Pisao mi prijatelj iz Beograda i bojim se da je upravu...

„... Dugo sam se pitao zašto se ovde ne dogadja neko poboljsanje a skoro shvatih da su zato sami ljudi uzrokom jer koliko zapravo ljudi ovde u Srbiji veruje u to da njima samima i uopste biti bolje i žele to bolje?
Pricao sam sa puno ljudi i često čuo gubitnicke misli koje se svode na to da oni zapravo i ne veruju u to nešto bolje a kamoli da prihvataju da negde na ovom belom svetu ima nečeg boljeg. Taj gubitnicki pristup zivotu je masovno zastupljen, poput neke opasne posasti kao sto je kuga ali u dusama ljudi. A gde je vera naših starih u bolje? Gde je vera u uspeh i bolje solunaca koji su i otadzbinu napustili da bi se kao pobednici vratili u otecestvo kao vaskrsla vojska? Gde je vera koja je ( ma koliko se ljutili ali tako je bilo ) vodila i partizane tokom drugog svetskog rata da će biti bolje? Primera je bezbroj. Gde je sad ta vera u bolje i uspeh u Srba i u Srbiji? Lakse je naricati nad sobom, same sebe žive oplakivati i opojavati umesto da se veruje i izbori za bolje. Ispada da je lakse ljudima da besmisleno muce sebe i valjaju se u blatu gluposti umesto da se okrenu sebi, promene na bolje ( jer drugacije ne može da bude bolje ) i pruze ruku Bogu koji, iznad ove kaljuge u kojoj se valja rod Srpski poput najgore pijane svinje, stoji i strpljivo ceka da se rod Srski dozove u pamet...”