marisav
(Besposlicar)
2009-12-27 07:15 AM
Ако нас се може уверити да иза евангеличке тј немачке помоћи обнови пострадалог у Другом свет рату манастира Лепавина не стоје други разлози до потреба да се оно што си срушио обнови...онда можемо се придружити обнови овог манастира на северу Хрватске који сведочи о вишевековном животу српског народа на овим просторима.
Да подсетим оне који не знају, за време Другог светког рата бомбама из немачких авиона овај је манастир био оштећен,,а кроз историју био је одувек на удару УНИЈАЋЕЊА,,па су бројни свештеници и остала црквена лица губили животе чувајући српску православну веру у овом крају.
Најтежи је период био кадаје у Другом светском рату било доста превођења на гркокатоличку и римокатоличку веру,,после рата сужено је водећим људима гркокатоличке управе у Кришевцима на челу са бисккупом Јанком Симраком.
После Другог светског рата н празник Велике Госпојине, по новом календару 28 августа сваке године одржаван је велики народни сабор како Срба овог краја тако и уз учествовање великог броја Хрвата околних села...све је помало замрло од како је окончао овај Трећи рат против СРба у 20 веку који је и највише осакатио Србе,,јер после овог рата СРби више нису КОНСТИТУТИВНИ У МАНАСТИРУ ЛЕПАВИНА,,истина и даље се тамо одржавају црквене службе, развија туризам а увече се игра и пева народна песма,,али је СРба све мање и мање.,,то су плдоови ДЕМОКРАТИЈЕ КОЈА ЈЕ ПРОЦВАЛА ЗА ТУЂМАНА И НАСТАВЉЕНА НИШТА МАЊИМ СРБОЖДЕРОМ МЕСИЋЕМ...унутар хрватских граница више нема ренесансее некадашњег САБОРОВАЊА КАДА СЕ ИГРАЛО И ПЕВАЛО И ДАЊУ И ДУБОКО У НОЋ...ТО ЈЕ САДА САМО СЕЋАЊЕ НА МИНУЛУ ПРОШЛОСТ...
VIRTUAL
(sysadmin & WD)
2009-12-27 10:24 PM
Брате [RAVNICA],
да, обнављати и цркве и манастире, и не само то, него градити и нове. У вријеме кад је укупно било око 2 милиона Срба, било је више и цркава и манастира, него што их има данас. А од 1945. године, па наредих 50-ак година, био је прави радостан догађај за СПЦ, ако би од тадашњих власти добила дозволу за поправак крова на куполи омање цркве, а о градњи из темеља није било ни говора. Па, и сам упокојени Патријарх Павле је казивао како је чекао 35 година на формалну грађевинску дозволу и допуштење да на Косову и Метохији сагради мању цркву из темеља. Хвала Господу, па је данас прилика да се тих несрећних 50 година надокнади и добро је да наши епископи то користе и уз помоћ вијерних ревно и напорно раде на томе, а још увијек нису стигли ни обновити све светиње које су кроз несрећна времена систематски рушене. Има и оних који су то успјели на својим епархијама, па сада могу да подижу и нове, и нека, треба...
Толико о обожавању, а сад мало о умножавању Срба...
Прво треба погледати и сагледати гдје нас све и колико има, па онда погледати мало и омјер старосне структуре оних који су по бијелом свијету и нас који остадосмо гдје смо.
У вријеме ратова, све млађе што је могло трчати испод 20 секунди на 100 метара је бјежало из овог зла што даље. Лично, не бијадох те среће, иако сам у та времена могао потегнути и испод 15 секунди. Остаде ми 5 година младости по рововима, гледајући да извучем живу главу. Хвала Господу, па тако и бјеше. Тако остадох у малом дијелу те популације која не мрдну никуда.
Ето гдје нам је завршио генетски потенцијал. По бијелом свијету се умножавамо, али на нашу несрећу, слабо обожавамо.
Овдје остаде јад и чемер, који чека своју свијећу.
Могу ти прилично тачно рећи податке за Републику Српску, јер сам овдје.
У овом тренутку, од неких милион и по душа, око 220 000 је пензионера, око 300 000 запослених, који на својим плећима држе те пензионере и од којих сваки мјесец у просјеку оде у пензију њих око 500, по разним основама, око 300 000 незапослених на бироу и око 200 000 који се нису ни пријавили на биро или су на чекању. У осталих око пола милиона долази нешто школараца и студената, а већином рурално становништво углавном преко 50-е, које живи од свог рада на својим имањима и на које још само драги Господ Бог није заборавио.
Просјечна старост становника у РС креће се око 60 година и сваким даном све више расте. Је ли то потенцијал за умножавање? А, колика је просјечна старост наших људи у дијаспори?
Колики је морталитет овдје, а колики код наших Срба у дијаспори?
Колики је наталитет овдје, а колики у дијаспори?
Драги брате [RAVNICA], ето ти у овим питањима одговора на све.
А, остаје нам још само хипотетичко размишљање, шта би се десило када би се сви наши из бијелог свијета, са својим потомством, вратили на ова огњишта и празне куће? Вјеруј ми да би све ове цркве биле тијесне да нас све приме. Зато, опет да поновим, нека цркви, нека манастира, и нека се обнављају и граде. Какви год да јесмо, али имамо у себи тај неки чудни позитивни инат, који збуњује сав „демократски” свијет, којем никако није јасно како са једне стране тешко живимо, а са друге стране подижемо цркве или за мјесец дана, само у РС, сакупимо новца и хране за пола године живота наше браће мученика на Косову и Метохији. Ево, баш вечерас гледам вијест... Стигао конвој камиона одавде до сваке енклаве, а владика Артемије благосиља свакога ко је позвао хуманитарни број и тиме даривао 1 КМ (0,5 ЕУР), а таквих позива за мјесец дана бјеше 140 000..., и наставља се...
Извињавам се на опширном писанију.
Свако вам добро од Господа.
