Драга браћо и сестре,
помислио сам да ће вас на овој теми бити бар оволико колико имам плусева и минуса, али испаде да је једино сестра [mojadeca] имала шта рећи по питању бројаница, што је за похвалу.
Да не останем дужан, како рекох, одговорићу на ова питања и рећи коју ријеч више из мог искуства.

1) Да, имам бројанице.
2) Прве бројанице сам добио, да ми служе за молитву.
3) Ако ми нису у руци, држим их у џепу или на икони.
4) Много ми значе, јер ми помажу да у молитви саберем ум и одржим пажњу и смирење, па се зато према њима односим са посебним поштовањем.

Прије 20-ак година, прве бројанице од 33 чвора сам добио од будућег свештеника, мог доброг пријатеља, који је био у Хиландару и донио ми отуда. Чувам их још и данас.
Тада нисам много знао о бројаницама, све док нисам, некако у то вријеме, упознао једну предивну монахињу, сестру Серафиму, која је касније завршила у једном од манастира на Косову и Метохији, гдје би требала бити и данас. Било нас је више и често смо долазили да разговарамо са њом. Скоро сваки пут је уз разговор плела бројанице. Узалуд сам покушавао видјети како плете, јер је то чинила врло брзо. У једном тренутку се насмјешила и питала ме да ли желим да ме научи како се то ради. Било ми је драго и прихватио сам да ми покаже. У више наврата сам ломатао прсте и успио сам за неколико дана да начиним један чвор како треба. Временом сам научио како да их потпуно сам исплетем, уз благослов мога духовника. Нисам бројао, али до данас сам их исплео око 50-ак, што малих од 33 чвора, што великих од 100. Све сам их поклањао браћи и сестрама, знаним и незнаним.

Ето, надам се да вам није било напорно читати, иако би се о овоме могло још пуно писати.

Свако добро.