šta će nama neprijatelji kad imamo Borisa Tadica
:))
Било је и већих од барбике издајника па је Црква опстала.

Ако мало прочитамо шта је написао поп Џомић о историји избора патријарха види се да је Црква остала и опстала и када није имала патријарха или он није био на нивоу који је поставио патријарх Павле. А то је зато јер јединство Цркве је у епископу пошто је он икона Христа. Наравно да је важно ко ће бити патријарх, али некако смо поставили високе стандарде псоле патријарха Павла који нису толико пресудни и размишљамо као да је он папа. Ја бих чак лично волео да мој владика остане ако га волим уместо да буде Патријарх у Бг.
Вжано је да патријарх зна добро теологију и да је велики Србин, остало није толико важно.
После овога што је рекао Тадић да неће подржати одцепљење РС ја бих баш волео да владика буде из републике Српске. На крају крајева то је храбри народ РС и заслужио пред Богом.

Ja lično ne smatram da je Tadic neki neprijatelj Srba. Pre sam za suprotno. Ali ovo nije forum politika.

No, o njemu (Tadicu) sam naglo promenio mišljenje (na bolje) kad sam citao u „Vecernjim novostima” intervju onog monaha (valjda je negde iz nekog crnogorskog manastira) koji je boravio pored patrijarha Pavla poslednje dve godine pored postelje. Pricao je da je Tadic kad god je imao vremena dolazio u posetu Pavlu na VMA, bez kamera, bez medijske propracenosti. Sedeo je i pricao sa njim, savetovao se šta da čini kad su bila na dnevnom redu bitna politicka pitanja za nasu zemlju. A kada je Pavle, pred smrt, oslabio i nije mogao da govori, kaže taj monah da je Tadic samo sedeo u stolici (po sat vremena nekad) i gledao u Pavla, i nije hteo da ustane ni kad ga je njegovo obezbedjenje podsecalo da treba da krenu jer ima još posla. Prica još i da je ostajao često da lično pomogne da se prenese patrijarh u drugu sobu ili sa fotelje na krevet. A kaže, kad je Pavle umro, da je Tadic odmah stigao i rekao sa vrata: „Sa kim ću ja sad da pricam? Koga ću da pitam za savet?”

Tako da, ja se više ne usudjujem da olako udaram drvlje i kamenje po Tadicu, jer se možda i ogresim. Samo Bog zna kakav je ko!

A to što Z V A N I C N O nije podrzao otcepljenje RS..pa mora se bre tu biti mudar. Za vratom Srbima sede izuzetno mocne države koje samo cekaju da cuju neke osetljive izjave od srpskih zvanicnika. Šta se Tadic sa Dodikom dogovara iza zatvorenih vrata..e tu je istina.

Ne moramo da uzimamo u obzir njegove reći da bi ga nazvali izdajnikom, dovoljna su dela na osnovu toga se sudi. A to što je bio pored Patrijarha mu samo može biti na osudi - jer je i pored toga uradio neke možda istorijske pogreske. Npr (samo da ti napomenem) Statut Vojvodine!
A i Juda je bio pored samoga Hrista pa ga ja izdao. Uostalom da je on zaista hteo da pita Crkvu za neke stavove pitao bi one u koje Patrijarh ima poverenje (jer je Patrijarh ipak bio bolestan vrlo retko je mogao šta da kaže,znam ljude koji su isli kod njega)- npr Mitropolita Amfilohija i vlad Atanasija i ne bi ga isti kritikovali (tj ne njega nego njegovu politiku) gde kod stignu. Isto tako prošle god na Saboru ON je hteo da se izabere Novi Patrijarh Proevropskog Opredeljenja. Toliko ga je voleo da ga je hteo samo za sebe ali ne i kao Patrijarha:) Koja prica!!!..itd...
Možda je on isao kod Patrijarha jer su ga mnogi Srbi čak i kleli, tako da naravno covek je isao da uzme blagoslov, plasio se. Svak bi se plasio u takvoj situaciji.
I sad ovo sa Srebrenicom - on želi da nas proglasi genocidnim, a od te optuzbe nas je oslobodio čak i Hag,,,ali oni lukavci žele neke druge stvari preko „svojih vernih poslusnika”! Sto je previse previse je
Samo Bog zna srca ljudi naravno i ja ga nikada ne bih osudila kao coveka (ja sam bolja od njega isl) ali mi samo vidimo dela - a ona su ..eto vidite i sami...

Ne znam..možda mi ne vidimo zaista kakva su dela, već samo vrh ledenog brega. Bombardovani svaki dan (dez)informacijama iz novina, televizora, interneta..pitanje je šta se zaista valja ispod brda.

Pre su ljudi možda mogli i zdravije da razmišljaju jer nisu imali sve te „javne servise” da im interpretiraju dogadjaje na njihov način.

Srbija je u haosu..ali ja ne padam u depresiju. Biće šta će biti! Možda nam je i sudjeno da nestanemo. Možda nam je ovo kazna sto smo se skoro svega jeftino odrekli. Apatija, očaj, abortusi, kriminal, zavist, glupost, nemoral, kic..ovoga je danas puna Srbija (ne interesuje me kako je u ostalom svetu, za Srbijom me najviše boli) Jedino je samo važno: NIKAD se Hrista ne odreci!

I dobro je pisao Sveti vladika Nikolaj u „Nebeskoj Liturgiji”. Ima da stradamo kao psi zbog svojih nedela. Propaganda u svetu je strahovita protiv Srba, odrice nas se i dojucerasnja ista krv: Crnogorci, Makedonci, Dalmatinci.. Uzese nam Kosovo, uzese nam Metohiju, isterase nas iz Hrvatske, Srbima u RS ne daju da disu..na Balkanu jedino Rumuni i Grci nam nisu zaboli noz u ledja. Ali, radije da stradamo sa guslama i tamjanom, nego da uspeju da nam slome kicmu (mada u velikoj meri izvrseno) i da kao gline udjemo u tu famoznu EU. Upravo zbog svega toga ne usudjujem se da tek tako pljujem ljude na vlasti koji se hvataju u kostac sa svim tim. Ali ako su tu samo da se nakradu, zna se ko će im suditi.

Nemoj me zvati izlapelim i glupim, brate. Ja verujem u to i to je moje mišljenje. Ja ne vredjam tebe sto imaš drugacije mišljenje. Nema veze što se ne svadjamo, nemojmo se makar i indirektno („to samo izlapeli i glupi veruju u to”) vredjati. Dosta je podela među Srbima.

Помаже Бог!

Бацио сам малопре поглед на претходну страницу форума и тамо је тема са највише коментара она у стилу „... ја бих волео да патријарх буде...”. Не би ме зачудило да у београдским кладионицама и квоте поставе.

Не знам шта да очекујем, брате.

Као да ми знамо да ли ће прекосутра да почне Трећи светски рат, или ко зна кроз какве несреће и искушења ће морати да пролази будући патријарх са народом. Ми као да замишљамо де је будућност наставак овог нашег малограђанског животарења, па одатле вероватни и тон, тј. дух ових тема које неизбежно склизну у дневно политикантство и фудбалско навијање.

Не знам где ће савремени човек да скрене, тренутно не делује ведро његова угашена жеђ за боготражењем. Времена су незгодна, идеје се појављују лудачком брзином, гомила лажи...

Шта ће ти ово у вези порекла патријарха, да ли је из Србије, с ове или с оне стране река (које као да су океани, тако их третирамо)? Какве то има везе? Штета што немамо неког владику из племена Зулу (они што су скоро крштени у Ј. Африци), било би нам лепо за смирење.

А да наставим у духу претходника... Нови патријарх би требало да буде:

1) Мирко Ђорђевић, социолог религије
2) Живица Туцић, познавалац црквених прилика
3) ако баш не може другачије, неко од владика СПЦ, кога нам Бог да...