Триод постни -или трипјесњец посни како се још назива- је књига у којој се налазе службе које се читају (тј додају) у време постног Триода. Име Триод долази од грчке речи триодион јер су канони који се додају саставњени из три песме тј три оде – трипјесњец, триод.

Триод постни као црквенослужитељна целина почиње у недељу на којој се по уставу чита прича о Митру и Фарисеју (па се прва недеља Триода Постног зато и назива Недеља о Митру и Фарисеју) и траје до Велике Суботе. Цео циклус Триода Постног је смислено и духовно обједињен својим садржајем у једну целину:

Недеља о Захеју (недеља пред почетак Триода) нас подстиче да се преиспитамо колико смо спремни за пост и подвиг тј. да христа узримо као Захеј.

Недеља о Митру и Фарисеју нас подстиче да созерцавамо дубину истиног покајања и да се као митар поменемо наше духовне нишчете и завапимо Богу чиста срца. На бдењу после Јеванђелског чтења и 50. паслма, поју се стихире покајне:» Покајањија отверзи ми двери...и прочеје» Ове се стихире поју до 5. Недеље поста.

Недеља о Блудном Сину – Као што смо греха нашег ради изгнани из раја, тако врлином покајања очекујемо повратак Рају. Зато се на Бдењу ове недеље после Полијелеја поје псалам изабрани – На реках вавилонских – помињући се да смо изгнани из Обитавалишта и да као странци у овом свету чекамо повратак кроз покајање.

Субота Месопусна – Задушнице. У Суботу Месопусну врши се памјат свјех од вјека усопших православних христијан, отец и братији наших -- тзв. Васељенска Памјат Усопших (свеопшта). Овим нас Црква подсећа да је једна Црква и да смо сви, и ми овде и они уснули, и на сваком месту и кроз све векове у једном заједништву и да ћемо тако сви једног дана стати пред Лице Свевишњег. Такође нас подсећа да је Христос за нас победио смрт и да живот не престаје погребењем усопших, већ се наставља. И ове недеље поје се псалам – На реках Вавилонских.

Недеља Месопустна се још зове и Недеља о Страшном Суду. Док нас предходне две недеље уче да је Бог милостив и прашта, ове недеље се опомињемо да ће Бог доћи да свима суди по делима (Страшни Суд) и да се покајемо док је још времена јер ће нам бити суђено по делима нашим.

Субота Сиропусна - Памјат свјех проподобних отец и матера в подвиге и постничестве просијавших. Пред сам почетак поста Црква нас бодри на подвиг подсећајући нас на две важне чињенице – да на овом путу нисмо сами већ да смо сви чланови једне велике породице. Још нас подсећа и да су многи и праведни и грешни кроз пост и подвиг просијали и спасли се, па да је и нама то могуће.

Недења Сиропустна се још назива и Изгнање Адамово из Раја и још Недеља Прошћења. На бдењу и Литургији помињемо Адамово изгнање из раја и подсећамо се како су наши Прародитељи, помињући се греха и казне, плакали пред прагом Раја, тако и ми сада да плачемо на прагу Великог Поста. У недељу увече служи се вечерња са чином праштања, где друг од друга тражимо и дајемо опроштај за сваку обиду. Ово нас подсећа да пост мора да почне праштањем и покајањем да би уродио плодом. И тако, опростивши друг другу за све, ступамо у Свету и Велику Четрдесетницу.