sam tamo zatekao. U velikoj školskoj učionici, zatekao sam zaklanu učiteljicu i 120 njenih učenika! Nijedno dete nije bilo starije od 12 godina! Zločin je neumesna i nevina reč – to je prevazilazilo svako ludilo! Mnogima su odsekli glave i poredjali ih po djačkim klupama. Iz rasporenih utroba ustaše su izvukle creva i, kao novogodišnje vrpce, rastegli ih ispod plafona i ekserima ukucali u zidove! Roj muva i nesnošljiv smrad nisu dozvoljavali da se tu duže zadržimo. Primetio sam načeti džak soli u ćošku i zgranuto ustanovio da su ih klali polako, soleći im vratove! I taman kad smo odlazili, u zadnjoj klupi se začulo dečje krkljanje. Pošaljem dvojicu vojnika da vide šta je. Izneli su jednog djaka, još je bio u životu, disao je sa napola presečenim grkljanom! Svojim kolima odvezem to jadno dete u našu vojnu bolnicu, povratimo ga svesti i od njega saznamo punu istinu o tragediji.
Zločinci su najpre, na smenu, silovali učiteljicu Srpkinju (ime joj je Stana Arnautović) i onda je, pred decom ubili. Silovali su i devojčice od osam godina. Za sve to vreme, pevao je silom dovedeni orkestar cigana i udarao u tambure!
Na večnu sramotu naše, rimske crkve – i jedan božji čovek, jedan župnik, u svemu tome je učestvovao! Dečak koga smo spasili, brzo se oporavio. I čim je rana zarasla, našom nepažnjom pobegao je iz bolnice i otišao u svoje selo, da traži rodbinu. Poslali smo patrolu za njim, ali uzalud; našli su ga na pragu kuće zaklanog! Od hiljadu i nešto duša, u selu više nema nikoga! Istoga dana (to smo otkrili kasnije) kad je izvršen zločin u školi, ustaše su pohvatale još 700 stanovnika sela Prebilovci i sve ih bacili u jamu ili na životinjski način na putu do jame pobili. Spasilo se samo oko 300 muškaraca: jedino je njima uspelo da probiju ustaški obruč oko sela i da pobegnu u planinu! Tih 300 preživelih jače je od najelitnije Pavelićeve divizije. Sve što su imali da izgube, oni su izgubili! Decu, žene, majke, sestre, kuće, imovinu. Čak su i straha od smrti oslobodjeni. Smisao njihovog života je jedino u osveti, u strašnoj osveti njih je, u neku ruku i stid što su preživeli! A takvih sela, kao što su Prebilovci, puna je Hercegovina, Bosna, Lika, Dalmacija.
Pokolji Srba su dostigli takve razmere da su, u tim krajevima, zagadjeni i mnogi vodeni izvori. Iz jednog vrela u Popovom Polju, nedaleko od jame u koju je bačeno 4.000 Srba, izbijala je crvenkasta voda, lično sam se u to uverio! Na savest Italije i naše kulture pašće neizbrisiva mrlja, ako se, dok je vreme, ne distanciramo od ustaša i ne sprečimo da se nama pripiše da podržavamo bezumlje!”

Pismo Dr Pribislava Grizogona nadbiskupu Stepincu

Pišem vam ovo kao covjek covjeku.kao krscanin krscaninu.Nakanjujem se mjesecima na to,cekajuci hoće li prestati stizati uzasne vijesti iz Hrvatske,kako bi se mogao sabrati i mirnije pisati.

Punih 10 mjeseci kako se po Hrvatskoj na najzvjerskiji način Srbi ubijaju i unistavaju se milijarde njihova imetka,a crvenilo stida i gnjeva oblijeva lice svakog postenog Hrvata.

Pokolj Srba poceo je prvih dana jadne Nezavisne Države Hrvatske (Gospic, Glina, Gudovac, Bosanska Krajina, itd)i traje bez prekidanja ovih dana.

Nije sva strahota u samom ubijanju. Ona je u ubijanju svega od reda: staraca, žena, djece, i to u ubijanju uz strahovito divljacko mucenje.

Te nevine Srbe su nabijali na kolac, lozili im vatru na golim prsima, pekli ih žive na vatri, spaljivali u kucama i crkvama žive, polijevali kljucalom vodom i tada poliveno mjesto derali i solili, kopali živim oci, rezali usi, jezik nos, svecenicima rezali nozevima brade i obrve skupa sa kozom i mesom, otsecali im spolovilo i zaticali u usta, vezivali ih odostraga za kamione i onda sa njima jurili, prebijali ljudima noge i ruke, zabijali im u glave eksere,golemim ekserima zakivali ih za pod kroz slijepo oko,bacali žive u bunare i provalije,a odozgo na njih bacali bombe, razbijali im gvozdenim cekicima glave, djecu bacali u vatru, u vrelu vodu, u krecane, rastrzavali djecu za noge, razbijali im glave o zidove, prebijali kicme o kamenje i klade i još mnoga uzasna mucenja izvrsavali, kakva normalni ljudi ne mogu ni zamisliti.

Hiljade i hiljade Srpskih lesina nosila je Sava, Drava i Dunav, kao i pritoke ovih rijeka. Bilo je lesina sa natpisom:„pravac Beograd, putuj kralju Petru”: u jednom camcu koji je uhvacen na Savi bila je hrpa djecjih glava sa jednom zenskom (može biti glava majke te djece) sa natpisom „Meso za Jovanovu pijacu u Beogradu”!

Strahovit je slučaj Mileve Bozinic iz Stabandze, iz koje su na nozu izvadili dijete. Pa grozni slučaj nađenihpecenih glava u Bosni.

Nadjene su posuda pune srpske krvi, pa slučajevi prisiljavanja Srba da piju vrucu krv svoje poklane brace. Silovane su nebrojene žene, djevojke i djevojcice, matere pred kcerkama i kceri pred materama,a gomile djevojaka, žena i djevojcica odvodjene su u logore ustaša za bludnice.

Čak su silovanja vrsena i u oltarima pravoslavnih crkava.

U Kotaru Petrinjskom natjeran je sin da siluje rođenu mater! Pokolj 3000 Srba u glinskoj pravoslavnoj crkvi i ubijanje Srba u oltaru crkve u Kladusi sve gvozdenim cekicima u glavu, stoji bez premca u povijesti. Za sva ova strahovita i necuvena nedjela postoje detaljni i vjerodostojni zapisnici.

Uzas ovih nedjela zaprepastio je Nijemce i Talijane. Oni su fotografirali ogroman broj slučajeva ovih uzasnih pokolja. Nijemci govore da su Hrvati ovo radili i za vrijeme tridesetogodisnjeg rata i da je od toga doba postala u Njemackoj izreka: „Sacuvaj nas,Boze,kuge,gladi i Hrvata”.

Srijemski Nijemci preziru nas radi toga i postupaju sa Srbima covjecno. Talijani su fotografirali posudu od 3,5 kilograma srpskih ociju, te jednog Hrvata okicenog s ogrlicom, od nanizanih srpskih ociju i jednoga koji je dosao u Dubrovnik opasan sa dva djerdana srpskih jezika.

Strahote logora u kojima su pobijene hiljade Srba ili su pustene da pomru od zlostavljnja, gladi i izme, uzasne su. Nijemci pripovjedaju o jednom logoru u Lici, u kom je bilo na hiljade Srba, ali kad su dosli tamo nasli su ga prazna, natopljena krvlju i krvavim krpama rublja i odjece. Tu je, kažu, izgubio glavu i jedan srpski vladika.

U jasenovackom logoru i danas se muce i propadaju hiljade Srba koji su tamo po ovoj strasnoj zimi smesteni u poderane ciganske barake bez dovoljno slame i pokrivaca, dobijajuci dnevno za hranu po dva krompira.

U povijesti Evrope nije bilo ovakvih slučajeva.

Mora se poći u Aziju u doba Tamerlana i Dzingis kana ili u Afriku, u crnacke države njihovih krvolocnih vlada, da se naidje na slične slučajeve. Sa ovim je hrvatsko ime osramoceno na vjekove. Ništa nas ne može potpuno oprati. Ni posljednjem Ciganinu na Balkanu nećemo smjeti spomenuti nasu hiljadugodisnju kulturu hrvatsku, jer niti Cigani nisu ovakvih zvjerstava radili.

Zašto ja ovo pišem vama,kada niste politicka licnost i ne mozete za ovo snositi odgovornost? Evo zašto: u svima ovim besprimjernom divljackim zločinstvima koji su vise no bezbozni,sudjelovala je i nasa katolicka crkva. Veliki broj svecenika, klerika, fratara i organizovane katolicke mladezi sudjelovali su u svemu ovome: katolicki svecenici postali su logornici i tabronici ustaški, te su kao takovi naređivali i odobravali ta strasna mucenja i klanja krstenog svijeta.

Čak je i jedan katolicki svecenik zaklao jednog pravoslavnog svecenika. Oni to nisu smjeli ciniti bez dozvole svojih biskupa, a ako su cinili bez nje, onda su morali gubiti sluzbu i doći pred sud. Buduci da se to nije dogodilo, znači da su biskupi dali svoju dozvolu.

Drugo, katolicka crkva je upotrebila sve ovo da pokatolici prezivjele Srbe. Dik se zemlja još pusila od nevine krvi mucenika, dok su jecaji razdirali grudi prezivjelih nesrecnika, svecenici, fratri, casne sestre, nosili su im u jednoj ruci ustaški bodez, a u drugoj molitvenik i krunicu.

Sav je Srijem preplavljen lecima biskupa Aksamovica tiskanim u njegovoj tiskarnici u Djakovu u kojima se pozivaju Srbi da spasu zivote i imetke prelazenjem u katolicku vjeru.

Nasa crkva kao da je htjela pokazati da zna ubijati duse, a ustaška vlast tijela. A na katolicku crkvu pada još veca sumnja zato što su u isto vrijeme srusene mnogobrojne pravoslavne crkve, druge preobracene u katolicke, oteti svi pravoslavni samostani,razvucena sva imovina i upropascene velike povijesne vrijednosti, pa čak nije ostavljena na miru ni patrijarsijska crkva u Srijemskim Karlovcima. Sva ova nasilja na savjesti i dusi nanijela su još veću sramotu hrvatskom imenu.

I ako se mi Hrvati nećemo moći sasvim oprati od sramote koju smo na se navukli ovim zločinstvima, ipak možemo svoju odgovornost smanjiti pred svijetom i svojom savjesti, ako dignemo svoj glas protiv svega gore navedenog.

Poslednji je cas da to učinimo. Poslije sviju velikih zločinstava u povijesti covjecanstva i velike kazne. Šta će biti od nas Hrvata ako se dobije utisak da smo bas do kraja u ovim zločinstvima ustrajali?

U prvom redu duzna je crkva da digne svoj glas,prije svega zato što je crkva Isusova. A poslije toga zato što je ona mocna. U Njemackoj su veliki katolicki biskupi imali smjelosti da dignu svoj glas u korist progonjenih Zidova, akod nas nijedan biskup nije digao svoj glas u korist progonjenih krscana koji su strasnije progonjeni nego Zidovi u Njemackoj.

I zato će na glave katolicke crkve pasti najveca odgovornost za kaznu Boziju i ljudsku koja mora snaci hrvatski narod ako se na vreme ne pokaje za ovaj strasni i neoprostivi svoj grijeh.

Napisao sam Vam ovo pismo da spasim svoju dusu,a Vama ostavljam da trazite i nađeteputa za spasenje svoje duse.

Jedan od mnogih koji je prvo covjek i krscanin, a onda i dobar Hrvat.

U Zemunu,8.2.1942.
Dr Pribislav Grizogono

Brate, tema je dolazak pape u Srbiju...
Sramota je zbog svih naših poklanih i stradalih od ruke koju je blagosiljao Stepinac i njegov papa, da te ubeđujem u nepotrebno postavljanje pitanja oko dolaska pape. Ako ti Justim ,Nikolaj, sveti oci, sva svedocanstva o zločinima i sve cinjenice da papa nije i nikada ne može Srbima biti prijatelj, onda ništa ne vredi.
Samo je jedan put, istina i zivot,neka te Bog cuva.

Da ga posavetuje teško će moći ako sam nije u stanju da prosudi šta je pricati a šta ne. Ovo pocinje da me podseca na severnoamericku politiku - jedan dan nešto lanes, a drugi se izvines i idemo dalje. Mudar covek nema potrebe da se izvinjava za svoje reci. Govori retko ali mudro.

Konstruktor:„Pa nije Isus ratovao sa farisejima,nego ih je sazaljevao i navodio na pravi put.Nisu trebali zdravi doktora,nego bolesni.”
Ti ili slabo nešto poznajes Evangelija ili si malo zlonameran. Pa naravno da Hristos nije ratovao ni sa kim jer je On jedini bezgresan i nepogresiv ( a ne ovaj samoprozvani trorogi iz Vatikana) ,ali su oni ratovali protiv Njega pa su ga na kraju i razapeli.
А фарисеји изишавши начинише веће о Њему како би Га погубили. Но Исус дознавши то уклони се оданде.Mt.12.14

A kako je on „pregovarao” i po tvom ih „sazaljevao” vidi se iz ovog:

А Исус рече им: Чувајте се квасца фарисејског и садукејског. Mt.16.6
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате царство небеско од људи; јер ви не улазите нити дате да улазе који би хтели.Mt.23.13
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени.Mt.23.14
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што проходите море и земљу да би присвојили једног, и кад га присвојите, чините га сином пакленим, удвоје већим од себе.23.15
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што дајете десетак од метвице и од копра и од кима, а остависте шта је најпретежније у закону: правду и милост и веру; а ово је требало чинити и оно не остављати.Mt.23.23
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери што чистите споља чашу и зделу а изнутра су пуне грабежа и неправде.Mt.23.25
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као окречени гробови, који се споља виде лепи а унутра су пуни костију мртвачких и сваке нечистоте.Mt.23.27
Pravoslavlje je ljubav brate. Ljubav prema npr. zalutalom bratu koji se drogira i kojem trazis leka a ne da ga tesis i da mu dajes lazne nade, ili još gore da se solidarises s njim pa da se i ti pocnes drogirati jer kao da bi njemu bilo lakse. To ti je onako bukvalno odnos pravoslavlja i rimokatolicizma. Prastaj

Ja moram da priznam da sam razmišljao o tome kako možda i nije losa strategija da se Papa pozove i doceka u srbji.

Ali, blezenopocivsi patrijarh Pavle i sam rece „ dobro nam Nedosao”, a svima nam je dobro poznato kakav je On sin Pravoslavlja bio, i onda razmišljam, zašto onda Patrijarh Irinej poziva i raduje se Papinom dolasku i sa velikom dozom ambizioznosti i entuziazma prica o ekumenskim dijalozima.

Ja mislim (i sa strahom se nadam) da novi nam Patrijarh zna šta radi, iako ja sada, u ovom trenutku, nisam sposoban da shvatim šta bi Papin dolazak donio pozitivno.

JOV-
(раб божији)

из које си ти земљаче секте? :))

Koji lokomotivski dah !! Koja pluća !! To medEcina još nije vidila. To majka više ne rađa. Svaka čast KO3APA.

http://www.youtube.com/watch?v=qdWjClIM0Dw&feature=related
Konstruktore, pogledaj ovo.

Nije sve crno belo, Konstruktore. Nisu Srbi ubice, i nisu krivi za sve sto ih je snaslo. Ne mogu se davati ocene o istorijskim zbivanjima generalno i razlicite stvari meriti istim arsinima. Tako stvaras predrasude, a one te udaljavaju od istine. Bilo je trenutaka u istoriji kada smo kao narod gresili, a bilo je trenutaka i kada smo bili krivi sto smo uopste živi, sto postojimo.
Pošto je ovo na forumu Pravoslavlje, evo samo odgovora.
Kakav crni atentat na papu ? „Ne ubij”, toga se pravoslavni drže.
Poseta pape Srbiji ? „Ne sastaj se sa jereticima, cuvaj cistotu svoje vere i duse”, toga se pravoslavni drže.
Ekumenizam ? Svejeres

JA MISLIM DA PAPA I PATRIJARH ZNAJU ZBOG ČEGA JE DOŠLO DO RASKOLA 1054 GODINE I NE VIDIM RAZLOG DA UOPŠTE PRIČAJU AKO NEMA POKAJANJA KOD RIMOKATOLIKA ZBOG ČEGA JE I DOŠLO DO RASKOLA POČELO JE SA FILIOKAMA PA SU ONI NA TO SVE DODALI JOŠ BRDO TOGA.A ŠTO SE TIČE TVOG PREGOVARANJA PREGOVARATI I DOGOVARATI SE MOŽEŠ SAMO SA LJUDIMA MORALNIM,ČESTITIM.TO TI JE OTPRILIKE OVAKO JA DOŠAO DA TE PREMLATIM I UZMEM TI KUĆU I IMANJE A TI HOĆEŠ DA PREGOVARAŠ SA MNOM ZNAŠ KOLIKO ME JE BRIGA ZA TVOJE PREGOVARANJE AKO JA NEMAM STRAHA BOŽIJEG,STIDA I MORALA.SA ONIM ŠTO ĆUTE I ŠTO SU OSTALI U LIJEPOJ NJIHOVOJ VIDI ŠTA SE DEŠAVA U MIRU KADA MOGU DA PREGOVARAJU DO MILE VOLJE IMA JEDAN SUPER ČLANAK U BEOGRADSKIM VEČERNJIM NOVOSTIMA A NASLOV JE JA MISLI LAKŠI IM JE KRIŽ OD KRSTA O SRPSIM PORODICAMA KOJE SU OSTALE U ZADRU I O TIHOM I PERFIDNOM POKATOLIČAVANJU KOJE SE DEŠAVA TAMO I PO ČITAVOJ HRVATSKOJ.ISTI TI BIVŠI SRBI I BUDUĆI HRVATI KIDISAĆE NA ONO ŠTO SU BILI KAO I MNOGI PRIJE TOGA KOJI SU PREVJERILI DA LI MISLIŠ DA ĆEŠ SA NJIMA MOĆI RAZGOVARATI I PREGOVARATI

Brate Makarios sve ste rekli kako treba. Ne treba biti naivan pa misliti da „oni” pocinju rat sa nekim Principom ili Milosevicem ili ili... Ništa tu nije slučajno kao sto ni ovi nasi ljudi na vlasti nisu tu slučajno, ni ovi regioni koji se sada prave „kao toboz radi samostalnog pristupa EU fondovima”, ni ova najnovija desavanjao oko RSrpske. Imaju svoje ljude (nazalost među nama Srbima) koji zavrsavaju posao za njih mirnim putem (kad može mirnim sto bi ratovali)
Ono sto me cudi jeste razumevanje Pravoslavlja bez stradanja! Pravoslavlje jeste idenje za Hristom a to znaci - Golgota! To nije raj na zemlji, svadbe i udadbe, nego naprotiv, nosenje Krsta. I zašto bi samo Hristos stradao (on koji je jedini bezgresan) a mi da živimo „diplomatski”, dovijajuci se na sve moguće nacine (u stilu budi ti spolja Turcin ali dok si „unutra” u srcu pravoslavac ok je) samo da ne stradamo. U cemu je poenta? Pa zar stradanje za Hrista, za veru, nije najveca CAST!
Kada bi to bilo tako onda su oni mucenici koji su samovoljno trcali na mucenistvo stvarno bezumni! A car Lazar danas ne bi bio SVETI CAR (bio bi neki beg Lazar)da se nije opredelio za Nebesko i upravo time nam pokazao put. Oni koji to kritikuju nazalost ne razumeju ni Pravoslavlje ni Kosovski zavet.
Neki Srbi su mnogo vezani za zemljsku Srbiju, koliko će nas biti i da li ćemo opstati. Pa i Kineza je milijarda pa šta? Da li su veliki pred Hristom, da li im preci imaju pokoj u Hristu, da li u Njemu i pred Njim postoje kao narod?
Ne trebamo mi da se zalostimo zbog jama i grobova (kao sto je i Hristos rekao da ne placu za Njim nego za svojom decom) jer su ti nasi mucenici u neprekidnoj radosti kod Gospoda svoga. Zbog malo patnje čega su se udostojili. U potpunosti razumem oca Haritona Kosovskog koji se molio da mucenicki strada za Hrista! Pomeni oce i nas gresne da ne pokleknemo kada dodje taj dan, nego sa radoscu...
Pozdrav i bratu Jovu i Mobi:)
bezumni

Молим брата Макариоса да нам протумачи Фатимино пророчанство и свима ће бити јасно какву нам судбину припрема папски католицизам.

Оно што нису урадили секиром и камом у време Павелићеве НДХ-азије, спремају се да учине подло и мучки уз помоћ лажног пророчанства фатиминог које је наводно девојчица Лу-ција поверила папи.

Руски непокајани плаћеник Горбачов им је дозволио први корак у том смеру омогућивши им да растурањем Совјетског Савеза Руских република
продру на руско тле и да се са својим сатанистима инфилтрирају у руско православно биће и православну заједницу.

Danas se SOTONA presvukao u smernog a laznog hristjanina-prozelitu da bi zaveo i izabrane Hristove sledbenike...onako kako su se komunisti zahvaljujuci zapadnim kapitalistima i njihovoj finansiskoj pomoći presvukli u lazne humaniste-covekoljubce da bi se terorom i lazima održavali na vlasti sezdeset godina...

„He треба се варати: папизам и јесте најрадикалнији протестантизам, јер је темељ хришћанства пренео са вечног Богочовека на пролазног човека. И то прогласио за најглавнији догмат, a то значи: за најглавнију истину, за најглавнију вредност, за најглавније мерило свих бића и ствари у свима световима. А протестанти су само прихватили овај догмат у суштини, и разрадили га до ужасних размера и детаља. У самој ствари, протестантизам није ништа друго до генерално примењени папизам. Јер је у протестантизму, основно начело папизма спроведено у живот од стране сваког човека посебно. По примеру непогрешивог човека у Риму, сваки протестант је поновљени непогрешиви човек, јер претендује на личну непогрешивост у стварима вере. Може се рећи: протстантизам је вулгаризирани папизам, само лишен мистике, ауторитета и власти.
Свођењем хришћанства, са свима његовим бескрајним истинама богочовечанским, на човека, учињено је то, да је западно хришћанство претворено у хуманизам. Ово може изгледати парадоксално, али је истинито својом неодољивом и неуклоњивом историском стварношћу. Јер је западно хришћанство, у суштини својој, најодлучнији хуманизам, пошто је човека прогласило непогрешивим, и богочовечанску религију претворило у хуманистичку. А да је тако, показује то што је Богочовек потиснут на небо, а на његово упражњено на земљи место постављен је његов заменик, Vicarius Christi папа. Каква трагична нелогичност: свуда присутном Богу и Господу Христу постављати заменика! Али ова се нелогичност оваплотила у западном хришћанству: црква је претворена у државу, папа је постао владар, владике су проглашене за кнезове, свештеници су постали вође клерикалних партија, верници су проглашни за папске поданике, Еванђеље је замењено ватиканским зборником канонског права, еванђелска етика и методика љубави замењена је казуистиком, језуистиком и ”светом„ инквизицијом. A то значи: систематским уклањањем, уништавањем свега што не клања папи, па чак и насилним превођењем у папску веру и спаљивањем грешника у славу кроткога и благога Господа Исуса!
Господо, све се ове чињенице саме сливају у један неодољиво логичан закључак: на Западу нема Цркве, нема Богочовека, зато нема ни правог богочовечанског друштва; друштва, у коме је човек човеку бесмртни брат и вечни сабрат. Хуманистичко хришћанство је у ствари најодлучнији протест и устанак против Богочовека Христа и свих еванђелских, богочовечанских вредности и мерила. ”
Јустин Поповић

Zapitaniistoricar,

Ja ne vidimi ne konstatovah dosad da se na individualnom planu katolici smatraju nepogresivim!
Živeci u zemlji koju papa naziva mladjom katolickom sestrom, vise puta cuh da se kaže „l'erreur est humaine” ili „pogresivost je ljudska osobina”

Mislim i u vise navrata cuh na javnim glasilima da je papa zatražio oprostaj za zlodela koja su katolici učinili prema drugim veroispovestima i narodima...

Doduse, sva ta trazenja oprostaja behu onako mlako opsta i neodređena a u njima se ne nadje zahtev za oprost poklanih i poubijanih Srba u Prebilovcima i drugim selima Hercegovine i sirom Srbije, 700.000 mucenika poubijanih izaoravljenih od pape, komunista i Srpske crkve koja ih je izbrisala iz kalendara iako krv njihova vice iz dubine zemlje i reka na Balkanu...

Nemci kao i Italijani kolektivno prebacuju jedni drugima krvavi vreli krompir njihovih fasistickih ucenika i sledbenika u krvavom piru u Jasenovcu.

Papu treba odvesti na poklonjenje u Jasenovac, Pribilovce,Kragujevac,Celekulu u Nisu...

Pomaze Bog.
Jako gresis brate konstruktor. Nikola Pasic je bio protiv ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca. On je kralju rekao da je to Srbima noz u ledja. Postoji i dokument o tome.

Ма нема проблема конструкторе. Видим ја да си ти лукави вук у јањећој кожици који се стално крије иза патријарха Иринеја. Тактика није лоша али за оне наивне. Као у вријеме комуњара кад милиција ухвати неког да бије а он почне да виче „Тито партија” и они одмах стану, како да бијеш некога ко велича највећег сина наших народа.
Тако и ти протураш овде свашта а онда на крају поменеш патријарха, он као мисли исто што и ти ( ваљда те редовно консултује )па логично ко не мисли као ти он је нормално против патријарха и цркве. И онда другима потураш причу о подјелама. Типично коминтерновски начин дискусије. Ма као што неко рече патријарх Иринеј је Христов молитвеник и није се још навикао на ове „демократске” провокације.
Навалили на њега са питањима о папи, о муслиманима, као да је то сад најважније за опстанак његовог стада, па онда користе сваку ријеч да би га компромитовали. Очито да некима није по вољи његов избор.
Што се тиче оног „ако је да онда да, ако је не онда не” имаш примјер из 1453 кад је било „ако су сви да онда да”, али је био један „не” па се црква спаси уније. Хвала Господу

ПС
Твоји инфантилни покушаји вријеђања типа „сишао с дрвета” још једном ми потврђују да си недорастао саговорник. Пошто си савладао Николетину Бурсаћа пређи на „Орлови рано лете”.

„Твоји инфантилни покушаји вријеђања типа ”сишао с дрвета„ још једном ми потврђују да си недорастао саговорник. Пошто си савладао Николетину Бурсаћа пређи на ”Орлови рано лете„.

E bas me nasmeja:)))

Inače bas dobra psiho-analiza, pametnom coveku bi bila na korist! ”

Evo nekoliko pitanja za Konstruktora :

1. Šta je bilo najpametnije i šta su mogli Srbi kao narod da urade 1941.godine. Englezi organizovali puc, Hitler bombarduje, rasulo, formira se NDH, Nedic na celu vlade, Draža okuplja vojsku, pojavljuju se komunisti. Šta je moglo da se uradi a da se izbegne krvoprolice i gradjanski rat...Nemoj samo, brate, molim te da se vracas na pogresnu odluku o formiranju Kraljevine Jugoslavije. I da nije bilo Jugoslavije bilo bi Srba una podrucju Like, Banije, Korduna...

2. Šta je trebalo Srbi kao narod najpametnije da urade 1990.godine i 1991.godine, nakon što su Slovenija i Hrvatska priznate od strane Vatikana, Nemacke i ostalih...

3. Da li Srbija treba da pristupi NATO paktu i da li se to kosi sa vekovnom pricom da je Srbija „Istok na Zapadu, i Zapad na Istoku” ?

mee too

Заборавих најважније:
„Конструктор, ви лав ју туу енд ју вил невер волк алоун”

И то са великм П. :))

Пардон, није папофобија у питању. Не, не. Ми на овом форуму смо у ствари папоцентрични. Свака дискусија, чак и ако не почне са папом, сигурно се завршава са папом. Папа је постао репер за свачије размишљање. Мерило нашег правоверја! Ако не оптужујеш друге да су паписти, сам си паписта, врло једноставно! Папа је у сваком посту, на свакој теми, на свакој страници! Бусање у груди заузима тек друго место. Притом злурадост је неизбежна мирођија у свакој папо-чорби.
Да није бескрајно тужно, било би смешно.

Konstruktor
02. februar 2010. u 13.13

Ti kako si poceo ima da ispadne na kraju da je i Vojislav Seselj Srbin..
-----------------------------------------------------------------
Да, и то много већи од тебе. Можда је теби одвратан због књиге„Ђаволов шегрт злочиначки римски папа Јован Павле Други” ?
Прочитај па дођи овде и реци где гријеши.
Нисам радикал нити их миришем, нарочито оне што наричу.
Него који су твоји миљеници. Жути или социјал-пензионери ?

То је поента свега, Конструкторе. А то је много, много, МНОГО теже него борити се целог живота против папе и дигиталог анђела.

Konstruktor
03. februar 2010. u 06.43
Eto,šta sam vam rekao:)
--------------------------------------------------------
Стварно, шта си нам то рекао ?
И не одговори ми ти на питање, или сам можда заборавио да набројим и Чеду ?

-------------------------------------------------------
LP
03. februar 2010. u 06.54

То је поента свега, Конструкторе. А то је много, много, МНОГО теже него борити се целог живота против папе и дигиталог анђела.

LP
03. februar 2010. u 07.01

А замислите да је Вукашин из Клепаца, уместо оног свог горостасног „Само ти, дијете, ради свој посао” напао усташу и називао га папистом, папољупцем и шта оно већ неки од нас имају у свом репертоару... не да не би био Свети Вукашин, него му се ни имена не би знало.
-------------------------------------------------------------------
Кад мали Платон не зна шта да одговори прискачу дрвени адвокати у његову „одбрану”. Сестро драга теби се нисам ниједном обратио али ето кад већ инсистираш да ти речем. Свети Вукашин не би био свети, да није било тог усташе кољача, његовог духовног пастира Степинца ( којег прогласише свецем ) и на крају врха пирамиде папе Пија.
Значи да њих није било онаквих какви су, свети Вукашин не би рекао оно што је рекао, остао би у својим Клепцима и мирно дочекао крај живота и сусрет са Господом. Онако како ти то образложи испаде да још требамо да будемо захвални усташи кољачу и даље до врха пирамиде што добисмо још једног свеца. А сви они што бијаху побијени а имена им се не знају, или оних 30.000 српчади ? Ваљда су сви они у Вукашину, и сви су свети, иако нису рекли ништа прије погубљења или им се ни имена не знају.
Нажалост да су Срби тад били више „мудри као змије” а мање „безазлени као голубови” можда би нас било више, као што срећом бијаше мање безазлени у задњем рату.
Елем то што ти хоћеш овом причом да наметнеш је нека квази ширина хришћанска, лажно човјекољубље . Као требамо сви да кажемо „само ти папа ради свој посао”, а ми тебе ето опет волимо, јер ми смо свеци, већ смо у есхатону. Е па неће моћи. Нека ради он свој посао свакако нас и не пита шта мислимо о томе, али радићемо и ми колико је у нашој моћи да му отежамо тај посао и да му никад акоБогда не успије.
То што кажеш да сам папофоб и слично, па ваљда је ова тема о њему или сам погријешио топик.
Сад ћу да тебе и конструктора до максимума саблазним :
„Више волим Шешеља него Шрафцигера и буљук кардинала”
Ајде вас двоје сад будите искрени па реците кога више волите Бенедикта или Шекија ? :))
Нек сте ви мени живи и здрави и свако добро од Господа.

Свети Вукашин је Свет не зато што је имао неке ту сад неке натприродне моћи и није могао погрешити, постио на води, наишао на кољача у кључном моменту свог живота итд, него зато што је у заједници са Господом и Господ га чини Светим. Зато Вукашин и може да изговара те Јеванђељске речи које значе да љуби непријатеља свог јер је и у њему икона Христа. Зна такође да у Царству неће бити смрти и убиства, да су греси поништени и да је је вечни живот за оне који препознају Христа у другоме.
Такође сви смо ми Свети у заједници са Господом, зато на Литургији имамо возглас Светиње Светима.

:))
која мржња.
Како каже Св. Сулуан Атонски,
држи ум свој у Аду и не секирај се, јер је Христос васкрсао.
Наравно да и у том кољачу постоји икона Христа само что је потпуно помрачена и треба бити Свет као Вукачин да је препознаш. Зато се каже љуби непријатеља свога.
Каже се и да непријатеље човечанства треба таманити, Св. Филарет Московски, али ти си у толикој мржњи која нема везе са православљем све побркао.

Konstruktor pre neki dan rece ovo :
1.Ja bih sklopio pakt sa Nemcima,oni su nam bukvar stampali:)
2.Kako bi bio sa Nemcima,NDH i Slovenija nikada ne bi postojale i Vatikan ne bi imao šta da prizna.

Iz tog naizgled jednostavnog rešenja - sklopiti pakt sa Nemcima, brat Konstruktor izvodi i jednostavne ali pogresne zakljucke.
Sve i da je Srbija bila u cvrstom bratskom zagrljaju sa Nemcima, to bi između ostalog proizvelo bar nekoliko posledica : nenasilno ubrzano pokrstavanje Srba u katolicansku jeres, pod uticajem Hrvata i Slovenaca, a drugo Srbija bi slala regularne vojne jedinice kao NDH na istocni front da se bore protiv Rusa. Na kraju velikog rata buduci porazeni i osramoceni, imali bi jednako pravo da delimo teritorije kao i Hrvati, samo sto oni nikada u ocima Vatikana ne bi bili ravnopravni sa Srbima, jer se ne bi sigurno bas svi Srbi upisali u katolike. Na stranu da bi ostalo zauvek zapisano da smo bili na strani fasista, u stvari kako predlaze Konstruktor - i sami fasisti,možda bi pomagali i u odbrani Berlina...
E moj Konstruktore...

Dakle,Papa ne treba da dodje u Srbiju.
Time niko ne poziva na rat, ne inatimo se, ne suprotstavljamo celom svetu. Iz ovoga nasega veliko NE Zapadna Evropa može mnogo vise da sazna o genocidu nad Srbima u NDH pod blagoslovom Stepinca i tadasnjeg pape, o ilegalnom prebacivanju preko vatikanskih kanala ustaških glavesina u Argentinu, o opljackanom zlatu koje je prisvojio Vatikan zajedno sa ustašama, o fratrima koji su lično klali decu i trudne žene. Mudro,razumljivo i argumentovano NE vise i sto puta vise može da govori nego konstruktorovo „konstruktivno” DA.
Uostalom, ima puno onih i na Zapadu i na Istoku koji znaju pravu istinu o ulozi Vatikana na našim prostorima u 2.svetskom ratu. Šta će ovi ljudi da misle o nama, o tome kako i koliko postujemo hiljade naših poklanih i u jame pobacanih. Posle svega sto smo kao narod prošli u odnosima sa Vatikanom, setimo se i dogadjaja pred 2.svetski rat, nedolazak pape u Srbiju zapravo istinski znaci odbranu pravoslavlja. U suprotnom, izgledamo kao narod kome se na silu može nacionalno tkivo kidati, ljudi masovno „pokrstavati”, i kao ovce na klanje goniti. Šta drugo da zakljuci Racinger ako ga pozovemo u Nis, nego „ovi su zreli za unijacenje...”

„Ja postujem Nemacku zbog mnogo stvari ali najviše sto ih ne gledam samo na TV već ih i znam,radim sa njima i velika je to nacija.Kao feniks koji se iz pepela dize,to je Nemacka.”(Konstruktor)
Moram ti reći da i ja odlično poznajem Nemce. I znam kako prosecan Nemac kad malo popije pa se oslobodi stega politicke korektnosti, sa kakvim cinizmom i gadjenjem govori o Romima, Srbima, Rusima...Gledao sam svojim ocima u Hamburgu mlade neonaciste, uniformisane, sa stilizovanim kukastim krstovima. Njihov problem je potpuna duhovna pustos u kojoj žive. Rad, plotsko uzivanje,tehnika,potrosacko drustvo, duhovna povrsnost...njihov srednji vek je krvav, papisti, protestanti...
Ovo je tema na forumu Pravoslavlje, a ne idolopoklonstvo nemackoj naciji. Procitaj brate kako je Sveti Vladika Nikolaj na cistom nemackom razgovarao sa Nemcima koji su ga zatvorili u Dahau. „Zemlja Nedodjija”, šta je glavni junak rekao Nemcima. Ako ti ne znace reci Nikolajeve, ne znam šta drugo da ti navedem.

„Čak i Rusi su bili sa Hitlerom,mali moj ali je on pogazio sporazum i napao ih.” ( Konstruktor )
Istrgnuto iz istorijskog konteksta to izgleda upravo tako kako su pisali svojevremeno nemacki SS agitatori i pravdali svoj pohod na Istok. Istorija se ne cita jednoznacno i pristrasno. Ali, to je druga i velika tema, a ti misli tako koliko volis, sve tako u jednom smeru...
Voli Nemce, verovatno i oni voli tebe, evo i mi svi ih volimo, ali nemoj od njih sebi praviti idola ( „kao ptica Feniks”, „veliki narod” i slično). Ne donosi sud, ne sudi, pogotovo ne tako generalno, o čitavom jednom narodu, ni pozitivno ni negativno. Ja, brate,ne znam koliko ti je godina, ali iz onoga sto pišes provejava gordost. Za pravoslavnof Srbina treba da je osnov : zivot po Jevandjelju, post, molitva, ispovest, pricescivanje...Čitaj naše velike duhovnike, danas ima toliko dobre pravoslavne literature.
Ja sam niko i ništa, shvati ovo kako hoćeš, govorim ti iz zivotnog iskustva i na osnovu pouka dihovnih otaca naših. Neka te Bog cuva.
Gospode Isuse Hriste, Sine Boziji, pomiluj nas gresne.

Prvo, sporazum Molotov-Ribentrop je dostupan javnosti, može se naći o njemu dosta i na internetu. Nemacka u naponu moći predvodjena Hitlerom i SSSR sa Staljinom na celu, bilo je jasno da će zaratiti. O Nemackoj principijelnosti govore ubedjivanja nakon anshlusa i cehoslovacke i datih garancija saveznicima, pa šta bi posle toga. Nemacka 19.veka u velikoj meri razlikuje se od Nemacke 20.veka. Sa pravoslavnog stanovista Gete kao pisac apsolutno ne znaci ništa. Prosvetiteljstvo? Ne znam koje ste skole ucili, o Dositeju može mnogo toga i ovako i onako...Nemacka se zaokruzila, ujedinila, i ona jeste velika evropska država, ali danasnja Nemacka malo lici na onu iz 19.veka, kao sto i druge države danas u 21.veku imaju malo sličnosti sa pozicijom u kojoj su bili u 19.veku. Srbija nije imala taj komoditet kao velike evropske sile da upravlja i sudbinama malih naroda, naprotiv imala je nesrecu da ne uspe da ujedini svoj etnicki prostor, vecito rastrzana između interesa velikih sila.
To što se Nemacka podigla iz pepela nije iskljucivo njena zasluga, nakon podele Nemacke, zapadnom delu pristize velika pomoć. A poslovicno jesu vredni i sistematicni.
Ne znam kako govoriti o Nemackoj a ne dotaci se fasista, jer nije Hitler bio neko odnarođen i nepopularan. Uzivao je neverovatno veliku podrsku ogromnog dela naroda, tog prosvecenog nemackog naroda koji je slepo krenuo za olicenjem zla. Sacuvani su originalni snimci nemackog naroda, masovne histerije, obozavanja velikog vodje. Svi su videli kako Jevreje proganjaju, kakvi se antisemitski zakoni donose. Sve je to isti narod, narod Getea i Bizmarka. Posebna sistematicnost je pokazana pri izradi gasnih komora, to zna ceo svet.
Ja neću dalje, jer ne vidim da Konstruktor reguje kad mu se spomene „Zemlja nedodjija”, ni reci Vladike nikolaja upucene Srbima iz logora Dahau. O cemu dalje. Konstruktor sa neke papske bezgresne visine tepa, savetuje i sali se. Ovde je tema mnogo ozbiljnija da bi se i jedna sala mogla reci. Konstruktore, sine moj, oprosti, mislim da gresis u mnogo cemu. Po stoti put ti kažem čitaj Svetog Vladiku Nikolaja. Ako „Patnje mladog Vertera” neko i nije procitao, nije velika steta, ili „Fausta”...Ali, ako nisi citao „Veru Svetih” ili bilo šta drugo od našeg Nikolaja, velika je steta.

Konstruktore, od srca ti preporucujem da nadjes i procitas knjigu „Svetosavlje kao filozofija zivota”, Arhimandrit dr Justin Popovic.
Iz tvojih uzgrednih reci o Svetom Vladiki Nikolaju i njegovom odnosu prema nemackom narodu kao na dlanu se vidi da o svemu onome cime su komunisti manipulisali nisi se potrudio da saznaš kako je stvarno bilo. Nemacka okupaciona vlast je Nikolaja odmah po ulasku u Srbiju drzala pod nadzorom smatrajuci ga jednim od najvecih antifasista. Ako to još nisi saznao, ne znam šta da ti kažem. Ovde prekidam svaki dijalog jer je besmisleno polemisati na ovakav način. Misli šta hoćeš.

Како су га доводили у СФРЈ?

Настојања да се римски папа доведе у Београд нису од скора. Покушаји отупљивања свести о томе да између Срба и Ватикана не стоји ружичњак, него Јасеновац, почели су након II ватиканског концила, када је папа Павао VI, скупа с цариградским патријархом Атинагором, кренуо у екуменски загрљај корацима од седам миља. Павао VI је наложио својима да сваког јануара држе „осмине за јединство хришћана” (заједничке молитве римокатолика, православних и протестаната). Прва таква „осмина” одржана је у катедрали у Сплиту 1966. Молитву је предводио бискуп сплитско-макарски Фране Франић, а придружио јој се србски свештеник Марко Плавша (упркос изричитом противљењу епископа далматинског – касније жичког! – Стефана Боце).

Те исте, 1966. године, Тито се мири с Ватиканом (заборављају му суђење Степинцу, а он њима подршку усташама), и долази до успостављања дипломатских односа између СФРЈ и папског трона. То за последицу има окрилаћење „Цркве у Хрвата”; стиже се дотле да надбискуп загребачки Фрањо Кухарић 1979. званично уводи свакогодишњу комеморацију Степинцу у загребачкој катедрали, чему режим не поставља препреке (док је 1978. године власт Титославије званично ЗАБРАНИЛА уношење дела владике Николаја Велимировића у земљу, јер је то „непријатељска пропаганда”).

Од седамдесетих година 20. века, па све до распада СФРЈ, стално се одржавају екуменски сусрети, богословски дијалози и заједничке молитве православних и римокатолика. Режим је све наклоњенији Ватикану, због чега папа штедро узвраћа – државни секретар најмање земље на свету, кардинал Силвестрини, присуствује сахрани Јосипа Броза Тита у мају 1980, а 1983. године папски трон даје подршку мултиетничкој социјалистичкој и несврстаној Југославији. Зато ће председик Председништва СФРЈ, Цвијетин Мијатовић, 1981. године позвати папу да посети Београд. Влада Хрватске је те исте године препоручила савезној влади да дозволи папину посету јер иста „под увјетом да се правилно схвати и добро организира, може произвести дугорочне позитивне политичке ефекте и последице”. Папа Иван Павао II 18. марта 1983. године тражи од бискупа у СФРЈ да наставе дијалог с православнима и чувају међуверску хармонију, а посебно поздравља југословенске муслимане. Хрватски бискупи позивају папу да им дође на Национални еухаристички конгрес 1984. У току јануара и фебруара те године, папски нунције Кекини и бечки надбискуп Франц Кениг преговарали су с властима у Београду о посети папе, али преговори су пропали – патријарх Герман је пристао да се сретне с папом у Београду тек пошто се с њим види у Јасеновцу, где Иван Павао II треба да се поклони православним жртвама католичке Ендехазије.

Ima Još

Папа за 21. век

И за време Слободана Милошевића било је, пре свега у ЈУЛ-у, оних који су сматрали да би папина посета била политички корисна. А онда је, уочи избора 2000. године, у Србију изненада стигао загребачки надбискуп Јосип Бозанић. НИН од 24. августа те године писао је да је Бозанић послат да, у име Ватикана, подржи антимилошевићевске снаге у СПЦ. У то време је и епископ шабачко-ваљевски г. Лавреније, са 36 својих свештеника, посетио папу Ивана Павла II у Кастел Гандолфу.

По доласку ДОС-а на власт, опет је призиван папа. Почетком маја 2001, новине су објавиле вест да Иван Павао II ипак стиже, и да ће његову посету, с 10 милиона долара, финансирати компанија „Браћа Карић”. Почетком 2002, челник католичког екуменског „офиса”, кардинал Валтер Каспер, у Београду је изјавио да би папа радо дошао у Београд, загрлио патријарха Павла и „благословио српски народ” – али, прилике још нису зреле (то је у мају 2002. изјавила и Бискупска конференција СРЈ). Ватикан је уложио новац и у медијску припрему папиног доласка - новинари „Политике”, НИН-а, ТАНЈУГ-а, „Гласа Подриња”, „Православља” и „Данаса” посетили су Рим и разговарали с тамошњим званичницима.

Кардинал Каспер је тада позвао Србе да не гледају у прошлост, него у будућност („Политика”, 7. јул 2002.), а дон Целестин Миљоре из Државног уреда Ватикана је сматрао да ће папа посетити Србију „у блиској будућности” („Политика”, 8. јул 2002.)

У августу 2002, епископ Лаврентије је обишао папу Ивана Павла II у Торонту, а с њим су се срели, крајем те године и митрополит Амфилохије и епископ Иринеј (Буловић).

Папу су у Београду желели да виде многи НВО делатници и „другосрбијанци”, од којих је најгрлатији ватиканофил, маскиран у „теоретичара теологије”, Мирко Ђорђевић. Светозар Маровић, председник Државне заједнице СЦГ, уочи отцепљења Црне Горе (за које су црногорски римокатолици, на челу са дон Бранком Сбутегом, здушно били), звао је папу у Београд и поручивао СПЦ да је дошло време да се „реформише” у складу с „духом времена” (што су неки изгледа озбиљно схватили, па су, први пут у историји Богословског факултета СПЦ, недавно, као гостујућег професора довели из Загреба Јурета Зечевића, хрватског стручњака за екуменизам.)

Оно што је кључно за папин недолазак у Србију био је одлучан став блаженопочившег патријарха србског г. Павла: папа не може доћи у посету СПЦ док се Св. Арх. Сабор наше Цркве с тим не сагласи, говорио је он. Тиме је патријарх србски мудро стављао до знања да је он само ПРВИ МЕЂУ ЈЕДНАКИМА, а не „Христов намесник на земљи”, коме су бискупи покорни као „наследнику Петровом”. „Мистички”, није случајно да је председник Србије Борис Тадић, папу поново позивао док је патријарх Павле умирао у Београду, новембра 2009.





За крај

Као поглавар државе Ватикан, битног савезника ЕУ, папа Бенедикт XVI је добродошао власти која хрли у ЕУ и НАТО.

Он има право и да посети своје вернике у Србији (којих је, у СР Југославији, према попису из 1991, било 5,1%). Али, кад је у питању посета Цркви Светог Саве, ту би ствар требало ставити на „референдум”, на коме не би гласали само живи, него и покојни Срби, од Јадовна до Јасеновца. Они из Пребиловаца, Глине и Госпића, мушкарци, жене и деца (нарочито деца из усташких логора у Сиску и Јастребарском), заслужили су да гласају на том референдуму – својом крвљу и сузама, који до неба, и данас, вапију за правдом. А на Св. архијерејском сабору који ће одлучивати о позиву папи требало би да гласају и свештеномученици – епископи Доситеј Загребачки, Петар Сарајевски, Платон Бањалучки и Сава Горњокарловачки, које су усташе умучиле као православне Србе.

Резултати таквог референдума су нам, чини ми се, јасни. Јер, како рече Иван. В. Лалић: „Гласови мртвих – то нису мртви гласови”. А народ је, по Владимиру Соловјову, заједница мртвих, живих и нерођених.

Vas u Hristu Gresni Makarios

Puno hvala brate u Hristu, razumio sam poruku i odasada ću ti se obracati sa ti. Neko se uvrijedi kada mu se obratim sa ti pa je to bio moj razlog sa kojim sam se rukovodio u obracanju tebi a i drugima. U svakoj nasoj diskusiji trudio sam se da pokazem postovanje prema tebi, da ti ni nakoji način ne nanesem bilo kakvu uvredu i zbog toga sam koristio Vi u obracanju.
Mnogo mi je drago da mogu da ti se obracam sa ti kao sto i prilici braci u Hristu. Dragi u Hristu brate Konstruktor neka te Gospod blagoslovi i sacuva od svakog zla.

Tvoj brat u Hristu

Gresni Makarios