„”„avtor
30. novembar 2009. u 04.33

Многе силе се труде да нас спрече да се приближимо Цркви.

Неког спречавају бркате бабе по црквама, неког Мокрањчеве опере што се певају по црквама, неког разгољено женскиње по црквама, неког црквењаци што деле духовне савете, неког свештеници у џиповима затамњених стакала, а неког вала и екуменисти и масони у црквама.
За сваког се нађе по нешто, само да нас спречи да се приближимо Цркви.

На први поглед, у свему томе има неке разноликости и шаренила, али заједнички именитељ свега тога је грех осуђивања других. То је то што нас спречава да се приближимо Цркви: осуђивање.”„”

Sveti Serafim Viricki nas poucava:
„”„Међу гресима који нас вуку у пропаст свети Серафим Вирицки нарочито је упозоравао на грех осуђивања. Говорио је да је то једна од најстрашнијих духовних болести нашега доба. «Ми имамо право само да осуђујемо себе. Чак и када размишљамо о неком другом, ми га и нехотице осуђујемо», – говорио је вирицки старац. Нарочито је подсећао на недопустивост осуђивања свештенства: «Личне људске немоћи не могу никоме одузети благодат рукоположења. У време вршења Светих Тајни свештеник је само оруђе у рукама Божијим. Све Свете Тајне невидљиво врши Сам Христос. Колико год да је свештеник грешан, чак ако је за њега припремљен вечни огањ у паклу, ипак само преко њега можемо добити разрешење наших сопствених грехова».”„”