Stvar je samo u ovome: ako si u opstini, po rođenju, zaveden pod nekim imenom kojeg nema u crkvenim knjigama, tada ti na krstenju daju neko ime koje postoji u tim knjigama (jer drugacije se ne radi). Ako već imaš crkveno ime (tj zaveden si u opstini pod imenom koje je u crkvenim knjigama), tada se na krstenju ne daje novo ime.

Ako se npr zoves Dzozef, a krsten si u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, tada imaš neko drugo ime koje ti je dato na krstenju. Ako se npr zoves Radoje, a krsten si u SPC, tada ti na krstenju nije dato novo ime.

Теди, мислим да ниси у праву. Има разних случајева, а мислим да све зависи од личног настројења, од обичаја у помесној цркви, као и од савета свештеника-духовника. Неко на „одраслом крштењу” добија друго, „крштено” име, обично по неком светитељу. Неко задржава своје „грађанско” име, макар се оно и не налазило у светачком календару. Знам случајеве где су се инославци у зрелим годинама крштавали у Православну веру, а задржавали своја званична имена која свакако нису из, како ти кажеш, црквених књига, а нека чак припадају и другим културама - на Блсиком Истоку ћеш, нпр, наићи на Православце који се зову Мухамед, Абдула, итд. Парадокслано? Можда и није, ако помислиш да крштење представља смрт старога човека и рођење новога, који се цео облачи у Христа - бива охристовљен.

Кад см окод тога, ни традиционална српска имена попут Радоје, Живорад, Милан, Лепосава, Снежана, итд. не можеш баш наћи у „црквеним књигама.” У календару и у житијима светих их свакако нема. Ипак, у нашој цркви се сматра да светим крштењем и само име новокрштенога бива охристовљено.

С друге стране, браћа Руси су мало строжији по том питању. Код њих крштено име по правилу мора бити из Календара Светих.

PS Никаквих проблема са именом Џозеф, чак ни код Руса - то је Јосиф, име из старог завета, светачког календара, чисто сребро седам пута пречишћено! :)

„Кад см окод тога, ни традиционална српска имена попут Радоје, Живорад, Милан, Лепосава, Снежана, итд. не можеш баш наћи у ”црквеним књигама.„

Ја бих само да додам да је владика Атанасије једном приликом изјавио да он верује да су сва ова горе поменута имена сигурно хришћанска ако се сетимо колико је Срба хришћана пострадало мученички у Јасеновцу. Њих он назива новомученицима.
Ја верујем да у томе што он каже има доста истине. Сва су та имена мученички освећена.
”

Тако је, не могу српска народна имена и то не само код Руса. Ако није по неком светитељу, не може да се да на крштењу.

Успут, од недавно би требало да може Милан.

Хвала Богу и светим новомученицима Милану (Божићу) и Милану (Бањцу) пострадалим у НДХ, сад имамо канонизовано и ово дивно српско име.

http://www.pakibitija.com/index.php?option=com_content&task=view&id=51&Itemid=48

Ко зна колико је још пред Богом људи који су крштени као Милан, али ето, сад имамо и „званичне” светитеље.