Naravno da možeš.

Ja sam čula da je po pravilu potrebno biti crkveno vencan,a i logicno-živis u bludu a pricescujes se-možeš ti to ali ti je na osudu. Ispovest može, uostalom reci to na ispovesti, pa vidi šta će te svestenik posavetovati, najbolje njemu izlozi svoj problem

Draga u Hristu Sestro,

Ako ti nevjenchani suprug nevejeruje i ne klanja se Gospodu Isusu Hristu onda teshko Vama sa njim. Ali nemojte da posustajete nego ulozhite dva puta vishe snage i vremena za molitvu, post, ispovjed i prichest. Ispovjedite Sve jer Sve shto ispovjedite i iskreno se pokajete Gospod che da oprosti. Milost Gospodnja je velika a ljubav apsolutna i prechista tako da che Vam sigurno biti mnogo bolje a sa vremenom muzh che da se predomisli i Vi chete da se vjenchate u nashoj Svetoj Crkvi. Samo budi u Gospodu i Vasa svetost che i Vaseg muzha osvetiti. Nebojte se nego josh jache i cvrsche u Gospodu budite i Gospod neche dozvoliti ni Vashu propast ni propast Vashe porodice, sve che da se promjeni uz Bozhiju pomoćh na bolje. Znate kako Gospod kaže,, Neka ti Bude po tvojoj Vjeri„ .

Vash u Hristu Greshni Makarios”

Како ОН не жели благослов Цркве за брак, не би требало да се причешћује (док не промени одлуку) а Ви се можете причешћивати. На жалост, пуно је таквих примера...

Tempin odgovor nije tačan...pop na parohiji nije duhovnik niti laik može da ima poslusanje
Takođe nije nimalo crkveno reci 'uradite šta vam svestenik kaže'...kao da je sad pop tu neki aparat pa ti mu kažeš a on izbaci odgovor. Neide to tako.

Možda je tebi to preterivanje ali to je teologija Crkve i nema veze sa tim šta babe pricaju.
Pop na parohiji NIKAD nije bio duhovnik.
On može da sluzi da se poprica itd ali svakako ne da daje savete i da bude duhovnik.
Ti kada budes pisala Sv Pismo i bogoslovlje ti napisi drugacije. Za sada je ovako kako ja kažem a da li se tebi svidja to uopste nije bitno.

Uvek je za ipovest i duhovne savete bio od episkopa određen iskusan podviznik, neko ko ima iskustvo. Pošto je kod nas Crkva prošla tezak period i te praxe je nestalo ali neznaci da neće biti ponovo uvedena.

Регаца, не желим да се љутиш, нити да „се свађамо”, али, на жалост потпуно гријешиш.
Свештеник јесте духовник своје парохије и то од оснивања црквених општина, и у Посланицама Светог Апостола Павла објашњава се како они који су постали презвитери-свештеници, „рукополагањем руку”- постају они који се, на сваки начин брину за духовно уздизање, својих црквених општина, заједнице (тј. Заједнице вјерних), вјерујућих душа.
Дакле,
свештеник је тај који је у хијерарскијском смислу, надлежан за „Цркву у малом”, који се брине за оне који су њему повјерени од стране његовог епископа.
Закључак- свештеник је духовник своје парохије, духовни отац свих оних који су његовом духовном надлештву.

Tempa ne ljutim se :)...moram sad da zavrsim nešto pa ću ti sutra odgovoriti...

Laku noć

Pomaze Bog!

Samo da ponovim rijeci Jereja: „Samo krstena osoba ima mogućnost a ne i pravo na pricesce.”

Osoba koja je duhovno uzrasla da zna šta je sveto pricesce razumice da ovo nije nikakva zabrane, nego naprotiv, ocinski savjet.

Svaki lokalni paroh JESTE duhovnik i JESTE dobio blagoslov od svog vladike po rukopolozenju!

Ako je po tvome Teddy, kakva je onda uloga paroha, samo da sveti vodicu? Uloga mu je da se brine o duhovnom stanju svojih parohijana - to je duhovnik.

Novotarija je da se ima „nekog cudesnog monaha” za duhovnika, pa u autobusu s koleginicama naglabati ko ima boljeg i poznatijeg duhovnika.

To sto nije retkost sa mladima ne znači da to Crkva opravdava i da samo zato prihvatimo kao normalno, nisu danas retki ni homoseksualci, pa šta sad, neka tako žive i dalje, mogu da se pricescuju, to je danas normalno, jel? Po pravilu ako žive u bludu i ne kaju se i nemaju nameru da se greha odreknu, kako pobogu mogu da se pricescuju,tj.kako im se može dozvoliti pricescivanje??? I regazza, jel tvoj komentar znači da nasi svestenici nisu duhovno iskusni, da oni nisu podviznici,i ko ih je izvini rukopolozio ako ne episkop, i za koju i kakvu sluzbu?

Jel nam onda ne treba crkveno vencanje? Koja je onda njegova svrha? Ako može i bez njega sto je ustanovljeno uopste?

Ako se dvoje tako dobro slazu i u takvoj su ljubavi zašto se onda ne vencaju? Sveta tajna je ipak Sveta Tajna i djavo nikada i ne napada ljude koji žive u takvom braku kao sto napada one koji su vencani u Crkvi - želi da razrusi zajednicu u Hristu (dok je ova druga zajednica ipak samo zajednica međusobne ljubavi).
Evo jednog istinitog primera. Poznajem jedan stariji bracni par koji su bili vencani u opstini jer takvo je bilo vreme. Oni su se vremenom okrenuli Crkvi i poceli da poste, da se mole, ispovedaju, pricescuju. Žena je molila muza da se vencaju u Crkvi jer ipak je to blagolsov ali je njega bilo sramota zbog godina i nije hteo. Sve dok jedne noćinije video Hrista u snu koji je seo i lepo poricao sa njim. Pokazao mu je čak i kucu koju je spremio za njega „ako se venca u Crkvi”!
Dobri i prostodusni cika S. je sutradan sve ispricao svojoj ženi, vencali su se i žive kao dva andjela. Dao Bog da pozive na mnogaja ljeta.

О хришћанској скромности и чистоти


„Изгубио сам лепоту и сјај с којима сам првобитно био створен; сада лежим у наготи и стид ме је... Упрљао сам и оскрнавио своју телесну одежду, ону коју си створио по своме лику и обличју, Спаситељу.”

Из Великог канона Св. Андрије Критског

Говорећи о браку као мучеништву, отац Александар Шмеман вели: „Кроз Христа брак добија своје вечно значење, постаје пут коначног хришћаниновог испуњења у Царству Божијем.” Њиме се људска полност осмишљава, крунише, престаје да буде пука бесловесност похоте. Када се младожењи и невести у цркви ставља на главу венац - круна, тиме се сведочи - прво, да је човек цар света, а сав свет породица Божја; а друго - да су брачници својеврсни мученици, јер је брачни живот трпење и стрпљивост, свакодневни подвиг.

Љубав је увек крст: треба распети своју самовољу, своје себично, ситно „ја хоћу”, па Оцу Небеском рећи: „Нека буде воља Твоја”, а ономе кога волимо признати право да буде другачији, и волети га онаквим какав јесте, не намећући му своје калупе и маштарије да бн се у њих уклапао. Љубав је увек исцељујућа: она грешног човека, разбијеног страшћу у парампарчад, поново сабвра и чини целовитим. Зато се за пољубац у сгаросрбском језику вели - целив, а за чедност - целомудрије (онај који је сачувао чедност, сав је мудар, целосно мудар, и то Премудрошћу Божјом, Која је Христос). Венци брачника су, ако се сачувају од прљања грехом, венци Небеског Царства...

Оног невиђеног, нечувеног и у страсно срце неушавшег весеља које је Господ припремио свима што Га заволеше.

Nova knjiga Vlade Dimitrijevica „Mladost i strasti”

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Knjige/MladostIStrasti/MladostIStrasti23.htm

Potreba da se hajde da kažem napusta parohija(a to nije tačno a i ako jeste u cemu je problem?) a odlazi u manastir je duboko bogotraziteljska. Onog momenta kada popovi budu davali onu što se dobija od kaludjera naravno da narod neće ići u manastire.
I nije mi jasno odakle takav neprijateljski stav i tvrdnja 'ide tamo nekim duhovnicima'. Hvala Bogu da narod ide a to što je neko ljubomoran samo govori kakva je njegova crkvena svest.
Sledeći bitan momenat a vezan za ovu problematiku je da smo mi izgubili sluzbu duhovnista. Jedino ako znaš neke kaludjere pa imaš tu sreću Bozju da se prebacujete iz jedne realnosti u drugu inače bi covek poludeo nacisto...jer ovo sto ima u parohiji to nema nigde.:))) Razlika između ispovesti i duhovnistva je ta sto ispovest možeš da imaš i sa laikom, popom itd a duhovnistvo je druzenje gde neko iskusan te duhovno rukovodi. Npr kad neki kaludjer iskusan popricana sa nekim odmah vidi da li je tu neko nešto radio... to se prepoznaje, čak prepozna i tu osobu u tebi.
To su ozbiljne stvari jer radi se o zivotu a da li će se neko prepustiti nadrilekaru to je već posebna prica.
I da zavrsim sa sluzbom popova...ako nekom treba neko da mu kaže 'oprastaju ti se gresi' možda je pogresio ulaz ali popovi su tu da služe sv Liturgiju, razviju zajednicu...Btw glavni uzrok eklisioloskoih problema u odvajanju zajednice od episkopa u pravoslavnoj Crkvi su parohije i popovi. Slozili se ili ne ali to je tako.

И вл.Григорије каже да није прилично монаху давати сваете о брачном животу...

Зашто не може калуђер да саветује о браку када је монаштво и брак један иста ствар у смислу да се један умањује на рачун другог. Како је то објаснио владика? Има ли да се прочита?

Zar mora negdje da piše??
Kako da te savjetuje onaj koji ne živi mirjanskim zivotom, koji ne zna za bracne probleme, koji nije bio u braku, koji nema djecu?!
Kako da te savjetuje neko ko je izolovan iz civilnog svijeta kad su u pitanju svakidasnji problemi bracne zajednice??

Zato je svestenicki poziv najtezi, jer se on jednom rukom drzi za nebo, a drugom za zemlju. U sluzbi je Bogu, a ima porodicu za koju se mora starati kao i svi mi mirjani. I ima masu pacijenata cije ispovijesti mora da slusa i još da ih savjetuje. Zar mislite da je to lako?! Monasi nemaju porodicne, svjetovne brige i zato je njima lakse. I bas zato smatram da je bezobrazluk otici kod monaha kad su porodnici problemi u pitanju.

Kakva dozvola bre...o cemu ti pricas?

Ljudi idu na Sv Goru pa se ispovedaju, u Ostrog, u Jerusalim na Mars sad ovaj prica o nekim dozvolama za kretanje!!!!
Covece odakle ti crpis to nakaradno ucenje?!

Alapaco moras da znaš da sva teologija kreće od KALUDJERA.
Oni prvo to sve ispitaju pa to se prenosi drugima bili ozenjeni ili ne.
VitaminE ti je lepo napravio komparaciju brak i monastvo. Sve je tiu isto jer je Ljubav uvek ista.

Регаца, нисам рекао да за Исповјест треба писмена дозвола, него за крштење и брак. Тако пише у Црквеном праву- црквена администрација. Дакле, ако хоће неко да крсти дијете или се вјенча на подручју друге парохије, потребно је да има писмену сагласност надлежног духовника-свештеника.
И не треба правити разлику између свештеника ожењених и неожењих. Хвала Богу и на једнима и на другима.

Питање је на почетку било да ли се могу причестити они који нису у Црквеном браку?
Онда су неки попови, ваљда јесу :)),рекли да не може никако.
Да ли је то баш тако?

Vladika Artemije zabranjuje svestenstvu da pricescuje Crkveno nevencane parove.

Мислим да ово није тачно и да уноси забуну.

Tempa svasta si rekao u proslom kometaru sto nema veze sa Crkvom tako da nema potreba da se pravdas a ni ja nisam istrazni organ pa da cackam šta ko piše.

Samo treba da se prihvati ucenje Crkve i neće biti problema jer na šta bi Crkva licila kada bi se Bog prilagodjavao svakom otkacenom verniku bio on episkop, pop, laik...i da li bi onda mogli reći da je Crkva i Bog Put Istina i Zivot?

U ovom kontekstu treba gledati da ako se neko nije vencao a hteo bi da se pricesti da mu treba omogućiti jer ociglendno postoji razlog zašto se osoba nije vencala...ljubav uvek podrazumeva žrtvu.

U ovom kontekstu treba gledati da ako se neko nije vencao a hteo bi da se pricesti da mu treba omogućiti jer ociglendno postoji razlog zašto se osoba nije vencala...ljubav uvek podrazumeva žrtvu.

_____________________________________________________________________

Ljubav?!
O cem pricas?
Ako Boga ljubis, ako si svjestan svetinje braka, onda za tebe postoji samo jedan jedini - onaj pred Bogom sklopljen. A zarad strasti, odreci se Bozjeg Blagoslova i onda se pricescivati i plus ocekivati da to svestenik blagoslovi - vrlo moderno, nema šta!!
„Razlog” ne postoji,postoji stranputica, duhovno sljepilo.

У реду, Витамин, може и тако. Ако свештеник не благослови онда идеш питати владику- зашто свештеник није благословио.
Само, ја бих прихватио и ако ми каже да се не могу причетити, јер треба имати послушање нашим духовницима. А ако идем питати владику, зашто ми „поп” не да да се причестим, а „ја достојан Причешћа”...

Ова тема и питање могу отворити многа друга питања и у вези Причешћа и у вези других тема.

Свети Василије Велики је био строг у својим епитијама а Свети Јован Златоусти благ и обојицу Црква чесно поштује.
Свети Јован Кронштатски је био мирски свештеник (Витам и регаца- јели треба писати „Свети поп Јован Кронштатски”, Боже опрости), и толико поштован широм Православља.

Слажем се да „послушање” није сљепило, јер је Хришћанско послушање узрастање у вјери. Као што „Син био послушан Оцу”, јер све што је Син чинио, чинио је по благоизвољењу Очевом.
Дакле, „послушање у Цркви” јесте предуслов духовног созерцавања. Нисам спомињао каноне него Црквено право(уопштено без спомињања одређених канона) и црквену администрацију.
Моје лично мишљење јесте да се и они који нису вјенчани ПО БЛАГОСЛОВУ могу причестити, а ПО БЛАГОСЛОВУ и не могу, то зависи од мјеста, парохије, а и од духовника.
Намјерно сам споменуо Златоустог и Светог Василија Великог. Свети Јован био благ и причешћивао сав народ за Пасху а Свети Василије био строг (да не може строжији)- а опет без супростављања један другоме, или кршења начела Цркве. То се тиче карактера и личности, као и 4. Света Јеванђелиста, или 12. Апостола, сви различити, али Света Заједница, Једни у Христу.

„Рецимо имаш канон да жена не може присуствовати крштењу свог детета.”
ВитаминЕ, за овај канон не знам и волио бих да ми напишеш гдје се налази. Ово је само могуће ако мајци и дјетету није извршено „Воцерковљеније”- увођење мајке у Цркву, послије 40. дана.
И објасни, молим те, јер не разумијем - каквог смисла то има?

И још једно питање, зар ми Православни Хришћани не би требали наше свештенике звати - свештеник, отац, а не „поп” (то су више користили комунисти и они који се ругали нашем свештенству).
Ево мало вјеронауке:
Свештенику/свештеномонаху се обраћамо са - Благослови оче.
Владики: Благослови Преосвећени.
Митрополиту: Благослови Високопреосвећени.
Патријарху: Ваша Светости, благословите.
Игуману- оче игумане.
Свештенику/Свештеномонаху- оче.

Праштајте.

Мајка није присуствовала крштењу, ако се обављало пре 40 дана од рођења детета, јер није по канонима, била је у бабинама, хладно време, удаљена црква...
Ако је крштење после 40 дана, пошто јој се прочитају молитве, може и треба да присуствује другом рођењу свога чеда.

„Канон 38 Св. Никифора Исповедника”- не знам за овај канон? Опростите, али када се овакве ствари пишу, онда се требају аргументовати.
Али, у реду, провјерићу, ако је заиста ово канон Св. Никифора, онда је то случај што сам написао горе, јер по правилу се крштење и врши послије Воцерковљенија, дакле послије 40. дана, времена потребног да се „мајка очисти” и са молитво свештеника уђе у Цркву - тако стоји и у Требнику.
Само не треба буквално схватити ово правило, јер сам чуо од неких да мајка, уопште, не треба да буде на крштењу, или да родитељи младе не требају бити на вјенчању соје кћери- то су папазјаније и небулозе.

Љубав је најбитнија и, не знам ко написа горе ( да ли регаза) „Љубав је изнад свега”- јер „Бог је Љубав”.

Живјели!

Procitaj zivot sv Jovana pa će ti biti jasno zašto je ženu zvao 'sestra'.

Regazza, jel možda treba da te oslovljavamo sa „svestenice”?
A mantiju još nisi obukla?!

Niko ne osporava tvoje znanje ovdje, ali tvoja arogancija je već svima dobro poznata na ovom forumu. Blago nama sa tobom, od tebe se najviše može nauciti kako smo svi glupi, a ti pametna i kako nemas vremna da prosipas bisere svog znanja ovdje, a ne skidas se sa foruma.
Bog s tobom!

Воли брат витамин да препричава монашке параболе и доскочице, па то ти је... Пазимо се да нас не наведе на погрешан траг, али ако нам већ даје тему за дискусију, онда...

Свакако да вл. Порфирије зна да је у Цркви СВЕ Света Тајна, али не верујем да су му драга наклапања о томе како једна света Тајна може да замени другу.

А за св. Јована Кронштадског, треба више да читамо од њега и о њему, и видећемо да се неке његове друге особине више сметале надлежном епископу, него то што није спавао са својом супругом. : )

:))

штро мени треба да напишем у хиљаду речи Св. Владика објасни у две реченице.

Одустајем док је време.

VitaminE nisi u pravu. Ja ne znam za taj kanon, ali znam da je pravilo da žena koja je rodila do 40 ne može biti u sobi gde se obavlja krstenje deteta. Posle 40 dana svestenik procita molitvu majci i slobodna je da prisustvuje krstenju.
To je upravo prošle godine i radila moja unuka. Cekala je 40 dana, svestenik je procitao molkitvu i onda je prisustvovala krstenju svoga deteta.

МОЛИТВЕ ЗА ПОРОДИЉУ

Међутим, пре него што кренемо даље, хтео бих да се мало вратимо уназад. Отворићемо прву страницу Требника. Ту се налази молитва првога дана, „по внегда родити жене отроча”. Када жена рађа дете. Истини за вољу, ово правило се данас не поштује: ко би пустио свештеника у породилиште? А требало би. Мајка је још увек беспомоћна и потребна јој је молитва за њено здравље: то би било велико духовно окрепљење. Она је срећна — човек је дошао на свет. С једне стране, она је беспомоћна, порођајни болови још нису уминули, а са друге — ту је радост: човек се родио, а она — мајка је учествовала у тој великој тајни. Њој је сада молитва потребнија него икоме! Видите колики грех чине безбожници, они већ од првога тренутка не дају да ствари стану на своје место: наоколо је збрка, сви нешто журе, још ће много времена проћи док се не појави муж са цвећем, а свештеник је већ ту, као посланик из вечности. Свештеник обавезно мора да буде у породилиштима! То вам сада можда изгледа смешно, али уствари, то је жалосно. Жалосно је што смо сви постали празни: рђаво поступамо и стално некуда журимо, а куда журимо и зашто? Човек се не рађа за земаљски бесмислени живот: да би се врзмао тамо—амо, да би мало грешио, мало патио, да би се који пут осмехнуо, као кроз сузе, а затим нестао. Човек се рађа да би живео, не само да би живео у времену, него и у вечности. Зато пажљиво саслушајмо молитву за жену која се породила:

„Господу се помолимо. Владико, Господе Сведржитељу, Који исцељујеш сваку болест и сваку немоћ, Ти Сам исцели и ову данашњу породиљу, слушкињу Твоју(име)”.

Дешава се да дође до компликација у току порођаја, да је жени потребно исцелење. Неко ће рећи — за то постоје лекари. У реду, постоје лекари, али лекари нису довољни, потребно је да се у организму пробуде унутрашње снаге и да се ободри дух, а молитва управо то и чини.

Да наставимо:

„И подигни је са постеље на којој лежи”.

Тако је потребно да жена срећно устане са постеље! И све се ово дешава пре него што се појаве муж, или родбина, или познаници са цвећем. А када се они појаве, породиља већ зрачи радошћу! Свака породиља би требало да захтева да дође свештеник и да се не осврће на грубе безбожничке препреке. На крају крајева, морају и они једном пасти пред снагом наших захтева!

Читамо даље молитву:

„Јер, до речима пророка Давида, у безакоњима се зачесмо, и сви смо нечисти пред Тобом”.

Безбожници би рекли: „Ево, одмах говоре о гресима, оптерећују савест, за њих су и деца грешна: као, ”у греху се зачињемо и у греху се рађамо.„

Какви чистунци! Отворите само очи и погледајте: грех је свуда око нас, зато нам је и потребна молитва, да нас очисти. Она нас не чисти само онда када пред грехом затварамо очи. Отуда и потиче манир безбожника (а можда је то и њихов метод) да сакривају истину и да обмањују. Али обмана их неће далеко одвести. Дакле, као што пише у педесетом Давидовом псалму, ”у безакоњима се зачех и у гресима ме роди мати моја„. Код Хришћана постоји појам првороднога греха. Још док није свесно почињен ниједан грех, већ постоји првородни грех: Адам и Ева су пали, а са њима и сви ми. Тако је грех ушао у свет и ми се од првога дана свога живота морамо борити против греха. Ова молитва, коју смо малопре чули, представља борбу против греха. Идемо даље.

”Сачувај ову (исцели, подигни, а сада — сачувај!) и ово новорођенче, што она роди, закрили је окриљем крила Твојих од данашњега дана па све до краја њеног живота молитвама Пречисте Богородице (Која је и Сама рађала) и свих Светих. Јер си благословен у векове векова. Амин„.

Ето, чули сте каква је то молитва. У њој се молимо за исцелење мајке, за њено дизање са постеље, молимо се да Господ сачува и њу и дете, од овог првог, па све до последњег дана. Како је велика радост када дете дајемо у Божије руке, да га Он сачува. Не дајемо га у нечије туђе руке, нити се уздамо само у своје, јер су и наше руке слабе, већ га предајемо у јаке Божије руке. Поверавамо га Богу.

Та прва молитва је изузетно важна. Постоје још и друга и трећа. ”

Hvala brate na ovim molitvama!
Ali, nama nije dato da čitamo molitve iz Trebnika, to je samo za svestena lica. Ili, možda nisam u pravu? Jel ima neki svestenik ovdje da mi odgovori?

Hvala unaprijed!

:)))

A gde piše da je zabranjeno?

Ne možeš ti pricati napamet i govoriti da je zabranjeno citati Trebnik.

Ko je zabranio?

Da ja čitam a ti tupis jedno te isto, lepo te pitam GDE PišE DA SPC BRANI LAICIMA DA CITA TREBNIK?

Koji je to Sabor zabranio?

Molim citat gde se u Jevandjelju pominje Trebnik?
Možda u nekom jevandjelju koje je akakije pisao ali ono koje je izdao SINOD SPC toga sigurno nema.