Pomaze Bog, braco i sestre!

Pošto je evo skoro pri kraju predbozicni Casni post, usudio bih se da malo porazgovaramo o tome da li je post potreban iz duhovnog ili iz fizickog RAZLOGA!
Aaa... da ni slučajno ne zaboravimo ovo naše sve ociglednije priblizavanje unijacenju, jer je to bas vezano za post!
Dakle, oni drugi što se zovu Hrišćanima NEMAJU post, pa se pitam kako to da nam uopste pada na pamet da smo „sestrinske” ili koje li već crkve?
Da li je ovo naše poscenje pred Bozic, Vaskrs, Petrovski post i ostalo, ukupno nešto oko 135 dana u godini... da li je to potrebno, da li je to na korist kako duhovnu tako i zivotno-zdravstveno-fizicku, ili je to tek tako nekim crkvenim visokodostojnicima prije ko zna koliko vjekova „palo na pamet”?
Ako je u pitanju duhovna strana posta, pitam se zbog čega su nasi preci, zbog čega smo mi i zbog čega će oni u buducnosti da idu tamo „dje je bogatije, dje se bolje i jede i pije...”?
Zašto smo uopste mrdali sa zemaljskog sara koji nam je Gospod Bog odredio da na njemu postojimo kao Srbi?
Koliko sam slusao prica, prvi i najglavniji razlog odlaska u pecalbu, „preko bare”, „na privremeni rad u inostranstvo”, u emigraciju, u „dijasporu” je bio - PRAZNA TRBA, i nešto malo manje poderana obuca i odjeca!!!
Pitam se, zapravo, da li je gladnima potreban post, kad su i onako vise dana gladni nego li siti, pa tako ispade da poste i „mimo plana” i crkvenih kanona!?
Znamo da je bilo i one emigracije koja je morala da spasava glavu od ljutitog protivnika, ali sam veoma ubijedjen da je gro iseljenistva otisao upravo radi onog „trbuhom za kruhom”!
I sto nam uopste znaci to poscenje i ne mrsenje kada je samo hrana u pitanju?
Da li može i treba da se pricesti neko ko se strogo pridržavao posta kada je u pitanju blagoutrobije, a na drugoj strani je MAKAR pomislio kako žena ili poznanica njegovog prijatelja ima „bas dobre noge i...” i tome slično!?

Ovo ispade nekakvo moje magarece revanje i njakanje, ali, stanite i razmislite malo o ovome, jer ja sam se umorio od „mazanja puterom po glavi” i gutanju nebuloznih prica o tome da moramo svi Hrišćani zajedno.
Ako moramo, čemu onda post?
Rimo-katolici nemaju post, osim što se odredjenog dana pred velike crkvene praznike DOBROVOLJNO (dragovoljno) odricu nečega sto vole da pojedu!
I u najstrozem danu posta uvijek mogu da se bace na ribu.
Mi... na koru leba i ako ga ima... pasulj na vodi!
Oni najsrpskiji Srbi - samo voda!?
E pa braco i sestre, ILI DZA ILI BU, ali ne može i „sestrinstvo” i sedmo-nedjeljni post.

Ima tu još „materijala” za raspravu, ali od mene je ovo sasvim dovoljno.