Dragi brate u Hristu,

Mislim da je Pop chasno i poshtovano zvanje. Moj pradjed i djed i baba i svi moji su oslovljavali nashe Sveshtenike osim monaha i Vladika sa Pop nemislechi nishta ruzhno niti uvrijedljivo niti su ikada pokushavali da pronadju znachenje te rijechi ali su uvjek voljeli i poshtovali svoje Popove odnosno Sveshtenike. Kada kazhem Pop nikada ni u jendom trenutku nisam mislio nishta ruzhno. Prije nego shto sam se rodio ta rijech je bila u nashem narodu i nismo imali problema sa njom. U nashoj istoriji postoje jako znameniti Popovi, Pop Jovovic, Pop Dukljanin, Pop Djujic, pa u knjizhevnosti Pop Chira i Pop Spira,itd
Nemojte za milog Boga da sve moje predke i sve one koji se mole Gospodu stavljate u istu vrechu sa nekim nevjernicima i mrziteljima Sveshtenstva.

Vash u Hristu

Greshni Makarios

Kako bre pop pogrdno? To sto su ga komunisti prihvatili i izrugivali se tom imenu samo znači da je od druga Tiiiite to dobilo drugaciju konotaciju.

Pa eno vam stare srpske pesme „Uros i Mrnjavcevici” gde se pominje „proto-pop Nedeljko” ni u kakvom negativnom kontekstu. To sto su komunisti vikali: „Ooooo,'de si pooope! Ha ha ha, kako je poooope!” i izrugivali se tome, to je njihova stvar.

Ja iz navike ne koristim reč „pop”, jer sam nekako dok sam odrastao pokupio negde u sebe da je to pogrdno, ali realno nije.

Svestenik nije crkvena reč i Oci su je zabranili.

Sa druge strane pop je potpuno otacka i crkvena reč jednako npr kao i vladika.

Да се не заврши на личном искуству, које је мени драгоцено и које ми говори да се не ради о некаквом потуричком и комунистичком погрдном називу, хајде да мало завиримо у књиге.

Можемо да почнемо са чувеним попом Мићом из Горског Вијенца („Попе Мићо...”), али неко ће можда да приговори да је то утицај Турака (на Цетињу), па да се не задржавамо.

Идемо посред среде.

Ред би био узети нешто најстарије, најизворније. Ево, узимам са полице књигу „Стари српски записи и натписи” и отварам. Препричавам „онлајн”, што би се рекло :)

Отворим XII век и већ на ПРВОЈ страни ме сачекује поп Продан:

„У дане бана великога Кулина...
А овде ја писах, Продан поп”.

Браћо, нема Турака ни комуниста у XII-ом веку! Џаба наше пуританство наметнуто нам негде у XIX и XX веку, позападњачено чистунство, ево наших попова из старине, што су преживели у језику до мојих баба и деда, али сад морамо да их избацимо не бисмо ли били политички-„православно” коректни.

Одем на поглавље XIII век, прелистам пар страна и тамо видим „Пандех у рукопису попа Драгоља”. Хајд' сад, можда је као са попом Дукљанином, да не наводим овде, не видим у тексту да се тако потписао...

Прескочим десетак страна само читајући наслове и дођем до:

„Грешни поп Никола у рукописном минеју” (1371 - 1389)

Дивне речи нашег попа Николе, поштовани форумаши.

„Да простите ме грешнога попа Николу, ако будем где и сагрешио, јере веома невољан писах, у тамници седећи, у Кознику, гладан и жедан и зиман и веома невољан... Сачувај цареве наше и раба твојега кнеза Лазара. Покори њему све иноплемене народе.”

Просветар, у Душановом законику се без проблема користи ријеч „поп” у данашњем значењу, само што су јој, као што неко изнад рече, комуњаре дале другу конотацију, те данас има другачији призвук.

Инсистирати на томе да се поп зове свештеник је смешно. Има ваљда везе са тим да неки попови воле власт над људима што су видели од комуниста па онда праве нека глупа правила да би се осећали боље.

Naravno da će turcima pop biti baksuz.:)))
Pop je od grcke reci.

баксуз на турском значи и свештеник :))