Владика Амфилохије несме да напусти своју епархију у ЦГ пошто се ОН добро држи у борби против црвеногорских комуниста и секташа ,исто то важи и за Владику Артемија .Запад би волео да један од њих напусти своју епархију и постане Патријарх тако би на њихово место дошао „умерени”или „европски владика” .Због српских националних интереса то не сме да се догоди

Sad sam otisla da vidim šta piše „Politika” kad ono bas o Mitropolitu Amfilohiju i njegovom pismu oko Statuta Vojvodine od koga se odmah „ogradio” vladika Irinej (nazvavsi ga falsifikatom).

Kako Gospod sve uredjuje:)))

Интервју: Епископ бихаћко-петровачки Хризостом

О Амфилохијевом писму није расправљано у Синоду
То је било приватно обраћање митрополита Амфилохија као председавајућег Светог синода председници Скупштине Србије и ми нисмо баш били срећни што је то тако отишло у јавност

Патријаршија (Фото Д. Јелен) Митрополит црногорско-приморски Амфилохије упутио је писмо председници Скупштине Србије Славици Ђукић-Дејановић са примедбама на Предлог статута Војводине пре него што је Свети архијерејски синод о њему расправљао, изјавио је за „Политику” епископ бихаћко-петровачки Хризостом (Јевић), који је до мајског сабора СПЦ био члан Светог синода, а у садашњем сазиву има функцију члана-заменика „црквене владе”.

Истим поводом, писма сличне садржине упућена су и председнику Србије Борису Тадићу и председнику владе Мирку Цветковићу.

„То је било приватно обраћање митрополита Амфилохија као председавајућег Светог синода и ми у Синоду нисмо баш били срећни што је то тако отишло у јавност, пре него што смо расправљали о садржају тог обраћања”, објашњава епископ Хризостом.

Значи да је митрополит Амфилохије писмо, за које епископ бачки Иринеј каже да је фалсификат, упутио без консултација са осталим члановима Светог синода?

Да. Ми смо то писмо накнадно прихватили. Било је апсурдно да сада о њему нешто расправљамо, јер је писмо већ отишло у јавност. На седници Синода било је неких примедаба на тај текст писма, али сада не могу да се сетим детаља.

Писмо Славици Ђукић-Дејановић је на званичном сајту СПЦ објављено 6. фебруара, када је Свети синод онда о њему обавештен?

Доста времена већ је прошло и не могу да се сетим тачно датума. Мислим да нисмо имали седницу Светог синода 6. фебруара када је писмо и објављено, већ два-три дана касније, али тачан датум треба проверити у Светом синоду.

Да ли ви после свега сматрате да Црква треба да заузима став о тако важним државним питањима?

Мислим да треба, јер питање Војводине и сваког дела Републике Србије није само питање политичких странака већ се тиче сваког грађанина, а посебно Српске православне цркве као институције српског народа. Црква треба да се изјашњава и залаже за оно што је по њеном мишљењу најбоље за интегритет Србије и српског народа. Апсурдно је да неко данас може да СПЦ као институцији, која је очувала српских народ и када није било политичара, оспорава право на залагање за очување интегритета Републике Србије.

Свака аутономија, посебно ова која се по Уставу даје Војводини имаће историјске последице које ћемо тек видети. Можда не ми, али неке генерације које долазе после нас.

Значи за вас није спорно писмо већ процедура, то што чланови Синода нису расправљали о њему пре него што је послато?

Да је писмо разматрано у Синоду пре него што је послато и постало доступно јавности укрстила би се четири мишљења. Свакако да би било боље да је то све формулисано на Синоду раније, јер би се сигурно чуле и неке нове идеје, реченичне формулације, па чак и језичке. Знате када се пише закон и устав некада тачка и запета много значе. Требало је о сваком детаљу расправити и дати своје мишљење пре него што је писмо упућено.

Неке од примедаба на статут Војводине које је изнео митрополит Амфилохије у писму, а односе се на обележја државности Војводине исправљене су у предлогу који је дошао у парламент. Да ли би СПЦ после свега требало поново да се огласи?

Црква ову дебату око аутономије Војводине треба да испрати до краја. Требало би да се огласи званично и Свети синод, а мислим да би требало сазвати под хитно и конференцију епископа из Србије да се изјасни о тако важном питању статута и самог положаја Војводине. Није добро да се ми, епископи који сада живимо у другим државама и дијаспори, мешамо у послове СПЦ на територији Србије. Можда се неко неће сложити са мном, али СПЦ треба да да свој допринос једној конструктивној расправи о положају Војводине уз уважавање и другачијих ставова.

М. Пешић
[објављено: 28/11/2009]

пошаљите коментар | погледајте коментаре (38)
Повезани текстови

neki od komentara:

Петар Србијанац , 28/11/2009, 10:09
Митрополиту Амфилохију многаја и благаја љета! Свака му част за бригу за народ и државу, за искреност и за храброст! Он је светионик Српске Православне Цркве. Црква има право да апелује и да изложи своје мишљење по свим питањима од виталног значаја за Србију. Да није било Српске Цркве не би било ни Србије. Није ово доба комунизма па да Цркву насилно стављају „под тепих”. Коме није до Цркве не мора ни да је слуша а нама којима јесте до Цркве, до своје душе и Србије, стало је до мишљења Цркве по свим питањима и желимо да слушамо нашу Мајку - Српску Православну Цркву.

доситеј обрадовић, 28/11/2009, 02:35
Напокон да неко стане на страну СРБСКОГ народа и на страну српске будућности. Треба реаговати одмах а не чекати да се све изгласа па се онда бунити. СССС
a za neke je najbolje da crkva cuti,,,
Zoran , 27/11/2009, 22:33
Kad god se crkva bavila politikom nije bilo dobro ! I nikad i neće biti! Uopste nevidim razloga zašto bi oni morali da se mesaju u ovozemaljske stvari dok mi imamo od naroda izabrane politicare koji se profesionalno bave politikom! Crkvа je tu da nam cuva Dusu a mi moramo da se brinemo za telo i delo.

još jedan link

„Sporno pismo o Statutu...”

http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Sporno-pismo-o-statutu-Vojvodine-podelilo-Sinod.sr.html

Amfilohije je ekumenista, pametnom dosta!

Светитеље прославља сам Господ, тако да Светог деспота Стефана није Црква „посветила”, него је он живио богоугодно, а Бог је благоизволио да га постави нама као свјетило и путоказ ка Царству Небеском. А ти брате Августине, пажљивије пиши и смиреније умуј, „тешко ти је против бодила праћати се”!

Христос је Црква. Дакле, како се усуђујеш да сумњаш у Њену светост? Са друге стране, ми као чланови Цркве, називамо се светима по дару Божијем, због Христа, и у Христу. И заиста, када војујућа Црква прерасте у торжествујућу, тада, иако ће бити састављена и од људи, неће на себи имати „ни мрље, ни боре, или томе што слично”.