Брате [magare],
ево опет мене грешног, да ти кажем како одгледах ове снимке нешто прије него што су осванули на YouTube-у. Има сличнога још подоста наћи. Прво што нормалном човјеку падне на памет након овога је: Па, да ли је могуће да се све ово и овако дешава?! Погледаш једну страну; у праву је. Погледаш другу; и она је у праву. Погледаш трећу; и она... И, тако редом. Онда, здраворазумски, покушаш ту збуњеност расплести и уплетеш се у круг који нема краја. Немогуће је да су сви у праву, а да су супротстављени. Како то?
Укратко, да те не понесу тренутне страсти еуфорије, најбоље је погледати мало у прошлост, јер оваквих ствари и различитих струја је било од давне историје. Па, треба погледати само један примјер из времена Светог Николе, када је на тадашњем Сабору напао епископа да је јеретик, па га још и ошамарио, након чега је био изопштен из цркве, да би га након неког времена вратили. Има сличних примјера још, али није тема о томе. Свакако се такве појаве протежу и до данашњих дана и сигурно је да ће их увијек бити.
Па, о РЗЦ би се могло исто доста тога рећи; зашто се неки стално позивају на њу, а други критикују. Сувише је све то дубока тема, да би је овдје и овако могли разводнити.

Али, опет нам остаје питање: Шта кад видимо и чујемо нешто овако?
По мени, грешноме, одговор је једноставан: Останимо што јесмо и држимо се нажих епископа који јесу.
Ако се не варам, ти ту гдје јеси, припадаш под епископа Георгија? Треба њега гледати и слушати, колико је могуће, јер сигурно ће се држати одлука Светог Сабора и Синода СПЦ. Тако вриједи и за све остале. Сви да гледамо у своје свештенике и своје епископе. Замисли само колика је благодат што имамо институцију патријарха, а нпр., једна Грчка нема? Добро, ту сад има доста разлога, зашто је код нас овако, а код других онако. Али, свакако требамо остати на истинском светосавском путу, како га је кроз своје типике сам Свети Сава и утемељио.

Свако добро, брате.

Mili u Hristu brate,
Kava crna masonerija i kakav crni ekumenizam. Jeli Sveti Vasilije Ostroshki milost mu i slava trebao da napusti Srpsku Pravoslavnu Crkvu kada je imao problema sa Vladikom ekumenistom koji je shurovao sa Katolichkom Crkvom josh u ono vrijeme? Nije bilo lako ali je Sveti Vasilije Ostroshki milost mu i slava ostao i posvetio se.
Nije mu bilo lako, nije lako ni nama danas i neche biti lako ni onima sutra poslije nas ali zar nemislish mili u Hristu brate da napsushtanjem SPC dajesh prostora bash onim masonima i ekumenistima? Brate mili u Hristu znash onu izreku planina je onog chije su ovce. Nezaboravi da samo svojom brojnoschu u SPC mozhemo da pobjedimo ekumeniste i masone. AKo odesh ti mili brate danas, pa Marko sutra, Petar prekosutra i na kraju kada Makarios ostane sam mene che da istjeraju i oni che da budu vechina. Taj Grchki sveshtenik je uradio najgoru stvar koju je mogao uraditi, izashao je, pobjegao iz borbe. A zamisli da je ostao koliko bi dobra mogao da uradi za sve nas. Na muci se poznaju junaci a sada je muka i josh veche muke dolaze. Treba se boriti i spashavati pa zar nemislish da je masonima cilj da se razbije Pravoslavlje? Njima je jedino u interesu nashe razbijanje i djeljenje. Ja ostajem i nikada se nechu moliti sa RK ili nekom drugom sektom. Pravoslavlje ili smrt ali u vjeri i djelu a ne na rijechima. Ne dam ni pedalj moje crkve masonima i ekumenistima.

Svako dobor u Gospodu.

Greshni Makarios

Greshni Makarios

Brate „kacavendic”, nemoj tako, mislim da je ocigledno da je „magare” zabrinut i da ga boli kad cuje ovakve stvari kada svestenstvo kupuje imanja i skupocjene dzipove. Ja lično, ga razumijem jer se i ja tako osjecam, i nema sata u danu a da ne pomislim šta će vrijeme donijeti u nasu svetu Pravoslavnu Crkvu. Veliki strah od ekumenizma postoji i u meni, tako sam siguran i u magaretu.

Trenutno, pogledah samo prvi „ju-tub” video snimak a sada ću i ostale, pa se pitam; kako to, ako su već ti „svestenici” koji se bave mutnim rabotama, kupuju stosta i kindjure se skupim autima i imanjima, u hiper-manjini siguran sam, da nastavljaju sa tim svojim krajnje neprimjernim vladanjem? Gdje je vecina dobrih i dostojnih svestenika i zašto ne uticu na ove posrnule? Zašto se ne kazne ti ili šta god je već prikladno u takvoj situaciji???

Pa ljudi moji, neke stvari bi trebale biti proste k'o carapa (sto rek'o moj caca) ako jedan pop ne valja, učini, ti koji si iznad njega i ti koji trebaš, nešto po tom pitanju, a razlozi su ogromni i ima ih mnogo, izaberi jedan, dovoljno će biti.

Svako dobro.

Olicenje duhovnog stanja Srpskog naroda

http://www.youtube.com/watch?v=MPfEGivR_n4

Magare,nemoj da mi sudimo ko je covek a ko nije,i da li su bolji ovi ili oni.Naše žrtve su uzaludne onda kada mi postajemo zločinci i gresnici,a to postajemo onda kada se gordimo da sudimo drugima.Cuvajmo duse i Bog će da nas cuva,ništa nam se ne bi desilo da smo bili jedno u Hristu.Srbija je puno puta bila u pepelu,ali Bog je veliki.I traacemo ako budemo jedno u Hristu,smireni,i pametni.Zato,ne srdi se i ne sudi,jer nismo stvoreni za to.

Упоредите причу овог „истинског свештеника” и причу блаженоуспошег патријарха Павла... Из овог свештеника избија нетрпељивост, чак мржња, а из патријарха Павла љубав Христова.
Док сам са напором гледао и слушао шта прича овај болесни „свештеник”, ни једном га нисам чуо да спомену љубав према Богу и ближњем а Господ рече да о тим двјема заповјестима висе сав Закон и пророци.
Сретао сам још таквих типова, који осуђују све и свакога сем себе самих- ни један нема смирења него жустрост, гњев, оговарање и мржњу...

Бог нека нас све спасе Милошћу својом, свима нам подари покајање и што рече покојни патријарх „Будите људи и према онима који су нељуди”...

Народе не бацај се камењем ни на тог Свештеника јер је и он далеко горе изнад тебе малог!

Замислимо како би се Патријарх Блаженопочивши према њему понео па тако и ми да радимо.

Није зло у Истинској Православној Цркви но у нами јер забадамо нос тамо ђе му није место умасто да порадимо на сопственом спасенију.

Питање: Може ли грех архијереја, почињен против Цркве, да буде оправдање за раскол?

Одговор: Раскол је гори од сваког греха против Цркве, зато што представља непризнавање саме Цркве. Господ је рекао: Истражујете Писма (Јн.5,39). У Библији можемо наћи одговор на наше сумње и неслагања. Првосвештеник Арон још пре свога призвања у свештенство тешко је сагрешио: попустивши пред претњама, сачинио је идола у виду златног телета и увео празник у његову част. Тај грех је био толико тежак, да је Господ хтео да уништи сав израаљски народ, и само је молитва пророка Мојсеја одвратила гнев Божји. Мојсеј је молио Господа или да помилује људе који су сагрешили, или да њега самог избрише из реда живих. Ту ми видимо да учествовање пророковог брата у том греху за народ није било оправдање. Црквена послушност јесте послушност вољи Божјој, а лажна послушност је задовољење својих страсти позивањем на туђе преступе. Но Арон је после свога грехопада постао првосвештеник, „призван од Бога” (Јевр.5,4).

Када су Кореј, Датан и Авирон устали против законите црквене власти и захтевали да им се да част и право да врше жртвоприношење, тада их је снашао гнев Божји: отворила се земља као ад и својом чељусти их је прогутала, а огањ који се спустио с небеса претворио је у пепео њихове присталице. Та казна је била налик на пропаст Содома и зато расколници треба да се замисле чијег је свршетка, Цркве или раскола, слика пропаст преступничког Петограђа.3 Иако је грех свештеника за побуњенике могао да буде повод за оптуживање првосвештеника, ипак је метеж у Цркви, односно покушај да се силом приграби храмовна власт и неприпадајући чин, био осуђени од Бога и ови (побуњеници) били подвргнути свенародној казни. Благослов, дат Арону и његовим потомцима, - да буду свештеници старозаветне Цркве - није био опозван све до времена новозаветне Цркве, иако су том роду припадале богоубице: Ана и Кајафа.

Библијске књиге говоре нам о многим преступима које су починили првосвештеници (Прва књига Макавејска једног свештеника назива безбожником, нечастивим4), но ми нећемо наћи ниједан случај да је црквено благочешће било обновљено и сачувано кроз раскол. Народ је гледао на грехе свештеника као на наказање (васпитно-поучно карање) за своје грехе и видео је спасење у свеопштем покајању, а не у расколима.

Питање: Да ли се могу наћи слични примери у историји новозаветне Цркве?

Одговор: За време аријанских, монофизитских и иконоборачких раздора било је периода када се чинило да се сав Исток погружава у јерес. Пред сам почетак патријарховања светог Григорија Богослова у Константинопољу од хиљаду и по храмова само један је припадао православнима. Па зашто нико од православних архијереја није створио своју сопствену Цркву са новом јерархијом, која би почела од њега?

Свети Атанасије Александријски већи део свог живота провео је у изгнанству и затворима, али није прогласио себе и своје присталице за нову Цркву, него се борио за Православље до саме смрти, ако можемо тако да се изразимо, у Цркви захваћеној пламеном.

На Флорентинском сабору скоро сви грчки архијереји прихватили су срамну унију. Па зашто ревносни борац за Православље свети Марко Ефески није објавио да су помесне Цркве, које су на Флорентинском сабору представљали јеретици, укинуте и зашто није стао да газдује у туђим епархијама?

Свети Оци су знали да је Црква непобедива и неосвојива за силе пакла, и да ће зато дах благодати развејати тамне облаке и да ће сунце Православља изнова јарко заблистати над светом.

--------------------------------------------------------------------------------

1Овде у ствари архимандрит Рафаил говори о принципима раскола као таквог, али се посебно осврће и на проблем раскола у Грузијској Православној Цркви. Његова историја је укратко оваква. У мају 1998. године настојатељи низа грузијских манастира обратили су се Синоду са ултимативном изјавом: захтевали су излазак Грузијске Православне Цркве из Светског савета цркава и одустајање од учешћа у другим екуменистичким организацијама, заричући се да ће у противном случају прекинути евхаристијско општење (заједничење) са грузијским Патријархом Илијом.

Синод је удовољио њиховим захтевима, доневши одлуку о изласку из ССЦ. Међутим део монаха је решио да иде даље, захтевајући такође да се прекине општење са свим (!) помесним Црквама због учешћа тих Цркви у екуменистичким покретима. Будући да овај услов Синод није испунио, представници „крајње” мањине заиста су престали да помињу на богослужењу Патријарха Илију и окренули су се расколу. Сада они чине малобројну групу која одржава општење са грчким расколницима. - Изд.

2Авксентије - вођа (лидер) једног од старокалендарских грчких раскола. - Изд.

3Пентапољ (Пентеполис) - грчки назив за пет градова у Палестини: Газа, Ашкелон, Ашдод, Гат и Екрон. - Нап. прев.

4В. 1 Мак. 7, 9: цар посла /.../ Алкима безбожнога, којему одобри (прво)свештенство; тај Алким је био свештеник од семена Ароновог (1 Мак.7,14); И вођаше Алким борбу око првосвештенства (1 Мак.7,21). - Изд. (По преводу са јелинског изворника Владике Захумско-херцеговачког и приморског Г. Атанасија - Нап. прев.)

преузето из зборника „Књига о прелести и лажном духовништву”

у издању библиотеке „Образ Светачки”

magare
(vozac)18. novembar 2009. u 01.38

„”Konstruktor„,
imaš li ti sto zensko u kuci/stanu?
Javi, dolazim taksijem.
Poslije prve seanse, obično dolazim na placeni poziv.
Nećeš ih razocarati.
Dajem garanciju.
'Ajde, učini barem nekoga srećnim, kad si ti tolika nesreca!”

Bas lepo i „Pravoslavno”...ustaštvo,masonerija ,papa... i ti zaboravi na Boga pre nego sto si sebi dao priliku da mu se priblizis, i da samo u njega gledaš.
Nepomjanik te zajaho i ne pusta te jer vidi gde si „najtanji”, a opet pa ko sam ja da ti pricam, ni sebe ne mogu da zaustavim u osudi kada vidim šta ti i tebi slični pišete.

Neka nam je svima dragi Spasioc u pomoći!!!!!

Oprosti mi za pesmu.Ja se smejem tebi a ni sam nisam bolji.Izvini!