Што се тиче Њеног јерархијског (свештеничког) устројства, то је жеља самог Господа: Он - Глава; органи - апостоли и њихови наследници: епископи са свештеницима и ђаконима; и ћелије тела - верници. То је воља Божија, и за нас, Она је Амин. Значи да у Цркви Христовој немају сви исту улогу (службу). На то нас упућује и само Свето Писмо: „... И ове постави Бог у Цркви: прво апостоле, друго пророке, треће учитеље, затим чудотворце, онда дарове исцељивања, помагања, управљања, различитих језика. Јесу ли сви апостоли? Јесу ли сви пророци? Јесу ли сви учитељи и чудотворци?...” (1Кор. 12.28-30). Видети и ове делове: (Еф. 4.11 ; Тит. 1.5-9 ; Рим. 12.4-8 ; Д. ап. 20.28-30 ; Флпљ. 1.1 ; 1Тим. гл.3).

Према томе, Црква је велики, живи духовни организам, који ап. Павле упоређује са људским телом и његовим органима. Глава тог духовног организма или тела (Цркве) јесте Господ Исус Христос: „ И Он је глава тела, Цркве, ... ” (Кол. 1.18,24 ; Еф. 1.22-23 ; 5.23); А чланови Цркве су удови тела: „ Не знате ли да су телеса ваша удови Христови? ” (1Кор. 6.15); „ ви сте тело Христово, и удови понаособ ” (1Кор. 12.12-27).

Господ је у својој Цркви за видљиве органе најпре поставио св. апостоле и снабдео их благодатном силом и апсолутном влашћу да уче, поучавају, опраштају или не опраштају грехе; да непокорне чланове искључују из Цркве као незнабошце: „ Ево вам дајем власт да стајете на змије и шкорпије и на сву силу вражију и ништа вам неће наудити ”, ... , „ ко вас слуша Мене слуша, и ко се вас одриче, Мене се одриче; а ко се Мене одриче, одриче се Онога који је Мене послао ” (Лк. 10.19,16). И даље: „ којима опростите грехе, опраштају им се; и којима задржите, задржани су ” (Јн. 20.23). Видети и ове делове: (Мр. 16.15-20 ; Мт. 16.19 ; 18.15-18).

Запазимо нешто, иако су Господа слушали и пратили многи људи, Он је ову власт дао искључиво и само својим апостолима (седамдесеторици и дванаесторици).Ову истину потврђује и Христова првосвештеничка молитва (Јн. гл.17) - у којој се Он моли за своје апостоле (осим за једнога, који ће га издати); и само њима предаје Реч Божију; и само њих посвећује Истином; и само њих шаље у свет да проповедају Јеванђеље.

Ово је веома битна чињеница да би смо на прави начин схватили и разумели вековно устројство Христове Цркве. Ова власт се на даље, преко апостола - кроз полагање руку (рукоположење), преносила свим потоњим пастирима Цркве, све до данашњег дана и до краја века (апостолско прејемство): „ И рукоположише им презвитере за сваку Цркву, ... ” (Д. ап. 14.23 ; 6.2-6 ; 9.17 ; 13.2-3 ; 1Тим. 4.14 ; 5.22 ; 2Тим. 1.6 ; Јев. 6.2).