Црква Светог Сергија Радоњешког

( Милу Драговићу)

Ноћ уочи Тројице Свете,
Враћам се Румији и себи самоме
Покајним кораком блуднога сина,
К`о дому топлом одбјегло дијете,
К`о дану свијетлом поноћна тмина.

У подножју стражи село Микулићи,
Крста Јовановог, дивног јатак стари,
Стражи крстоносно братство Андровићи,
Пресветог знамена честити чувари.

А над селом осим Светога Јована,
И Свети Никола молитвено бдије,
Заклањајућ` митром светом стадо ходочасно,
Са Цркве Му прастаре звоно тешко бије,
Дозивајућ` вјерне, свечано и гласно.

Ту у порти с браћом у Христу починух,
К`о Мојсије некад под гором синајском,
А онда се Тројици у походе винух
Да приклоним главу пријестолу царском.

А Света Тројица животворно сија,
И овдје је благодат силну утројила,
Сатворила Цркву Светога Сергија,
Задужбину честитог Драговића Мила
И слуге Господњег, брата Виталија.

Утројила Светињу к`о три Своја лица,
Светога Јована, Николу, Сергија,
К`о три срасла прста, Крф, Тројеручица,
Као Црна Гора, Србија, Русија.

А Ви браћо моја, радујте се данас,
Утројте у славу Тројице Пресвете,
Велика је Благодат силна с Неба на нас,
Утројте да удио у Њој добијете.