Дивни стихови, брате [likota].

Свако добро.

Carstvo mu nebesko i vecnaja pamjat.

Prenosim deo pisma moje prijateljice iz Beograda koja je juče otisla u Sabornu crkvu da uzme poslednji blagoslov od našeg Patrijarha:

„...Juče smo otisli do Saborne da se oprostimo od našeg Patrijarha. Već u 6 popodne red se protezao sve do hotela Palas. Unutra, pred nama je lezao ziv covek. Izgledao je potpuno isto kao kad smo ga videli poslednji put, kao da će svakog trenutka ustati. Ista ona prozirnost, ona lakoca sa kojom je hodao po zemlji. Pomislila sam kako je on obelezio nasu mladost i mladost onih koji su sa nama stasavali u Crkvi. Setila sam se svih blagoslova koje sam primila iz njegove ruke, pricesca, tihih liturija koje je sluzio, ocinskih grdnji koje je, sa sebi svojstvenom duhovitoscu, delio preglasnim pojcima, zagonetne sitne figure koju smo pratili kroz Kolarcevu ulicu... i shvatila da hiljade u Srbiji i van nje imaju svoja, prisna secanja na njega. Nikada nije tisi covek dodirnuo toliko razlicitih ljudi kao on. Neka mu Gospod da rajsko naselje!...”

Љубљена браћо и сестре у Христу Исусу,

Рано јутрос наш Господ Исус Христос позвао је душу верног слуге Свога Павла, Патријарха Српског, у Царство Своје. Док сам помињао имена током Проскомидије на Светој Литургији, једна од сестара донела ми је мали папир на коме је писало да је Свајтејши патријарх уснуо.

Прво сам био поражен вешћу. Само једном са сусрео овог светог Јерарха, али је он имао вечан утицај на мој живот. Док сам читао Јеванђеље - Причу о добром Самарјанину нисам могао да суздржим сузе; дошао сам до дела када Господ описује како је Самарјанин имао дубоко саосећање према изранављеном човеку, како га је одвео у гостионицу и предао га на бригу гостионичару. Свети Јован Златоусти нам говори да је Гостионица Црква, а да Гостионичара представљају Свети Епископи. Заиста, моја браћо и сестре у Христу, Патријарх Павле је жива икона Христоликог Гостионичара, који брине о свим рањенима душама којима је неопходно исвељење и опроштај.

22 јула 2001. године, имао сам свештену част да саслужујем на Светој Литургији са Патријархом Павлом када је посетио Питсбург. Никада раније нисам сусрео јерарха толико усредсређеног на служење Свете Литургије! Било је као да сам био у присуству Самог Христа! Када је током Великог Входа, а били су одређени свештеници који носити митре неколико епископа, овај грешни свештеник је јурнуо да узме митру Свјатејшег Патријарха! Не могу речима описати колику сам радосну тугу осетио у срцу: радост јер сам држао митру светог Епископа; тугу јер сам схватио да сам испуњен грехом и недостојан да дотакнем митру Његове Светости са Светог Престола.

На крају Литургије, Његова Светост је беседио на српском. Иако ја апсолутно не познајем тај језик, речи Патријарха су изазвале спонтане сузе које су текле тако да сам почео да ридам! Знам да су те, Духом испуњене, речи, које су биле потпуно несхватљиве мом мозгу, донеле исцељење и Воду живу у моју рањену и исушену душу!

Током обеда који је уследио, попео сам се до Његове Светости (који је имао Богословски факултет Универзитета у Солуну, у Грчкој) да би му пренео поздраве мог духовног оца, Старца Јефрема, Старице Теофане и њених сестара. Након благосиљања, Његова Светост је помиловао моју грешну главу; срце ми се испунило радошћу!

Мислим да је један од главних разлога што сам плакао током данашњег јеванђеља, био сећање на онај догађај који су ми скоро испричали – догађај у коме је оваплоћено свето милосрђе Самарјанина, речима и делима Његове Светости. Када је био Епископ Косова био је брутално претучен од стране младог муслимана. У толиком степену је био претучен да је крхки Епископ скоро умро; а био је у болници неколико месеци. Након његовог отпуштања из болнице, тадашњи Епископ Павле отишао је у затвор где је младић био затворен. Рекао је човеку који ха је скоро убио да осећа да је неопходно да оде кући родитељима; јер им је потребан!

Тада је позвао управника затвора и захтевао да пусте младића. Када је управник одбио, Епископ Павле му је рекао; „Ја немам ништа против овог младог човека, и нећу говорити против њега! Дакле, мораш да га пустиш!” Каква истинска, Христолика љубав драга браћо и сестре у Христу! Љубав која је донела посебан плод: младић је ускоро крштен у Православној Вери!

Од тог славног дана у лето 2001. године, тражио сам свете молитве Патријарха сваки дан! Сада када је ова душа у Рају, нека му Свемилостиви Господ Исус дарује благодат, да буде милостиви Самрјанин свима нама – да лечи ране наших душа и да нам дарује благодат да, макар на неки мали начин – постанемо сасуди састрадања нашој рањеној браћи и сестрама.

Блажени Павле, молите се за нас!

Грешни о. Димитрије Карелас +