Pre 20-tak godina, dosao je u posetu jednom nasem poznatom duhovniku jedan mladic koji je pun sebe i pravoslanog hrišćanstva sa namerom da primi mudre duhovne pouke od toga starca. U jednom momentu taj „pametni” mladic postavi jedno „veoma veliko filozofsko” pitanje tom starcu:

- Oce, šta je to Ništa?

Tako i ti prijatelju. Uporno trazis neki odgovor za koji su već pre mnogo stotina godina sveti oci dali odgovor. Moj ti je savet da nadjes jednog dobrog smirenog i mudrog duhovnika koji će te pravilnim duhovnim poukama na prvom mestu morati da te spusti na zemlju.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/OklevetaniSvetac/OklevetaniSvetac.htm
У свом писму од 20. фебруара 1946, упућеном епископу Дионисију, Николај каже: „Све што је речено и написано у 1935. години речено је у похвалу Светога Саве - Светитеља, генија и хероја, нема у чију другу похвалу. Јер и тад, Паскал и Хитлер послужили су ми као пример неуспеха у сравњењу са сјајним успехом Светога Саве.”

============
а зашто нема и тог цитата из 1935. ако је већ оклеветан? да ли цитат из 1935. измишљен?

sreća10
(radoznalost)
17. januar 2010. u 09.46

Pa po vasim iskazima' smatrate i mislite da je bog taj koji odlucuje o tome, da sve što se desava na zemlji planeti( u negativnom smislu) je bozjih ruku delo?pa onda bog nije ljubav već mrznja...
...
Ovo je proizvoljan i na silu izvučen zaključak. SVAKO ljudsko biće ima slobodnu volju i mogućnost da bira svoje postupke. U skladu sa tim postupcima slede i posledice i odgovornost za njih. zemlja planeta, kako ti reče, nije „raj” i nije nikada ni rečeno da jeste, pa da se čudimo što je ovde ovako.
Onaj čovek koji svoju sujetu i slobodu volje svesno i iz ljubavi prema Bogu i ljudima „podčini” - prepusti Božijem promislu, on se i duhovno uzdiže ka svetosti. Kao i dete koje se prepusti vođenju od strane dobrih i punih ljubavi roditelja. Čovek koji se povodi za svojim umovanjem, koje je uvek plitko - ma šta mi o sebi mislili, neminovno će se splesti u kučine vlastitih odluka. Mera pameti je, između ostaloga, znati i mogućnosti te iste „pameti”.
Može i neki (i mnogi) školarac biti ponet svojim školskim znanjem, nabubanim lekcijama, dobrim ocenama, pa smatrati sebe pametnijim nego što stvarno jeste, doraslijim za život nego što mu to njegove stvarne sile dopuštaju. Može se takav i odreći vođstva svojih roditelja i dobronamernih prijatelja, pa se sam i zelen upustiti u istraživanje sveta...dok verzirani uličari samo čekaju takvog zelembaća. Pa će on krivicu za stradanje svaljivati na sve druge, ali u svoju „pamet i zrelost” i dalje neće posumnjati. (Uz uslov da uopšte preživi vlastite odluke).
I u odnosu na „najmanjeg” u nebeskoj jerarhiji, čovek je u najboljem slučaju tek beba koja uči da hoda - a već bi da trči svetski rekord u maratonu...

Pročitao sam, ali stoji i ono da vešt advokat ume da pročita i „zaključi” neki tekst onako kako njemu trenutno odgovara, želi, ili može. Ako neko kaže da Bog određuje ko će biti udostojen, to ne znači da Bog istovremeno određuje SVE postupke SVIH ljudi. Jer da je tako - gde bi sa slobodom volje, izborima i odgovornošću?!
Kako god, ovakve teme uvek prete da skliznu u praznoslovije, pa te pozdravljam. Nadam se da će ti vreme i život dati sve odgovore.
Svako dobro.

MobiWalker...potpuno se slazem sa tobom o ljudskom znanju i mudrovanju i da je naše znanje samo jedno zrno u moru pijeska...i da je Bozija mudrost resko dokuciva nama običnim smrtnicima...ali...
Koji je to put da mi obični smrtnici spoznamo Boga i nasu pravoslavnu vjeru ??? Pravog pravila nema...neko ovako a neko drugacije...ali mislim da je jedan od puteva da se čitaju duhovne knjige i zitija svetih otaca...citanje takvih knjiga poredim sa penjanjem na planinu...„što se vise penjes sve ti se vidici vise otvaraju”
Rijetki su oni srećnici koji su se sretali sa iskusnim duhovnikom i slusali njihove savjete i pouke poput Vladike Nikolaja, Patrijarha Pavla, Starca Tadeja, Starca Gavrila, Starca Pajsija Svetogorca i mnogih drugih...nama preostaje da čitamo savjete iz knjiga od takvih duhovnika.

Bog je ljubav, Bog je neizreciva ljubav, Bog je neiskazana ljubav, Bog je bezgranicna ljubav...a nikako mrznja...i Bog nikog ni na šta ne prisiljava niti određuje, ali se sve desava sa Bozijim dopustenjem a to je ogromna razlika moj brate Mobi..
„Ni vrabac sa grane ne moze pasti bez volje oca vaseg” rijerci su našeg Gospoda Isusa Hrista...zato nam je Bog ostavio slobodnu volju a na nama je na koju ćemo se stranu okrenuti.
Takođe...(koliko sam ja citao) migdje nisam naisao na primjer da su pravoslavne zemlje ratovale u ime nasilnog pokrstavanja niti da je i jedan pravoslavac silom primio pravoslavlje (osim kod Bugara) nego samo propovjedanjem...i to je još jedna od nepremostivih provalija između nas i katolika i islama.

Već sam jednom napomenuo da Bog naravno proslavlja svoje ugodnike a u slavu Njegovu i velika je i nedokuciva Mudrost Bozija za nas obične smrtnike...ali zamisli samo koliko je još netruleznih tijela i Bozijih ugodnika u zemlji a koje Bog nije proslavio...ili cekaju vrijeme da budu proslavljeni...samo Bog zna.

To sto katolici kanonizuju svoje svetitelje...to je samo ljudsko mudrovanje i tu nema ničeg Bozanskog...često i zloupotreba...
...ociti primjer Gospa iz Međugorja...

Danas je Bogojavljenje...prvi put u Novom Zavjetu Bog se javi u tri lica... Bog Otac, Sveti Duh i Sin...
Bog se javi sa glasou u vidu stuba sa neba
Sveti duh se javi u vidu Goluba a..
Sin bi kreten od Svetoga Jovana...

pa se zato danas pravoslavni pozdravljaju sa pozdravom

BOG SE JAVI...ZAISTA SE JAVI

L.