Cresasuisse, nema pravila. U nekim manastirima jutarnja zajednicka molitva već kreće u dva tri ujutru, u nekim ne pre 5 ujutru. U nekim crkvama Liturgija (ako si mislio i na to, kad kažeš molitva) pocinje u 7 ujutru, u nekim u 8, u nekim u 9..

Nema pravila nekog opsteg.

A ti, Tempa, ako nemas šta pametnije da kažeš, onda cuti. Iz svake reci ti seva omalovazavanje i gordost.

Поново тешке ријечи...
Да се не стављам ни на чију страну, само бих вас замолио да се клонимо увреда и накарадних тумачења нечијег питања или ријечи.

Него, да се вратимо на тему...
Брате [creasuisse],
више си питања поставио, па и сам на њих давао одговоре. Звучи као да очекујеш да неко потврди твоје закључке и да се прича заврши.
Да не разглабам, укратко ћу рећи.
Суштина у нашој цркви није форма, него љубав и угађање Господу на сваком мјесту и у свако вријеме. Дакле, сам појам и димензија мјерења времена и сатнице је небитна ствар. Ако си редован на служби, већина свештеника на вечерњој каже када је ујутро јутарња, па, опет и то не мора бити у минут. Зато се звони на почетку или непосредно пред почетак, а није гријех ако који минут и окасниш. Уђи, прекрсти се и остани до краја. Ако не каже, слободно га питај.

Ево и један лични примјер.
Прије 10-ак година, са још двојицом пријатеља боравио сам 4 дана, чудним околностима, у манастиру Завала у Херцеговини. У ратом порушеном манастиру смо затекли само једног великог подвижника, игумана оца Василија. Буквално смо спавали под ведрим небом, јер је било попаљено све што је могло да гори. Жеља нам је била да му бар мало помогнемо и надам се да смо успјели. Много се одушевио и када је било вријеме да пођемо, гледао је како да нам искаже захвалност, мада је и сам његов благослов велика благодат. Било је око 14 часова. Онда нас је задржао још неко вријеме и рекао да жели да још једном одемо заједно у цркву у стијени, да ће прије времена да служи вечерњу ради нас. Била нам је то велика част. Благословио нас је и тако смо се и растали.
Дакле, у овом случају, он није гледао на часовник, а знао је да требамо поћи за дана и помјерио је вријеме богослужбе.
Ово ти је у прилог овога што написах, па остало закључи сам.

Што се тиче молитви којима се моле, е, сад, то је друга и дуга прича. Постоје правила, типици..., али је суштина иста.

Има много литературе. Читај, питај... Мада, кажем ти, ако само 7 дана будеш редован у цркви, добићеш одговоре на сва ова питања која си поставио.

Ето, рекох да ћу кратко, па се одужи.
Не замјерите.

Свако добро.

Помози Бог.
Наслов ове теме ми је дјеловао провокативан и мислио сам да је ријеч о некој врсти ругања свештенству и монаштву. Зато сам реаговао, као и увијек, када се нападају наши оци. Јер то не волим.
Али је изгледа тачно да сам погријешио у процјени јер се постављач питања опет јавио и појаснио. Дакле, праштајте сви.
Тедибер, праштај и ти. Изгледа да ме познајеш када знаш да ми из сваке ријечи избија гордост?
„Покајанија отверзи ми двери, Жизнодавче!”
Стражбеницо,
„Соко мрзи поља од прашине,
соко неће жабу из лужине,
соко хоће високу литицу,
соко хоће птицу јаребицу,
јаребица танка и висока
ма, тијела, како ватра жива!” - Његош

Tempa brate, nema potrebe da se izvinjavas. Ja nekad suvise naglo reagujem, posle čega mi obavezno bude krivo zbog toga. Prastaj.

Mislio sam da namerno omalovazavas postavljaca teme, pa me to pogodilo. Ne volim da vidim kad se dva Srbina olako svadjaju (iako, ne retko, upravo ja budem jedna strana u svadji jer ne mogu da se suzdržim i dva puta razmislim pre nego nešto kažem). Znam ja da ti nisi gordeljiv i da ne omalovazavas druge, citao sam tvoje tekstove i mnogo puta se slozio sa njima. I opet, prosti sto te onako olako osudih!

Strazbenica, na tvoju opasku nemam komentar..