Ee,i mene to interesuje! U mojoj porodici gde sam ja odrasla zna se da je „crveno slovo” praznik,da se ne radi i to se postovalo a „crno slovo” je praznikovao samo onaj kome je na taj dan Slava...
E,sad u muzevoj porodici njima je svaki dan „Sv.Nerad” Svekrva ne da da se bilo šta radi čak ni na „crno slovo” tako da se obavezno mora presediti taj dan sto mene izluđuje! Ne znam,možda gresim,ali ja mislim da je ona to sve malo preuvelicala iz razloga sto je mnogo lena :/

A izlezevanje na „crno slovo” ,utorak,petak...to su sve dani kad se kod njih NE SME ništa radit osim lezati!!! Po njihovom ja ne postujem i ne verujem u Boga ako radim nešto po kuci utorkom,petkom ili na „ crno slovo” Da li postoji negde pravilo(zapisano) šta se sme a šta ne sme raditi tih dana?

Da li ovo nejavljanje diskutanata na ovu temu treba da shvatim kao da je 1) ova tema bezveze i svima je to jasno osim meni ili
2) stvarno ne postoji odgovor na moje pitanje?
Ako je odgovor pod 1), budite braca i sestre pa poucite i mene da znam šta da kažem onima sto tvrde da je to glupost kada ne radimo na „crveno slovo”.

Draga sestro pomaze Bog

Procitajte šta kaže sv.Nikolaj Velimirovic o radu na praznicima (misli se pre svega na rad nedeljom i „crvenim slovom”). Što se tiče rada kada je „crno slovo” nemoj se mnogo oko toga nervirati - najbolje pitaj nekog svestenika jer mi smo ipak mirjani.
Ja raspremim kucu skuvam nešto ali možda tog dana neću prati ves ili peglati ili npr heklati:). Znaci uradis ono neophodno po kuci ili basti ali ne i neko veliko spremanje. Mislim da to nije greh naročito ako se sve vreme molis Bogu cime osvestavas i taj rad.
Najvaznije da toga dana uradimo i nešto dobro kao sto kaže sestra profesorka i da odemo u Crkvu, da se pomolimo za sve ljude kao za sebe. Nemojte se oko toga mnogo smucivati ali ako vam je to ipak iskusenje najbolje pitajte svestenika.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/Emanuil/Nikolaj090305.htm

О НАОПАКОМ РАДУ У ПРАЗНИК

Нека шваља Милева Д. из Београда занимала се шивењем војничких кошуља. Једном је имала много да шије, те узме да ради на дан свете Тројице. Шила је брзо и сашила много. Кад је по празнику требала да однесе сашивени веш, погледа она, а гле оно све наопако сашивено. Она се уплаши и прекрсти. Сети се, да је то због тога што је шила на велики празник. Није јој ништа друго остало него да све рашије и да поново како ваља сашије. Много се после кајала што је згрешила Богу и увек је учила друге да нипошто не раде у празник, јер ће испасти наопако.



О КАЗНИ ЗБОГ РАДА У ПРАЗНИКЕ

Прича нам архимандрит Серафим ово чега је он као калуђер студенички био очевидац. Каже, архимандрит Теодосије много је волео економију и економски напредак манастира. Једне године позове он мобу од околног народа, да му се посеје пшеница, на сам дан светог Николе. И пшеница се посеје. Али - ниједно једино зрно није никло. Теодосије се од тога не научи ничему, него идуће године позове мобу на Илиндан да жање пшенице. Чим је први стог био саденут, удари гром у њ и спали га на очи целе мобе. Народ се прекрсти и разбегне. И од тога Теодосије се научи, да Бог кажњава љуто оне „који знају вољу господареву а не врше је”.



О ИЗБОРИМА У ПРАЗНИКЕ

Зна се шта су политички избори, и с каквим су све неделима скопчани. Наш православни народ осећа да се таквим изборима у празничне дане скрнаве празници и вређа Бог. А код нас после Рата избори су као нарочито одређивани у веће православне празнике; једном на Преображење, једном на Митровдан итд.

Кад оно беху избори расписани за Томину недељу, дођоше нам два свештеника отуд од Златибора па причају, како народу није мило што су политички избори одређени за Томину недељу, једно што су то дани светли, кад се олтар не затвара а друго што је сутрадан Ђурђевдан, крсна слава многих и многих и многих.

- Ето не пазе наши на дане кад одређују изборе. Ако је избор посао, и то свеопшти важан посао, зашто се не одређује у радни дан? Народ пази и види зле последице од избора у велике празнике. На пример 1927. године избори су били одређени на православно Усековање. „Ови избори неће бити на добро”, говорило се онда у народу. И заиста није било добро. У народној скупштини пала је крв; убијени су Радићи. Народ је то довео у нераздвојну везу са скрнављењем страшног празника Усековања, који код ужичког сељачког света стоји у нарочитом поштовању. Онај дан у који падне Усековање народ код нас назива „усјечни дан”, и преко целе године у тај дан не отпочиње никакав посао; ако је понедеоник - понедеоник је „усјечни дан” за целу годину, ако ли четвртак - четвртак је „усјечни дан”. И кад су дакле избори били на Усековање оне године, народ је са страшним предосећањем говорио: „Не ће бити на добро”. И није било на добро.